Тор (митологија)
Тор је један од главних нордијских богова. Тор је бог грома, буре, бог виталних сила, бог земљорадње. Као бог који је контролисао кишу био је одговоран за приносе. Такође је био заштитник огњишта и брака. Тор је син Одина. Он је сматран за ближег људима од Одина - такође је прек, али мање тајанствен. Углавном се представља са дугом, риђом брадом и чекићем у руци. Дрво посвећено Тору је био храст. Није био лукав као Один и дешавало му се да упадне у замку, али би на крају увек побеђивао. Од његовог имена потиче име четвртка у данском, шведском и енглеском језику (Torsdag, Thursday = 'дан Тора'), исто тако немачка реч за четвртак Donnerstag долази из старогерманског назива за тог бога Donar.
Због природе германског корпуса, наративи са Тором су само потврђени у старонордијском, где се Тор појављује у нордијској митологији. Нордијска митологија, углавном забележена на Исланду од традиционалног материјала који потиче из Скандинавије, пружа бројне приче о богу. У овим изворима Тор носи најмање петнаест имена, супруг је златокосе богиње Сиф, љубавник јотуна Јарнсаксе и генерално је описан да има жестоке очи, црвену косу и црвену браду.[1]
Име
[уреди | уреди извор]Средњовековни германски облици Þórr (старонордијски), Донар (старовисоконемачки), Þunor (староенглески), Thuner (старофризијски) и Thunar (старосаксонски) су сродници - језичка сродници заједничког порекла.[2][3] Они потичу од протогерманског теонима Þun(a)raz ('Гром'),[4] који је идентичан имену келтског бога Тарана (по метатези *Tonaros; уп. општебритско Танаро, галско Танарус) , а даље у вези са латинским епитетом Тонанс (везано за Јупитера), преко заједничког прото-индоевропског корена за 'гром' *(s)tenh₂-.[5][6] Према научнику Питеру Џексону, ти су се теоними можда првобитно појавили као резултат фосилизације изворног епитета (или епиклезе) прото-индоевропског бога грома *Perkwunos, будући да се ведски бог временских прилика Парјанија такође назива и станајитну- ('Громовник').[7]
Енглески назив радног дана Thursday (четвртак) долази од староенглеског Þunresdæg, што значи 'дан Þunor-а'. То је сродно са старонордијским Þórsdagr и са старовисоконемачким Donarestag. Сви ови изрази потичу од касног протогерманског радног дана *Þonaresdag ('Дан Þun(a)raz'), калк латинскогIovis dies ('Дан Јупитера'; уп. савремени италијански giovedì, француски jeudi, шпански jueves). Употребом праксе познате као interpretatio germanica током римског периода, стари германски народи усвојили су латински недељни календар и заменили имена римских богова својим.[8]
Почев од доба Викинга, лична имена која садрже теоним Thórr забележена су са великом учесталошћу, док пре овог периода нису били познати примери. Могуће је да су имена заснована на Тору процветала током викиншког доба као пркосан одговор на покушаје христијанизације, слично широкој пракси ношења привезака у виду торских чекића у доба Викинга.[9]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ On the red beard and the use of "Redbeard" as an epithet for Thor, see H.R. Ellis Davidson, Gods and Myths of Northern Europe, 1964, repr. Harmondsworth, Middlesex: Penguin, 1990, ISBN 0-14-013627-4, p. 85, citing the Saga of Olaf Tryggvason in Flateyjarbók, Saga of Erik the Red, and Flóamanna saga. The Prologue to the Prose Edda says ambiguously that "His hair is more beautiful than gold."
- ^ de Vries 1962, стр. 618
- ^ Orel 2003, стр. 429
- ^ Orel 2003, стр. 429, Delamarre 2003, стр. 290
- ^ Delamarre 2003, стр. 290
- ^ Matasović 2009, стр. 384
- ^ Jackson, Peter (2002). „Light from Distant Asterisks. Towards a Description of the Indo-European Religious Heritage”. Numen. 49 (1): 61—102. ISSN 0029-5973. JSTOR 3270472. doi:10.1163/15685270252772777.
- ^ Simek 2007.
- ^ Simek 2007, стр. 321.
Литература
[уреди | уреди извор]- Arnold, Martin (2011). Thor: Myth to Marvel. Continuum. ISBN 978-1-4411-3715-9.
