Тигар (опера)
Тигар (Der Tiger/A Tigris), комична опера у једном чину Петра Стојановића. Опера је извођена у две верзије, оригиналној немачкој, под насловом Der Tiger, и у мађарској, под насловом A Tigris. Препев на српски језик су урадили Хуснија Куртовић и Константин Винавер, али она још није изведена у нашој земљи, као и остала сценско-музичка дела Петра Стојановића, осим оперете „Војвода од Рајхштата“ (позната још и као „Наполеон II“), која је праизведена на српском језику (у препеву Миодрага Милановића) у Српском народном позоришту 20. децембра 2003. године.
Рихард фон Пергер (Richard von Perger) и Петар Стојановић према комедији Бенгалски тигар (Un Tigre du Béngal) Е. Брисебара (E. Brisebarre) и М. Мишела (M. Michel)
Праизведба
[уреди | уреди извор]14. новембар 1905, Будимпешта у Magyar Királyi Operaház.
Ликови и улоге
[уреди | уреди извор]| Робер Ребард (Robert Rebarde) |
трговац | баритон |
| Аурелија (Aurelia) |
његова жена | мецосопран |
| Клапот (Clapotte) |
служавка | сопран |
| Жорж Лозе (Georges Lauset) |
сусед | тенор |
| Нинет Фидон (Ninette Fidons) |
богата удовица | алт |
| Сусед | тенор |
суседи и пролазници (мушки хор)
Место и време
[уреди | уреди извор]Градић у Француској почетком XIX века
Садржај
[уреди | уреди извор]Аурелија је друга жена трговца Робера, којег је претходна жена преварила и побегла са другим. Он од тада пази на нову жену и држи је под стакленим звоном, у паничном страху да ће се поновити његова срамота. Клапот, служавка, каже да он „...као бенгалски тигар вреба свој плен“. Аурелија ипак воли свог мужа. Али, тих дана је приметила једног младића како се шета испред њихове куће, носећи цвеће. Робер га је такође спазио и упозорава Аурелију да се он то њој удвара. Такође, смишља план како да провери да ли Аурелија узвраћа на та удварања. Тобож иде у Версај код неког пословног партнера, али ће се сакрити и шпијунирати. Аурелија, у страху за младића, пише писмо да се више не креће испред њихове куће. Када Клапот однесе писмо, она ипак размишља о свему и схвата да јој прија да јој се неко удвара. Тада упада Жорж, љут што неко уопште сумња у оно што он чини. Он само ишчекује своју вереницу и ужива у пролећним поподневима испред куће. Аурелија му се извињава на неспоразуму и они разговарају пријатељски. Жорж одлази, на шта се појављује Робер који налази кишобран који је Жорж оставио. Жене у недоумици не успеју да смисле изговор и Робер, бесан, креће у потрагу за уљезом. Жорж се враћа по кишобран, али када му жене објасне ситуацију, он се успаничи и оне га сакрију у Аурелијину собу. Док Робер закључава сва врата, а Аурелија и Клапот покушавају да га смире, Жорж пође ка излазу. Али, мора да побегне назад у собу, изгубивши ципелу притом. Жене покушавају да смисле како да га извуку напоље, а Робер се скрива иза паравана, не би ли чуо истину. Жоржа је страх потпуно савладао и не може ни да се мрдне. Јада се женама и Робер схвата да није био у праву. Излази да се помири се извини, али у руци и даље држи револвер који је заборавио да остави. Жорж у страху виче кроз прозор и зове у помоћ. Упадају пролазници и суседи. Жорж и Робер им на смену говоре своје виђење ствари, Клапот и Аурелија схватају каква ће брука пући у граду. Суседи и пролазници уз подсмех одлазе, али се појављује Жоржова вереница Нинет која је бесна на њега јер је накревету нашла Аурелијино писмо. Никаква објашњења не вреде, она раскида веридбу са Жоржом и одлази. Но, Жорж није тужан. Он се већ заљубио у Аурелију. Клапот чује како Робер наговара Жоржа да буде пријатељ са Аурелијом и да му пријављује сваки њен корак. Робер одлази на спавање, а Аурелија, кад јој је Клапот све рекла, одлучује да се врати својим родитељима и моли Жоржа, који јој је постао драг, да крене са њом. Они излазе и Клапот са својим и Аурелијиним стварима полази за њима. Звук кочије је пробудио Робера и он долази баш у тренутку када Клапот споља закључава врата. Она му отказује службу и смеје му се како личи на бесног тигра у кавезу. Робер бесно лупа о врата, док се чује звук кочије како одлази.