Тремно-пужни живац
Тремно-пужни или вестибулокохлеарни живац (лат. nervus vestibulocochlearis) је кранијални нерв, који је састављен из два корена (тремног и пужног). Они су раздвојени на периферном и централном крају, али им је заједничко стабло живца. Тремни корен преноси утиске равнотеже и оријентације у простуру, док пужни корен преноси звучне сигнале у централни нервни систем.[1][2]
Стабло живца
[уреди | уреди извор]Почетак тремног корена се налази у биполарним ћелијама тремног ганглиона (лат. ganglion vestibulare), док пужни корен настаје у Кортијевом спиралном ганглиону (лат. ganglion spirale - Cortii) који је смештен у опнастом пужу унутрашњег уха. Одавде се пружају продужеци (аксони) нервних ћелија који граде одговарајуће корене, који се спајају на нивоу дна унутрашњег ушног канала. Даље се тремно-пужни живац пружа кроз овај канал заједно са фацијалним и посредним живцем, улази у мождано стабло у пределу постпонтинске јаме (на граници између моста и продужене мождине) и завршава се у одговарајућим једрима.[3]
Тремни корен
[уреди | уреди извор]Тремни корен или живац (лат. radix seu nervus vestibularis) се након проласка кроз тремни ганглион дели у три гране: утрикулоампуларни, кесични и задњи ампуларни живац.
Утрикулоампуларни живац (лат. nervus utriculoampullaris) пролази кроз отворе на задње-горњем квадранту дна унутрашњег ушног канала и улази у трем унутрашњег уха где се дели на три гранчице: живац мешинице (лат. nervus utricularis) који инервише мрљу мешинице унутрашњег уха, предњи ампуларни (лат. nervus ampullaris anterior) и спољашњи ампуларни живац (лат. nervus ampullaris lateralis).
Кесични живац (лат. nervus saccularis) пролази кроз отворе на задње-доњем квадранту дна унутрашњег ушног канала и улази такође у трем унутрашњег уха где инервише мрљу кесице унутрашњег уха.
Задњи ампуларни живац (лат. nervua ampullaris posterior) пролази кроз посебан отвор и оживчава ампуларни гребен задње опнасте ампуле унутрашњег уха.
Пужни корен
[уреди | уреди извор]Пужни корен или живац (лат. radix seu nervus cochlearis) пролази кроз отворе на предње-доњем квадранту дна унутрашњег ушног канала и путем уздужних канала стожера (модиолуса) доспева до Кортијевог спиралног ганглиона. После проласка кроз њега, влакна иду до Кортијевог спиралног органа (лат. organum spirale), који је оспособљен за примање звучних утисака.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4.
- ^ Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига.
- ^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.
Литература
[уреди | уреди извор]- Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4.
- Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига.
| Мождани живци |
|---|
| 0 крајњи живац | I мирисни живци | II видни живац | III живац покретач ока | IV трохлеарни живац | V трограни живац (офталмични, горњовилични, доњовилични живац) | VI живац одводилац | VII живац лица | VIII тремно-пужни живац | IX језично-ждрелни живац | X живац луталац | XI помоћни живац | XII подјезични живац |