- Astås, Reidar (1993). „Óláfr, St.”. Ур.: Pulsiano, Phillip. Medieval Scandinavia, an Encyclopedia. NY and London: Garland. ISBN 0-8240-4787-7.
- Bellows, Henry Adams (1923). The Poetic Edda. American Scandinavian Foundation.
- Birley, Anthony R. (Trans.) (1999). Agricola and Germany. Oxford World's Classics. ISBN 978-0-19-283300-6.
- Chrisholm, Hugh (Editor) (1910) Encyclopædia Britannica, vol. 9. The Encyclopædia Britannica Co.
- Ellis Davidson, H. R. (1965). „Thor's Hammer”. Folklore. Taylor & Francis. 76 (1): 1—15. JSTOR 1258087. doi:10.1080/0015587X.1965.9716982.
- Ellis Davidson, H. R. (1975). Scandinavian Mythology. Paul Hamlyn. ISBN 0-600-03637-5.
- de Vries, Jan (1962). Altnordisches Etymologisches Worterbuch (1977 изд.). Brill. ISBN 978-90-04-05436-3.
- Delamarre, Xavier (2003). Dictionnaire de la langue gauloise: Une approche linguistique du vieux-celtique continental. Errance. ISBN 9782877723695.
- Dumézil, Georges (1973). Gods of the Ancient Northmen. University of California Press. ISBN 0-520-02044-8.
- Greg, Robert Philips (1884). On the Meaning and Origin of the Fylfot and Swastika. Westminster: Nichols and Sons.
- Grimm, Jacob (1882). Teutonic Mythology: Translated from the Fourth Edition with Notes and Appendix by James Stallybrass, volume I. Translated by James Steven Stallybrass. London: George Bell and Sons.
- Hollander, Lee Milton (2007). Heimskringla: History of the Kings of Norway. University of Texas Press. ISBN 978-0-292-73061-8.
- Johnston, Richard (24. 7. 2013). „Shrew has a spine of godly strength”. Nature. S2CID 87150582. doi:10.1038/nature.2013.13440.
- Larrington, Carolyne (1999). The Poetic Edda: A New Translation. Oxford University Press. ISBN 0-19-283946-2.
- Lindahl, Carl; McNamara, John; Lindow, John, ур. (2002). „Olaf, Saint”. Medieval Folklore: A Guide to Myths, Legends, Tales, Beliefs, and Customs. Oxford: Oxford University Press. ISBN 9780195147711.
- Lindow, John (1978). Swedish Folktales and Legends. University of California Press. ISBN 0-520-03520-8.
- Lindqvist, Sune (1933). „Gotlands bildstenar”. Rig (на језику: шведски). 16 (3). ISSN 0035-5267.
- MacLeod, Mindy; Mees, Bernard (2006). Runic Amulets and Magic Objects. Boydell Press. ISBN 1-84383-205-4.
- Matasović, Ranko (2009). Etymological Dictionary of Proto-Celtic (на језику: енглески). Brill. ISBN 9789004173361.
- McKinnell, John; Simek, Rudolf; Düwel, Klaus (2004). Runes, Magic and Religion: A Sourcebook (PDF). Studia Medievalia Septentrionalia. 10. Vienna: Fassbaender. ISBN 978-3-900538-81-1.
- Meulengracht Sørensen, Preben (1986). „Thor's Fishing Expedition”. Ур.: Steinsland, Gro. Words and Objects: Towards a Dialogue Between Archeology and History of Religion. Oslo: Norwegian University Press. ISBN 82-00-07751-9.
- Morris, Christopher G. (1992). Academic Dictionary of Science and Technology. Gulf Professional Publishing. ISBN 978-0-12-200400-1.
- Orchard, Andy (1997). Dictionary of Norse Myth and Legend. Cassell. ISBN 0-304-34520-2.
- Orel, Vladimir (2003). A Handbook of Germanic Etymology. Brill. ISBN 9004128751.
- Reynolds, Richard (1994). Super Heroes: A Modern Mythology. University Press of Mississippi. ISBN 0-87805-694-7.
- Robinson, George W. (Trans.) (1916). The Life of Saint Boniface by Willibald. Harvard University Press.
- Sawyer, Birgit (2003). The Viking-Age Rune-Stones: Custom and Commemoration in Early Medieval Scandinavia. Oxford University Press. ISBN 0-19-820643-7.
- Simek, Rudolf (2007). Dictionary of Northern Mythology. Translated by Angela Hall. D.S. Brewer. ISBN 978-0-85991-513-7.
