Травни екосистем

Травни екосистем је екосистем биљака и животиња у којима доминирају зељасте биљке. Овај биљни покривач заједно са стаништем на којем се развија и одговарајућим животињама изграђује посебне екосистеме ливада, екосистеме пашњака и екосистеме степа. Неке одлике травних екосистема:

Травни екосистеми су отворене заједнице са обиљем сунчеве свјетлости .
Својом великом површином под зељастим биљкама везују свјетлосну енергију Сунца, смањују снагу вјетра, док се топлота и количина влаге смјењује доком дана и ноћи, и у току године.
Живот у овим заједницама одвија се изнад површине тла и у приземном спрату.

Поделе

Имају две поделе:

на природне и на вештачке
подела природних травних екосистема и подела вештачких екосистема

Природни травни екосистеми деле се на:

степе(подручја ниских трава са сувим и веома топлим летима и хладним зимама)
планинске рудине(подручја са ниским травама, прошарана шумским пределима;јављају се у подручјима где су зиме дуге и хладне, а лета освежавајућа)

Вештачки екосистеми деле се на:

ливаде
пашњаке

Основна разлика између ливада и пашњака је у томе што човек кошењем одржава ливаде, а пашњаке "косе" овце и краве пуштене на испашу.

Ливаде

Ливаде су травни екосистеми које човјек одржава косидбом, ако их не одржава долази до прелазак једне биоценозе у другу- сукцесија. Ливаде могу бити долинске, брдске и планинске. Долинске се развијају у долинама ријека и привремено су плављене. Пошто је земљиште поред ријека плодно, биљни свијет је богат и ту се развијају најбујније ливаде. Брдске ливаде се развијају на брдским падинама до висине око 1500m. Настале су крчењем шума . На овим површинама земљиште је сиромашније водом и минералним материјама. Због тога биљни свијет ових ливада није тако бујан. Планинске ливаде се развијају изнад горње границе шуме, изнад 1900 m, а због нестајања шума и ниже. Ове планинске ливаде називамо још и рудине. На тим висинама земљиште је сиромашно минералним материјама, температуре су доста ниске, зиме трају дуго, а дувају и јаки вјетрови.

Пашњаци

Пашњаци су травни екосистеми на којима пасе стока,a човјек их не одржава.

Степе

Степе су травни екосистеми у Панонској низији и источној Европи . Земљиште у степи најчешће је плодно- чернозем. Осим чернозема могу се срести и слатине. То је земљиште јако богато соли, па се на њему развија посебан биљни свијет. На слатинама се развијају халофитне биљке.Њима одговара велика количина соли. На њој људи гаје житарице, индустријске и друге култивисане биљке.

Најчешће биљке и животиње травних екосистема

Биљни и животињских свијет травних екосистема је веома богат и разноврстан.