Тодор Дутина
Тодор Дутина | |
|---|---|
| Датум рођења | 22. октобар 1948. |
| Место рођења | Орах, ФНРЈ |
| Датум смрти | 26. мај 2007. (58 год.) |
| Место смрти | Требиње, Република Српска, БиХ. |
Тодор Дутина (Орах, 22. октобар 1948. — Требиње 26. мај 2007) био је српски књижевник, дипломата и први директор СРНЕ.
Живот и рад
[уреди | уреди извор]Рођен је у Ораху, код Билеће 1948. године. Основну школу завршио је у Билећи, а гимназију у Требињу, а студије језика и књижевности на Филозофском факултету у Сарајеву (1973), гдје је и магистрирао одбраном рада Андрићев роман "На Дрини ћуприја" у односу према усменој књижевности(1977). године. Двије године радио је као професор у Школи ученика у привреди и Трговачкој школи у Сарајеву, а 1974-1976. био је лектор на Универзитету "Тарас Шевченко" у Кијеву. Од 1977. до почетка рата радио је као уредник дјечје и омладинске књижевности у "Свјетлости", са прекидом 1985-1989, када је био лектор на Универзитету у Поатјеу (Француска).[1] Један је од оснивача Савеза реформских снага за Босну и Херцеговину, некадашњи члан Предсједништва ове странке и њен портпарол. Након изборне седнице СРСЈ за БиХ одржане почетком априла 1991. y Тузли, на којој је конституисан нов републички одбор и изабрано ново руководство, поново са Ненадом Кецмановићем на челу, обратио се јавности са писмом у коме изјављује да више није члан овог савеза. Он је тврдио да су избори у Тузли били нелегитимни јер су "противстатутарни, теледириговани и лажирани".[2]
Почетком Одбрамбено-отаџбинског раата напушта Сарајево и одлази на Пале гдје оснива Српску радио-телевизију и новинску агенцију СРНА, у којој је био директор до 1994. године. Основао је и водио Биро Републике Српске у Москви 1994-1998. У периоду од 1998—2001. године био је амбасадор Босне и Херцеговине при Уједињеним нацијама у Женеви.[1] По повратку у земљу живио и радио је у Требињу гдје је и преминуо 2007. године.[3] Писао је поезију и критику и преводио са руског, француског и украјинског језика.[1]
Библиографија
[уреди | уреди извор]- Ореол Динарида, Сарајево, 1970.
- Земља и људи, Сарајево, 1976.
- Брисани простор, Сарајево, 1978.
- Између пса и вука, Београд, 1986.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Енциклопедија Републике Српске. 3, Д-Ж. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2020. стр. 432. ISBN 978-99976-42-37-0.
- ^ Милетовић, Оливера; Стефановић, Александар; Михајловић, Огњен (1995). Ко је ко у Републици Српској. Београд: Хуманитарна организација "Тамо далеко". стр. 116.
- ^ Српски писци у БиХ: Лексикон. Завод за уџбенике и наставна средства у Источном Сарајеву. 2013.
