Пређи на садржај

Томислав Кетиг

С Википедије, слободне енциклопедије
Томислав Кетиг
Лични подаци
Датум рођења(1932-09-12)12. септембар 1932.
Место рођењаНова Градишка, Краљевина Југославија
Датум смрти16. јануар 2020.(2020-01-16) (87 год.)
Место смртиНови Сад, Србија
Универзитет
Занимање
  • књижевник
  • драматург
  • есејиста

Томислав Кетиг (Нова Градишка, 12. септембар 1932Нови Сад, 16. јануар 2020) био је српски и југословенски књижевник, песник, приповедач, романописац, драматург, енциклопедиста и есејиста. Такође је писао и студије из историје и књижевне критике. Аутор је романа Луде године из 1973. по ком је настао истоимени филм.[1]

Добитник је више признања у земљи и иностранству, укључујући и Орден братства и јединства, Октобарску награду Новог Сада, годишњу награду Друштва књижевника Војводине, награду Стражилово и награду Владе Баден-Виртемберга.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 12. септембра 1932. у Новој Градишки, у тадашњој Краљевини Југославији. Детињство је провео у Белој Цркви и Бјеловару, а након тога је живео у Новом Саду. Студирао је на Медицинском факултету Универзитета у Београду, а дипломирао на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду.

Од 1959. године радио је као уредник у новосадској издавачкој кући Прогрес, а након гашења овог издавача 1965. прелази у Форум. Ту остаје све до 1976. године, када почиње да ради у редакцији за Војводину Енциклопедије Југославије. У Енциклопедији Југославије је објавио више од 100 чланака.

Био је главни уредник Енциклопедије Војводине при Војвођанској академији наука и уметности. Био је и председник Друштва књижевника Војводине и в.д. председника Савеза књижевника Југославије, уредник више часописа из области културе, антологија поезије.

Објавио је више збирки поезије, драма (од којих су многе успешно извођене у иностранству), као и више романа и есеја. Дела су му преведена на албански, француски, мађарски, македонски, холандски, немачки, словачки, словенски, румунски, руски, русински, шведски и италијански. Преводио је дела Едгара Алана Поа, Дилана Томаса, Ернеста Хемингвеја, Џека Лондона и других. У стрипу је оставио значајан трага као уредник Прогресових и Форумових издања Цртани романи, Панорама и Стрипотека.

  • Прометеј у повратку, 1962.
  • Возачев ноктурно, 1964.
  • У цара Трајана козје уши, 1965.
  • Последњи дани Сиракузе, 1967.
  • Помрачења, 1969.
  • Слепи путници, 1972.
  • Луде године, 1973.
  • Сањари и фотографи зоре, 1975.
  • Кулосфера, 1978.
  • Аманет, 1981.
  • Поеме и баладе, 2002.
  • Велебитски орао, 2007.
  • Дуга сенка свитања, 2007.
  • Ракова деца, 2007.

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]