Пређи на садржај

Токантинс (река)

С Википедије, слободне енциклопедије
Токантинс
Токантинс
Карта слива реке Токантинс
Опште информације
Дужина2,640 km (1,640 mi) km
Басен764.183 km2
Пр. проток11 364 m3⁄s
Слив764,183 km2 (295,053 sq mi)
Пловностоко 1000 km
Водоток
Извор100 km западно од Бразилије
В. извора1.070 m
Ушћерека Пара (Атлантски океан)
Географске карактеристике
Држава/е Бразил
ПритокеАрагваја, Марањао, Паранатинга
Река на Викимедијиној остави

Токантинс (порт. Rio Tocantins,[1] „туканов кљун“ на језику тупи) је река у централном Бразилу. Тече од југа ка северу дужином од 2640 km. По овој реци је добила име бразилска држава Токантинс која је 1988. издвојена из државе Гојас.

Извире на југу државе Гојас, око 100 km западно од Бразилије. Највећа притока јој је река Арагваја која је на ушћу исте величине као Токантинс. Друге велике притоке су Марањао и Паранатинга. Улива се у реку Пара (јужни рукавац делте Амазона) код острва Маражо, близу обале Атлантика.

Тоцантинс је једна од највећих река бистре воде у Јужној Америци.[2]

Курс

[уреди | уреди извор]
Обале Токантинса су на појединим местима камените

Токантинс извире у планинском округу познатом као Пиренеј, западно од федералног округа, али његова западна притока, река Арагваја, има своје крајње јужне извориште на падинама Сера дос Кајапос. Арагваја тече 1.670 km пре свог ушћа у Токантин, којој је скоро једнака по запремини. Поред своје главне притоке, Рио дас Мортес, Арагваја има двадесет мањих огранака, који пружају много миља пловидбе кануом. Проналазећи пут до низије, често се пробија у водопаде и брзаке, или насилно вијуга кроз стеновите клисуре, све док, на месту око 160 km изнад свог споја са Токантинсом, не пробије свој пут преко стеновитог насипа дужине 20 km у хујећим слаповима.

Бродови на Токантинсу

Две друге притоке, зване Марањо и Паранатинга, сакупљају огромну количину воде са висоравни које их окружују, посебно на југу и југоистоку. Између ове последње и ушћа у Арагвају, Токантинс је повремено запречен стеновитим баријерама кроз које прелази скоро под правим углом.

Фауна

[уреди | уреди извор]

Слив Токантинс (који укључује реку Арагваја) је дом неколико великих водених сисара као што су амазонски ламантин, арагвајски речни делфин и тукукси, и већих гмизаваца као што су црни кајман, обични кајман и жутопегава речна корњача.[3]

Слив реке Токантинс има велико богатство рибљих врста, иако је релативно мало по стандардима слива Амазона.[3] Регистровано је више од 350 врста риба, укључујући више од 175 ендемских.[4] Породице најбогатије врстама су Characidae (тетре и сродници), Loricariidae (плеко сом и сродници) и Rivulidae (јужноамеричка морска риба).[4] Иако је већина врста у суштини амазонског порекла, постоје и неке које показују везу са рекама Парана и Сао Франциско. Токантинс и ове две реке теку у различитим правцима, али све имају извор на Бразилској висоравни у региону где ниска вододелница омогућава извесну размену између њих.[5] Постоји неколико врста риба које мигрирају дуж Токантина да се мресте, али то је ограничено бранама.[3][4] Након изградње масивне бране Тукуруи, ток реке се променио. Неке врсте су биле штетно погођене и дошло је до значајног смањења богатства врста у деловима реке.[3][6]

Крш Сао Доминга у горњем басену Токантинс је дом за необично велики број врста пећинских риба (више него било који други регион у Америци): Ancistrus cryptophthalmus, неколико врста Ituglanis, Pimelodella spelaea, Aspidoras mephisto, неописана врста Cetopsorhamdia и Eigenmannia vicentespelaea.[7][8] Последња је једина позната риба нож прилагођена пећинама и једна од само два позната не-сома у пећинама јужноамеричког копна (друга је харацид Stygichthys typhlops).[7]

У својим доњим токовима Токантин раздваја екорегион влажних шума Токантинс–Арагваја–Марањао на истоку од екорегиона влажних шума Ксингу–Токантинс–Арагваја на западу.[9] Она делује као баријера која спречава ширење флоре и фауне између ових екорегија.[10]

Бране

[уреди | уреди извор]

Низводно од ушћа Арагваја, у држави Пара, река је некада имала много катаракта и брзака, али их је почетком 1980-их потопило вештачко језеро које је створила брана Тукуруи, једна од највећих на свету.[3][11][12] Када је друга фаза пројекта Тукуруи завршена 30. новембра 2010. године, успостављен је систем преводница под називом Еклусас до Тукуруи са циљем да се дуг сегмент реке учини пловним.

