Трговина људима на Тајланду
 | Управо овако су изгледали први чланци неких сада искусних википедијанаца. Почетник треба самостално или уз помоћ других корисника да, након што се упозна са основама уређивања, чланак среди како би се уклопио у стотине хиљада постојећих чланака. Можете да затражите помоћ на Тргу или се обратите за помоћ неком од чланова Википројекта почетнички чланци. Ако имате питања, недоумице и предлоге, користите страницу за разговор. Чланак је означен овим шаблоном 14. 06. 2024. Ако не буде исправљен након седам дана, биће премештен у простор нацрта, на корисничку подстраницу или избрисан. |
Тајланд је одредишна земља за многе илегалне имигранте из суседних земаља за боље плаћене послове. Четири кључна сектора тајландске економије (риболов, грађевинарство, комерцијална пољопривреда и рад у кући) се у великој мери ослањају на нерегистроване бурманске мигранте и друге етничке мањинске групе из Мјанмара, укључујући децу, као јефтину радну снагу. Многи од ових имиграната су посебно рањиви на радну експлоатацију због недостатка правне заштите и подвргнути су условима принудног рада у овим секторима. Међу овим имигрантима су и жене које су доведене да раде у комерцијално-сексуалним пословима. Релативни просперитет Тајланда привлачи мигранте из суседних земаља који беже од сиромаштва и лоших услова живота а у случају Бурме и од војне репресије. Децом из Бурме, Лаоса и Камбоџе се такође тргује ради принудног просјачења и експлоататорског рада на Тајланду.
Тајланд се такође сматра транзитном земљом. Тајланд је у центру југоисточне Азије, погодна локација за трговце људима за транспорт жртава у друге земље. Из тог разлога, Бангкок је средиште многих кинеских трговаца људима који превозе заробљенике и илегалне мигранте са Тајланда на дестинације широм света.Идентификовано је да су жртве трговине људима из Бангладеша, Пакистана, Вијетнама и Северне Кореје прошле кроз Тајланд на путу ка Западној Европи, Сингапуру, Русији и САД.
Влада Тајланда не поштује у потпуности минималне стандарде за елиминацију трговине људима; међутим, тврди да улаже напоре да то учини.
Врсте трговине[уреди | уреди извор]
Рибарска трговина
Тајланд је највећи светски извозник морске хране.
„Тајландска рибарска индустрија је пуна трговине људима и злоупотреба“.
Многи извештаји документују принудни рад радника у тајландској рибарској индустрији.Хиљаде миграната су приморани да раде на рибарским бродовима без уговора или плата.
Међународна организација за миграције је објавила детаљну студију о мотивима, пракси и контексту употребе принудног рада на тајландским чамцима.
Након критичних извештаја о трговини људима и насиљу над рибарима 2014. и 2015. године, Европска унија (ЕУ) издала је Тајланду „жути картон” упозорење да би могао бити угрожен извоз морских плодова из Тајланда у ЕУ ако Влада не успе да очисти своју рибарску индустрију.
Након што се Тајланд суочио са претњом могуће забране трговине од стране Европске комисије јер није предузео довољне мере за борбу против експлоатације у рибарској индустрији, створен је Командни центар за борбу против илегалног риболова у мају 2015. године, који се бавио нелегалним и нерегулисаним риболовом, што је довело до хапшења више криминалаца и спашавања већег броја жртава трговине људима.
Као једна од мера уведена је обавеза да сва рибарска пловила буду опремљена ГПС-ом како би се спречило да илегално раде у риболовним зонама других земаља.
Сексуална трговина
Тајландска влада је идентификовала велики број жртава трговине људима свих врста. Према подацима Одељења за борбу против трговине људима Краљевске тајландске полиције, жене које су биле присиљене на сексуалну трговину на Тајланду, млађе су од 18 година.
Секс трговина на Тајланду је трговина људима у сврху сексуалне експлоатације и ропства која се дешава у Краљевини Тајланд. Тајланд је земља порекла, одредишта и транзита за сексуалну трговину. Сексуална експлоатација деце на Тајланду је велики проблем. На Тајланду се верује да се близу 40.000 деце млађе од 16 година бави сексом, радећи у клубовима, баровима и борделима.
Жртве сексуалне трговине у земљи су из свих етничких група на Тајланду и странци. Осетљиве популације су деца, људи из сиромашних породица или са мало образовања, и мигранти. Грађани Тајланда, првенствено жене и девојке, су предмет сексуалне трговине у другим земљама Азије и на различитим континентима.Многи су приморани на проституцију и принудни рад, као и присилно сурогат мајчинство. Жртве сексуалне трговине су угрожене и доживљавају физичку и психичку трауму. Они добијају полно преносиве болести од силовања, а злостављање и неухрањеност су постали свакодневица.
На Тајланду у 21. веку дошло је до повећања сајберсексуалне трговине. Глобално ширење брзог интернета и повећање поседовања рачунара, таблета и паметних телефона подстакло је сексуално злостављање на мрежи и виртуелну проституцију. Неке жртве су принуђене да буду у порнографским филмовима и стреамовима уживо које плаћају клијенти широм света.
