Топи антилопа
| Топи антилопа | |
|---|---|
| |
| Топи антилопа (Damaliscus lunatus) | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Род: | |
| Врста: | D. lunatus
|
| Биномно име | |
| Damaliscus lunatus (Burchell, 1824)[1]
| |
| Подврсте | |
|
D. l. jimela | |
| |
| Ареал 5 подврста топи антилопе и врсте бангвеулски сасаби | |
Топи антилопа (лат. Damaliscus lunatus) је врста сисара из породице шупљорожаца (Bovidae) и рода Damaliscus.
Подврсте
[уреди | уреди извор]Подврсте топи антилопе:
- Топи, D. l. topi (подврста из Источне Африке)
- Џимела, D. l. jimela (подврста из области Великих језера)
- Коригум, D. l. korrigum (подврста из Западне Африке)
- Тианг, D. l. tiang (подврста из Чада и Централноафричке републике)
- Сасаби, D. l. lunatus (подврста из Јужне Африке)
Могуће подврсте:
- Бангвеулски сасаби (Damaliscus lunatus superstes) из североисточне Замбије, који је сматран за подврсту топи антилопе је 2003. признат као посебна врста Damaliscus superstes. Међутим, неки аутори га и даље сматрају подврстом топи антилопе.[1]
Према неким ауторима, јужна подврста сасаби (Damaliscus lunatus lunatus) чини посебну врсту Damaliscus lunatus, док северне подврсте чине врсту Damaliscus korrigum.[2][3] У том случају у оквиру северне врсте признају се три подврсте Damaliscus korrigum korrigum (која укључује Damaliscus lunatus korrigum и Damaliscus lunatus tiang), Damaliscus korrigum jimela и Damaliscus korrigum topi.[4]
Опис
[уреди | уреди извор]
(Damaliscus lunatus jimela)
.jpg)
(Damaliscus lunatus lunatus)
Боја тела северних подврсти топи антилопе је кестењаста, с` изузетком горњих делова ногу и њушке који су црне боје и доњих делова ногу који су окер боје.
Боја тела сасабија јужне подврсте топи антилопе је кестењаста, а њушка је црне боје.
Представници оба пола имају закривљене рогове који имају облик лире.[5] Топи антилопе достижу висину у раменима од 100 до 130 цм, и тежину до 160 кг.[6]
У дивљини топи антилопе достижу старост од 15 година, али је у неким областима просечан животни век значајно краћи због прекомерног лова и уништења станишта.[7]
Понашање
[уреди | уреди извор]Топи антилопа је биљојед и воли отворене саване. Креће се полако, али бежећи од грабљиваца може да достигне брзину до 70 км на час.[8]
Живи у малим крдима, која се састоје од доминантног мужјака и у просеку осам женки и њихових младунаца. Доминантни мужјак избацује младе мужјаке из крда кад достигну старост од годину дана, док младе женке обично остају у крду. У првим годинама живота, млади мужјаци формирају посебна крда, која напуштају када напуне четири године и тада покушавају да преузму улогу доминантног мужјака у мешовитим крдима. Доминантни мужјаци бране своје крдо од изазивача. Сукоб два мужјака се обично решава тако што мужјаци праве претеће покрете, док се један од њих не повуче. У неким случајевима, долази до озбиљних борби, у којима се користе рогови. Мужјаци који изгубе бивају избачени из крда, и настављају живот сами.
Распрострањење
[уреди | уреди извор]Ареал топи антилопе обухвата већи број држава. Врста је присутна у ДР Конгу, Замбији, Анголи, Судану, Нигеру, Нигерији, Етиопији, Сомалији, Кенији, Танзанији, Централноафричкој Републици, Чаду, Руанди, Свазиленду, Уганди, Камеруну, Зимбабвеу, Јужноафричкој Републици, Бенину, Боцвани, Буркини Фасо, Гани и Намибији. Врста је можда изумрла у Тогу. Изумрла је у Гамбији, Мауританији, Бурундију, Малију, Сенегалу и Мозамбику. Поново је вештачки уведена у Свазиленду.[9]
Станиште
[уреди | уреди извор]Станишта врсте су шуме, саване, травна вегетација, екосистеми ниских трава и шумски екосистеми и речни екосистеми.
Угроженост
[уреди | уреди извор]Ова врста је наведена као последња брига, јер има широко распрострањење и честа је врста.[9]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Damaliscus lunatus База података укључује и доказе о ризику угрожености. (језик: енглески)
- ^ Wilson & Reeder (2005). "Mamal Species of the World."
- ^ Damaliscus ITIS
- ^ Damaliscus korrigum ITIS
- ^ Estes, R. (1991). "The Behavior Guide to African Mammals, Including Hoofed Mammals, Carnivores, Primates." pp. 142–146
- ^ Burnie D and Wilson DE (Eds.) (2005). "Animal: The Definitive Visual Guide to the World's Wildlife."
- ^ Haltenorth, T (1980). "The Collins Field Guide to the Mammals of African Including Madagascar." pp. 81–82.
- ^ Encyclopedia of Life
- ^ а б Црвена листа (језик: енглески)
Литература
[уреди | уреди извор]- Estes, R.. "The Behavior Guide to African Mammals, Including Hoofed Mammals, Carnivores, Primates." The University of California Press, Los Angeles. 1991. ISBN 9780520080850..
- Burnie D and Wilson DE (Eds.). "Animal: The Definitive Visual Guide to the World's Wildlife." DK Adult. 2005. ISBN 9780789477644.
- Haltenorth, T (1980). "The Collins Field Guide to the Mammals of African Including Madagascar." New York, NY: The Stephen Greene Press, Inc.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