Укупно има седам брана на реци (брана Сера да Меса,[13][14] брана Кана Брава, брана Сао Салвадор, брана Пеиши Анжикал, брана Луиз Едуардо Магаљаес (Лажеадо), брана Естрејто и брана Тукуруи), од од којих су највеће Тукуруи и Сера да Меса.[3]

Геологија

[уреди | уреди извор]

Равне, широке долине, састављене од песка и глине, како Токантинса, тако и његовог огранка Арагваје, оивичене су стрмим литицама. То су рубови великих висоравни од пешчара, од 300 до 600 m (980 до 1.970 стопа) надморске висине, кроз које су реке еродирале своја дубока корита. Око ушћа Токантинса велика висораван нестаje, да би уступила место делу шумом прекривене, напола потопљене алувијалне равни, која се пружа далеко на североисток и запад. Река Пара, која се обично назива једним од ушћа Амазоније, само је доњи ток Токантинса. Ако било који део вода Амазона тече око јужне стране великог острва Маражо у реку Пара,[15] то је само кроз вијугаве, природне канале, који ни у ком смислу нису изливни канали Амазона.

Проток

[уреди | уреди извор]

Река Токантинс бележи средњу брзину протока од 13,598 m³/s и специфичну брзину од 14,4 L/s/km². Подсливови имају следеће специфичне стопе протока: Токантинс (11 L/s/km²), Арагваjа (16 L/s/km²), Пара (17 L/s/km²) и Гвама (21 L/s/km²).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Araújo, Leopoldina (2019). Romanço Parkatêjê. Belém. стр. 59. ISBN 978-85-910871-4-3. 
  2. ^ Perez, M.S. „Where the Xingu Bends and Will Soon Break”. American Scientist. Приступљено 1. 10. 2017. 
  3. ^ а б в г д ђ Provete, D.B. (2013). Tocantins River. 1237-1239
  4. ^ а б в Hales, J, and P. Petry: Tocantins - Araguaia. Freshwater Ecoregions of the World. Retrieved 26 May 2014
  5. ^ Garavello, J.C.; Garavello, J.P.; and Oliveira, A.K. (2010). Ichthyofauna, fish supply and fishermen activities on the mid-Tocantins River, Maranhão State, Brazil. Braz. J. Biol, vol. 70(3): 575-585
  6. ^ Lambert de Brito Ribeiro, M. C.; Petrere Junior, M.; and Juras, A. A. (2006). "Ecological integrity and fisheries ecology of the Araguaia—Tocantins River Basin, Brazil." Regulated Rivers: Research & Management, vol. 11(3-4): 325–350
  7. ^ а б Romero, Aldemaro, ур. (2001). The Biology of Hypogean Fishes. Developments in Environmental Biology of Fishes. ISBN 978-1402000768. 
  8. ^ Caserta Tencatt; L. F.; and M. Elina Bichuette (2017). Aspidoras mephisto, new species: The first troglobitic Callichthyidae (Teleostei: Siluriformes) from South America. PLoS ONE 12(3): e0171309.
  9. ^ Xingu-Tocantins-Araguaia moist forests – Myers, WWF Abstract.
  10. ^ Sears, Robin, South America: Eastern extreme of the Amazon basin in Brazil (NT0170), WWF: World Wildlife Fund, Приступљено 2017-03-25 
  11. ^ „Tucuruí Hydropower Complex Brazil” (PDF). WCD Case Study. World Commission on Dams. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 6. 2010. г. Приступљено 18. 7. 2010. 
  12. ^ „Performance Assessment of the Tucurí Hydropower Complex, Brazil” (PDF). International Water Management Seminar 2006/07. ETH - Swiss. Приступљено 18. 7. 2010. [мртва веза]
  13. ^ „Hydroelectric Power DA SERRA MESA (1.275MW)” (на језику: Portuguese). Eletrobras Furnas. Приступљено 18. 9. 2010. 
  14. ^ Assis, Andre P. „Design and Construction of Hydroelectric Underground Structures” (PDF). Seminario Internacional de Ingenieria Civil – Arequipa, Peru. Приступљено 18. 9. 2010. [мртва веза]
  15. ^ APA Arquipélago do Marajó (на језику: португалски), ISA: Instituto Socioambiental, Приступљено 2016-06-27 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Викизворник има текст 1905 New International Encyclopedia чланка о Tocantins River.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Токантинс_(река)&oldid=28869863”