Сексуална трговина мушкарцима и дечацима на Тајланду
Мушкарцима и дечацима се на Тајланду тргује ради секса. Иако им тајландска влада и глобални покрет за борбу против трговине људима у великој мери ускраћују статус жртве, они су експлоатисани на сличан начин као и жене жртве, али се ипак суочавају са специфичним групама рањивости. Централни фактори који доприносе рањивости мушкарца да буде предмет сексуална трговине на Тајланду су национално и етничко порекло, статус држављанства, злоупотреба супстанци, породични финансијски статус, историја запослења (посебно у индустрији секса) и локалне праксе спровођења закона. Велики број мушких сексуалних радника у Чијанг Мају су мигранти из Мјанмара или суседних брдских племена на северу Тајланда, који су, пошто им влада неће дати држављанство, приморани да траже запослење у неформалном сектору рада, где постају веома рањиви на трговину људима и радном снагом.
Мушкарци и дечаци који су укључени у сексуалну индустрију на Тајланду углавном раде у салонима за масажу, шоу баровима или као „слободњаци“ у разним установама. Студија из 2017. о учесталости мушкараца који раде у трговини сексом у Чијанг Мају показала је да је 80% испитаника старости између 15 и 24 године. Студије су показале јаку корелацију између етничке припадности и области сексуалне индустрије у којој одређени мушкарац ради. У Чијанг Мају, на пример, већина бурманских мушкараца миграната који раде у комерцијалној трговини сексом раде у баровима и ноћним клубовима, док они из брдских племена Тајланда и других делова руралног севера обично раде у градским салонима за масажу. Многи мушкарци и дечаци из ових етничких мањинских група су увучени у експлоататорску сексуалну трговину због ниских плата и дискриминације у другим, формалнијим секторима привреде (као што су грађевинарство или рад у фабрици).
Борба и превенција[уреди | уреди извор]
Тајландска влада је показала одређени напредак у својим напорима за спровођење закона у борби против трговине људима. Тајланд је усвојио нове свеобухватне законе о борби против трговине људима. Нови закон забрањује све облике трговине људима — укључујући трговину људима на присилном раду и трговину мушкарцима по први пут — и прописује казне које су сразмерне казнама прописаним за друге тешке злочине, као што је силовање. Амандман на Закон о спречавању прања новца из октобра 2015. омогућава Канцеларији за борбу против прања новца (АМЛО) да замрзне имовину судским налогом током истрага о трговини људима и да део заплењене имовине додели за обештећење жртвама.
У мају 2015. године, Национална законодавна скупштина Тајланда—у циљу борбе против сексуалне експлоатације деце—изменила је Кривични закон Тајланда како би криминализовала дечју порнографију. Према Предлогу закона, они који поседују дечју порнографију могу бити задржани у затвору до пет година, они који дистрибуирају, седам година, а они који га производе и тргују могу добити до десет година.
Нови закон дозвољава смртну казну и новчане казне до 400.000 бата за трговце људима ако њихове "муштерије" умру. Неки посматрачи верују да наставак трговине људима постоји само због корупције у функционерима, стања ствари које строжи закони не могу ништа да поправе.
Краљевска тајландска полиција је 2018. године организовала радну групу (ТАТИП) за борбу против трговине људима на Тајланду, коју чине службеници за спровођење закона, социјални радници и чланови невладиних организација. Њихов циљ је да побољшају стање у агенцијама за спровођење закона у области сексуалне индустрије и радне активности.
Превенција је стратегија која настоји да смањи ризик од трговине људима. Углавном се користи као начин за борбу против трговине људима у земљама које немају адекватан систем кривичног правосуђа.
Напори тајландске владе за спровођење закона да смање домаћу потражњу за илегалним комерцијалним сексуалним односима и дечијим сексуалним туризмом били су ограничени на повремене полицијске рације да би се затвориле јавне куће.Тајланд нуди награде за хапшење страних трговаца људима који делују на његовој територији.
Истовремено, влада је спровела кампање за подизање свести усмерене на туристе како би смањила распрострањеност дечијег секс туризма и деце која се проституишу. Тајландска влада је такође сарађивала са бројним страним агенцијама за спровођење закона у хапшењу и депортовању страних држављана за које је утврђено да су се бавили дечијим секс туризмом. Тајланд није ратификовао Протокол УН из 2000. године.
Многе невладине организације имају стратешки и структурални приступ у решавању проблема трговине људима. Један од ових приступа долази у виду борбе против родне динамике, која је извор женске рањивости, особине која жене чини лаким жртвама трговине људима. НВО се залажу за женска права кроз унапређење образовања жена и девојчица. Образовно оснаживање може довести до повећања индивидуалних прихода, што спречава да жене буду присиљене на трговину људима.
Тужилаштво Тајланда је основало Центар за борбу против међународне трговине људима (ЦАХТ). ЦАХТ има осам адвоката са пуним радним временом који су посвећени координацији кривичног гоњења свих случајева трговине људима на Тајланду.
Корупција је и даље понекад проблем са локалном полицијом или службеницима за имиграцију који штите јавне куће, морска пловила.
Корупција и саучесништво на највишим нивоима тајландске владе ометају истражне и тужилачке напоре, што је доказано бекством познатог тајландског истражитеља трговине људима у Аустралију, где је тражио политички азил, у децембру 2015.