Трећи конгрес СК Босне и Херцеговине
Трећи конгрес СК Босне и Херцеговине | |
---|---|
![]() Амблем Савеза комуниста Југославије | |
Датум(и) | 26—28. март 1959. |
Трајање | три дана |
Локација | Сарајево, НР Босна и Херцеговина |
Претходно | Други конгрес |
Следеће | Четврти конгрес |
Учесници | 638 делегата |
Организатор | Савез комуниста Босне и Херцеговине |
Трећи конгрес Савеза комуниста Босне и Херцеговине одржан је од 26. до 28. марта 1959. у Дому Народне милиције[а] у Сарајеву. Конгресу је присуствовало 638 делегата од 96.737 чланова СК Босне и Херцеговине.[1]
Конгрес је отворио Ђуро Пуцар Стари секретар Извршног комитета ЦК СК Босне и Херцеговине, након чега је изабрано радно председништво Конгреса и увојен дневни ред — 1. Извештај ЦК СК Босне и Херцеговине о раду од Другог до Трећег конгреса, 2. Реферат о актуелним политичким проблемима и задацима СК Босне и Херцеговине, 3. Извештај Ревизионе комисије СК Босне и Херцеговине, 4. Избор Централног комитета и Ревизионе комисије СК Босне и Херцеговине и 5. Разно. Делегате конгреса испред Централног комитета СКЈ поздравио је Петар Стамболић.[2]
На крају рада Конгрес је усвојио закључке у којима су као главни задаци Савеза комуниста Босне и Херцеговине истакнути — даљи развој друштвеног самоуправљања; обезбеђивање услова за брже унапређивање производних снага; унапређивање социјалне и здравствене заштите грађана; побољшање материјалне базе и кадровске структуре просвете, културе и науке; интензивирање рада комуниста у друштвено-политичким организацијама; организационо и идејно учвршћивање Савеза комуниста, јачање његове руководеће идејно-политичке улоге и усавршавање метода рада руководства и организација.[1] Последњег дана рада Конгрес је изабрао 83 члана Централног комитета и 25 чланова Ревизионе комисије Савеза комуниста Босне и Херцеговине.[3]
Централни комитет
[уреди | уреди извор]Чланови Централног комитета Савеза комуниста Босне и Херцеговине изабрани на Трећем конгресу СК Босне и Херцеговине 28. марта 1959. године:[3]
- Нисим Албахари
- Никола Андрић
- Новак Анђелић
- Симо Бабић
- Ратко Баљић
- Јозо Бакрач
- Раде Башић
- Мухидин Бегић
- Џемал Биједић
- Стипе Билан
- Данило Билановић
- Стојан Бјелајац
- Васо Бутозан
- Вилко Винтерхалтер
- Немања Влатковић
- Милан Врховац
- Рајко Гаговић
- Раде Галеб
- Душан Грк
- Угљеша Даниловић
- Милутин Ђурашковић
- Блажо Ђуричић
- Слободан Ерцег
- Неђо Илић
- Раде Јакшић
- Перо Јелчић
- Иво Јеркић
- Нико Јуринчић
- Хајрудин Капетановић
- Момир Капор
- Чедо Капор
- Осман Карабеговић
- Милан Кнежевић
- Драгутин Косовац
- Деса Коштан
- Никола Котле
- Душанка Ковачевић
- Жељко Крешић
- Шефкет Куносић
- Даница Куртовић
- Тодо Куртовић
- Шефкет Маглајлић
- Нада Манојловић
- Пашага Манџић
- Олга Марасовић
- Јоцо Марјановић
- Слободан Марјановић
- Илија Матерић
- Драго Мажар
- Саво Медан
- Халид Месиховић
- Нико Михаљевић
- Милош Милаковић
- Радомир Митрић
- Асим Мујкић
- Франц Новак
- Грујо Новаковић
- Дане Олбина
- Милан Пантић
- Лепа Перовић
- Милош Полић
- Боривоје Поповић
- Ђуро Пуцар Стари
- Васо Радић
- Мићо Ракић
- Мустафа Сефо
- Радован Стијачић
- Драган Стојковић
- Симо Тадић
- Васо Трикић
- Милан Трнинић
- Салим Ћерић
- Загорка Умићевић
- Милан Узелац
- Сафет Филиповић
- Никола Цвијетић
- Адем Херцеговац
- Младен Чалдаревић
- Едхем Чамо
- Јованка Чолић
- Ибрахим Шатор
- Владо Шегрт
- Данило Штака
Извршни комитет ЦК
[уреди | уреди извор]Чланови Извршног комитета Централног комитета Савеза комуниста Босне и Херцеговине изабрани на првој седници Централног комитета 28. марта 1959. године:[3]
- Ђуро Пуцар Стари, секретар
- Нисим Албахари
- Џемал Биједић
- Угљеша Даниловић
- Блажо Ђуричић
- Нико Јуринчић
- Хајрудин Капетановић
- Осман Карабеговић
- Шефкет Маглајлић
- Пашага Манџић
- Грујо Новаковић
- Владо Шегрт
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Данас Дом полиције у Улици Џиџиковац
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Hronologija 3 1980, стр. 172.
- ^ „Брз индустријски развој омогућиће свестрани преображај Босне и Херцеговине”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 27. 3. 1959. стр. 1.
- ^ а б в „Изабран нови Централни комитет и Ревизиона комисија”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 29. 3. 1959. стр. 1.
Литература
[уреди | уреди извор]- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
- Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985. COBISS.SR 68649479