- Thorpe, Benjamin (1851). Northern Mythology, Compromising the Principal Traditions and Superstitions of Scandinavia, North Germany, and the Netherlands: Compiled from Original and Other Sources: Volume II: Scandinavian Popular Traditions and Superstitions. Lumley.
- Thorpe, Benjamin (1907). The Elder Edda of Saemund Sigfusson. Norrœna Society.
- Turville-Petre, E. O. G. (1964). Myth and Religion of the North: The Religion of Ancient Scandinavia. London: Weidenfeld and Nicolson. OCLC 460550410.
- De Vries, Jan (1957). Altgermanische Religionsgeschichte Volume 2. 2nd ed. (repr. 1970). Grundriß der germanischen Philologie, Volume 12/II. De Gruyter.
- Worsaae, J. J. A. (1882). The Industrial Arts of Denmark. Chapman and Hall.
- Beard, Katherine Suzanne. 2019. Hamarinn Mjǫllnir:The Eitri Database and the Evolution of the Hammer Symbol in Old Norse Mythology. MA database project. University of Iceland. Online. Last accessed January 18, 2021.
- Bellows, Henry Adams. Tarns. 1923. The Poetic Edda. New York: The American-Scandinavian Foundation.
- Blain, Jenny & Robert J. Wallace. 2006. "Representing Spirit: Heathenry, New-Indigenes and the Imaged Past" in Ian Russell, editor. Images, Representations and Heritage, p. 89-108. Springer. ISBN 0-387-32215-9
- Ellis Davidson, H. R.. 1964. Gods and Myths of Northern Europe. Penguin. ISBN 9780141941509
- Davidson, Hilda Ellis & Peter Fisher. 1996. Saxo Grammaticus: The History of the Danes, Books I-IX. Boydell & Brewer Ltd. ISBN 0-85991-502-6
- Faulkes, Anthony. 1987. Trans. Edda. Everyman. ISBN 0-460-87616-3
- Imer, Lisbeth M. 2017. „Gamle fund – nye opdagelser”. [Old finds – new discoveries]. Die Faszination des Verborgenen und seine Entschlüsselung – Raði sāʀ kunni (in Danish). De Gruyter. ISBN 978-3-11-054738-2
- Larrington, Carolyne. 2014. The Poetic Edda. Revised edition. Oxford World's Classics. ISBN 978-0-19-967534-0
- MacLeod, Mindy & Bernard Mees. 2006. Runic Amulets and Magic Objects. Boydel & Brewer Ltd. ISBN 978-1-84383-205-8
- McKinnell, John; Simek, Rudolf; Düwel, Klaus (2004). „Gods and Mythological Beings in the Younger Futhark” (PDF). Runes, Magic and Religion: A Sourcebook. Studia Medievalia Septentrionalia. 10. Vienna: Fassbaender. ISBN 978-3-900538-81-1.
- "Runer bekræfter: Thors hammer er en hammer" [Runes confirm: Thor's hammer is a hammer]. Natmus.dk (in Danish and English). 12 June 2014. Retrieved 20 January 2021.
- Nordeide, Sæbjørg Walaker. 2006. "Thor's hammer in Norway" in Anders Andrén, editor. Old Norse Religion in Long-term Perspectives. Nordic Academic Press.
- Orchard, Andy. 1997. Dictionary of Norse Myth and Legend. Cassell. ISBN 0-304-34520-2
- Sawyer, Birgit. 2003. The Viking-Age Rune-Stones: Custom and Commemoration in Early Medieval Scandinavia. Oxford University Press. ISBN 0-19-820643-7.
- Simek, Rudolf. 2007 [1993]. Translated by Angela Hall. Dictionary of Northern Mythology. D.S. Brewer.
- Thorpe, Benjamin. Trans. 1866. Edda Sæmundar Hinns Frôða: The Edda of Sæmund the Learned. Part I. London: Trübner & Co.
- Williams, Howard. 2013. „Death, Memory, and Material Culture: Catalytic Commemoration and the Cremated Dead”. in Sarah Tarlow and Liv Nilsson Stutz, editors. The Oxford Handbook of the Archaeology of Death and Burial. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-956906-9
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- MyNDIR (My Norse Digital Image Repository) Illustrations of Þórr from manuscripts and early print books. Clicking on a thumbnail brings up the full image and information concerning it.