Трећа пандемија куге
_-_fotografias_de_Ant%C3%B3nio_Pl%C3%A1cido_da_Costa_(Museu_de_Hist%C3%B3ria_da_Medicina_Maximiano_Lemos,_FMUP).png)
Трећа пандемија куге била је велика пандемија бубонске куге која је почела у Јунану, у Кини,[1] 1855. године. Ова епизода бубонске куге проширила се на све континенте и на крају довела до више од 12 милиона смртних случајева у Индији и Кини[2] (и можда преко 15 милиона широм света)[3], и најмање 10 милиона Индијаца је убијено у Британској Индији, што је чини једном од најсмртоноснијих пандемија у историји.[4][3][5] Према Светској здравственој организацији, пандемија се сматрала активном до 1960. године када је број жртава у свету пао на 200 годишње. Смртност од куге наставља се на нижем нивоу сваке године од тада.[6]
Назив се односи на трећу од најмање три познате велике пандемије куге.[7] Први је започео Јустинијановом кугом, која је похарала Византијско царство и околна подручја 541. и 542. године; пандемија је опстајала у узастопним таласима све до средине 8. века. Други је почео са црном смрћу, која је убила најмање једну трећину европског становништва у низу растућих таласа заразе од 1346. до 1353. године; ова пандемија се редовно понављала све до 19. века.[8]
Обрасци жртава указују да су таласи ове пандемије из касног 19./раног 20. века можда долазили из два различита извора. Први је био првенствено бубонски и разношен је широм света преко океанске трговине, транспортом заражених особа, пацова и терета са бувама. Други, вирулентнији сој, био је првенствено пнеумонијског карактера.
Мрежа глобалног транспорта је погодовала и проузроковала пошироко ширење болести у наредних неколико деценија.[9][10][11][12]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Cohn, Samuel K. (2003). The Black Death Transformed: Disease and Culture in Early Renaissance Europe. A Hodder Arnold. стр. 336. ISBN 0-340-70646-5.
- ^ „Plague deaths: Quarantine lifted after couple die of bubonic plague”. BBC News (на језику: енглески). 2019-05-07. Приступљено 2021-08-28. „In the 19th Century there was a plague outbreak in China and India, which killed more than 12 million.”
- ^ а б Frith, John. „The History of Plague – Part 1. The Three Great Pandemics”. Journal of Military and Veterans' Health. 20 (2). „The third pandemic waxed and waned throughout the world for the next five decades and did not end until 1959, in that time plague had caused over 15 million deaths, the majority of which were in India.”
- ^ Stenseth, Nils Chr (2008-08-08). „Plague Through History”. Science (на језику: енглески). 321 (5890): 773—774. ISSN 0036-8075. doi:10.1126/science.1161496.
- ^ Sanburn, Josh (2010-10-26). „Top 10 Terrible Epidemics: The Third Plague Pandemic”. Time (на језику: енглески). ISSN 0040-781X. Приступљено 2021-01-01.
- ^ Høiby, Niels (јул 2021). „Pandemics: past, present, future: That is like choosing between cholera and plague”. APMIS. 129 (7): 352—371. ISSN 1600-0463. PMC 7753327
. PMID 33244837. doi:10.1111/apm.13098.
- ^ Stenseth, Nils Chr; Atshabar, Bakyt B; Begon, Mike; Belmain, Steven R; Bertherat, Eric; Carniel, Elisabeth; Gage, Kenneth L; Leirs, Herwig; Rahalison, Lila (јануар 2008). „Plague: Past, Present, and Future”. PLOS Medicine. 5 (1): e3. ISSN 1549-1277. PMC 2194748 . PMID 18198939. doi:10.1371/journal.pmed.0050003 .
- ^ Huremović, Damir (16. 5. 2019). „Brief History of Pandemics (Pandemics Throughout History)”. Psychiatry of Pandemics. стр. 7—35. ISBN 978-3-030-15345-8. PMC 7123574 . doi:10.1007/978-3-030-15346-5_2.
- ^ Tsai, HungYin (2022). „The History of Vaccine Uptake in Taiwan”. American Scientist. 110 (5): 292. ISSN 0003-0996. doi:10.1511/2022.110.5.292.
- ^ Low, Bruce (1899). „Report upon the Progress and Diffusion of Bubonic Plague from 1879 to 1898”. Reports of the Medical Officer of the Privy Council and Local Government Board, Annual Report, 1898–99. London: Darling & Son, Ltd. on behalf of His Majesty's Stationery Office: 199—258. Приступљено 17. 10. 2010.
- ^ Low, Bruce (1902). „Summary of the Progress and Diffusion of the Plague in 1900”. Reports of the Medical Officer of the Privy Council and Local Government Board, Annual Report, 1900–01. London: Darling & Son, Ltd. on behalf of His Majesty's Stationery Office: 264—282. Приступљено 17. 10. 2010.
- ^ Eager, J.M. (1908). „The Present Pandemic of Plague”. Public Health Bulletin. Washington: Government Printing Office: 436—443. Приступљено 17. 10. 2010.
Додатна литература
[уреди | уреди извор]- Advisory Committee for Plague Investigations in India (1911), Report On Plague Investigations In India, 1906–1910
- Hazrat Mirza Ghulam Ahmad, The Promised Messiah. Noah’s Ark: An Invitation to Faith.
- Gandhi, M. K. The Plague Panic in South Africa
- Gregg, Charles. Plague: An Ancients Disease in the Twentieth Century. Albuquerque, University of New Mexico Press, 1985.
- Kelly, John. The Great Mortality: An Intimate History of the Black Death, the Most Devastating Plague of All Time. New York: HarperCollins Publishers, 2005. ISBN 0-06-000692-7.
- McNeill, William H. Plagues and People. New York: Anchor Books, 1976. ISBN 0-385-12122-9.
- Orent, Wendy. Plague: The Mysterious Past and Terrifying Future of the World's Most Dangerous Disease. New York: Free Press, 2004. ISBN 0-7432-3685-8.
- Frith, John. „The History of Plague – Part 1. The Three Great Pandemics”. JMVH. 20 (2). Приступљено 2. 9. 2022.
- Glatter, Kathryn A.; Finkelman, Paul (1. 2. 2021). „History of the Plague: An Ancient Pandemic for the Age of COVID-19”. The American Journal of Medicine. 134 (2): 176—181. PMC 7513766 . PMID 32979306. doi:10.1016/j.amjmed.2020.08.019.
- Bramanti, Barbara; Dean, Katharine R.; Walløe, Lars; Chr. Stenseth, Nils (24. 4. 2019). „The Third Plague Pandemic in Europe”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 286 (1901): 20182429. PMC 6501942 . PMID 30991930. doi:10.1098/rspb.2018.2429.
