Толиса (Орашје)
Толиса | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине |
Кантон | Посавски кантон |
Општина | Орашје |
Становништво | |
— 2013. | 2.731 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 02′ 37″ С; 18° 38′ 34″ И / 45.0437° С; 18.6427° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Позивни број | 031 |
Толиса је насељено место у саставу града Орашје, Федерација Босне и Херцеговине, БиХ. Насеље се налази на североистоку Босне и Херцеговине у Босанској Посавини. Добила је име по истоименој реци Толиси, која је протицала поред старог места где је село било смештено.
Историја
[уреди | уреди извор]Први помен имена Толиса потиче из 1244. године. Угарски краљ Бела IV издао је повељу босанском бискупу са седиштем у Ђакову. Поклоњена земља Terra Tolis обухватала је реку, места и подручје омеђено реком Савом са севера, Тињом са истока, Спречом са југа и ушћем Босне са северозапада. Према називу реке Толисе назив је добио и читав овај крај.
У Толиси је отворена прва основна школа у Босни и Херцеговини и то давне 1823. године, коју је подигао тадашњи жупник фра Илија Старчевић. Први учитељ био је Илија Боричић из Славоније.
У Толиси се налази католичка црква, чија је градња започела за време османлијске власти 1864. године, а завршена 1881. Ту се налази и фрањевачки самостан са вредном библиотеком и музејском збирком.
Становништво
[уреди | уреди извор]Националност[1] | 2013. | 1991. | 1981. | 1971. |
Хрвати | 2.717 (99,49%) | 3.274 (98,43%) | 3.155 (98,50%) | 2.980 (99,10%) |
Срби | 4 (0,14%) | 15 (0,45%) | 7 (0,22%) | 18 (0,60%) |
Муслимани | 1 (0,03%) | 3 (0,09%) | 1 (0,03%) | 1 (0,03%) |
Југословени | – | 20 (0,60%) | 31 (0,97%) | 4 (0,13%) |
остали и непознато | 9 (0,33%) | 14 (0,42%) | 9 (0,28%) | 4 (0,13%) |
Укупно | 2.731 | 3.326 | 3.203 | 3.007 |
Извори
[уреди | уреди извор]- Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
- интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — https://web.archive.org/web/20160226134632/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf