Пређи на садржај

Требонијан Гал

С Википедије, слободне енциклопедије
Требонијан Гал
Статуа Требонијана Гала
Лични подаци
Пуно имеГај Вибије Требонијан Гал
Датум рођења206.
Место рођењаТерни, Римско царство
Датум смртиАвгуст 253.
Место смртиТерни, Римско царство
Породица
СупружникAfinia Gemina Baebiana
ПотомствоВолусијан, Вибија Гала
Римски цар
Период251—253.
ПретходникДеције Трајан
Хереније Етрускус
НаследникЕмилијан

Гај Вибије Требонијан Гал[1] (рођен 206. године - умро у августу 253. године)[2] био је римски цар од 251. до 253, у заједничкој влади са својим сином Волусијаном.

Младост

[уреди | уреди извор]

Требонијан Гал је рођен у Италији, у сенаторској фамилији. Имао је два детета у браку са Афинијом Гемином Бебином: будућег цара Волусијана, и кћи, Вибију Галу. Требонијан је постао суфектни конзул а 250. године постао је управинк Горње Мезије, што показује да је цар Деције Трајан имао поверења у њега. У Горњој Мезији, Требонијан Гал је имао важну улогу у спречавању Гота да пљачкају преко Дунава.[3] Постао је и популаран у војсци.

Каријера

[уреди | уреди извор]

У јуну 251. године, Деције и његов савладар и син Хереније Етруск погинули су у бици код Абрита од стране Гота које је требало да казне за нападе на царство. Према гласинама које подржавају Дексип (савремени грчки историчар) и тринаесто сибилинско пророчиште, Децијев неуспех је у великој мери био заслуга Гала, који је био у завери са освајачима. У сваком случају, када је војска чула вест, војници су прогласили Гала за цара, упркос томе што је Хостилијан, Децијев преживели син, ступио на царски престо у Риму.[4] Ова акција војске и чињеница да је Гал изгледа био у добрим односима са Децијевом породицом, чини Декипову тврдњу невероватном.[5] Гал није одустао од своје намере да постане цар, већ је прихватио Хостилијана за ко-цара, можда да би избегао грађански рати. Међутим, док је Требонијан Гал био на путу за Рим, избила је куга у граду и млади Хостилијан је подлегао.[6] Тада је Требонијан Гал именовао за савладара свог сина Волусијана.

Желећи да обезбеди свој положај у Риму и стабилизује ситуацију на дунавској граници, Гал је склопио мир са Готима. Мировни услови су дозволили Готима да напусте римску територију задржавајући своје заробљенике и пљачку. Поред тога, договорено је да им се исплаћује годишња субвенција.[7] Стигавши у Рим, Галов проглас је формално потврдио Сенат, а његов син Волузијан је постављен за Цезара. Дана 24. јуна 251. Деције је проглашен богом, али до новембра Хостилијан нестаје из историје — можда је умро од избијања куге.[6]

Гал је такође можда наредио локализовани и некоординисани прогон хришћана.[8] Међутим, позната су само два догађаја: изгнанство папе Корнелија у Чивитавекију, где је умро 253. године, и прогонство његовог наследника, папе Луција, непосредно након његовог избора. Овај последњи је позван у Рим за време Валеријанове владавине.[9]

На Истоку, персијски краљ Шапур I напао је и освојио Сирију.[10] Персијске инвазије су се поновиле следеће године, али се сада Уранијус Антонин, потомак краљевске куће Емеса, суочио са Шапуром и приморао га да се повуче. Међутим, Уранијус се прогласио за цара[8] и ковао новчиће са својим ликом.[11]

На Дунаву, Готи су и даље пљачкали, упркос уговору из 251. године. Доња Мезија је такође нападнута почетком 253.[12] Војска није била задовољна, и Емилијан, управник две Мезије и Паноније, је преузео иницијативу и победио Готе.

Смрт

[уреди | уреди извор]

Војска је прогласила Емилијана за цара. Емилијан је кренуо на Италију спреман да се бори за своје право и ухватио Гала код Интерамне (данас Терни) пре доласка Валеријана. Шта се тамо тачно догодило није јасно, јер се извори не слажу једни са другима.[13] Каснији извори тврде да су Гал и Валеријан након првобитног пораза убијени од стране њихових сопствених трупа;[12] или да Гал уопште није имао прилику да се суочи са Емилијаном јер је његова војска прешла у руке узурпатора.[14] У сваком случају, и Гал и Валеријан су убијени августа 253. године.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Cooley, Alison E. (2012). The Cambridge Manual of Latin Epigraphy. Cambridge University Press. стр. 498. ISBN 978-0-521-84026-2. 
  2. ^ Kienast, Dietmar; Werner Eck; Matthäus Heil (2017). Römische Kaisertabelle. WBG. стр. 200—201. ISBN 978-3-534-26724-8.  Непознати параметар |name-list-style= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |orig-date= игнорисан (помоћ)
  3. ^ Edwards, Iorwerth Eiddon Stephen; Bowman, Alan; Garnsey, Peter; Cameron, Averil (1970). The Cambridge Ancient History: Volume 12, The Crisis of Empire, AD 193-337 (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 38. ISBN 978-0-521-30199-2. 
  4. ^ Parker, Philip (2010). The Empire Stops Here: A Journey Along the Frontiers of the Roman World (на језику: енглески). Pimlico. стр. 204. ISBN 978-1-84595-003-3. 
  5. ^ Potter 2004, стр. 247–248.
  6. ^ а б Potter 2004, стр. 248.
  7. ^ Bowman, Garnsey & Cameron 2005, стр. 39–40.
  8. ^ а б Bowman, Garnsey & Cameron 2005, стр. 40.
  9. ^ Bowman, Garnsey & Cameron 2005, стр. 636.
  10. ^ Potter 2004, стр. 248–249.
  11. ^ Potter 2004, стр. 249–250.
  12. ^ а б Potter 2004, стр. 252.
  13. ^ Bray 1997, стр. 38.
  14. ^ Bowman, Garnsey & Cameron 2005, стр. 41.


Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Римски цар
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Требонијан_Гал&oldid=29030765”