Трстењак рогожар
| Трстењак рогожар | |
|---|---|
.jpg)
| |
| Трстењак рогожар
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | A. schoenobaenus
|
| Биномно име | |
| Acrocephalus schoenobaenus | |
| Синоними | |
|
Motacilla schoenobaenus Linnaeus, 1758 | |
Трстењак рогожар (лат. Acrocephalus schoenobaenus) је птица селица из реда птица певачица која живи у тршћацима језера, река и мочвара.
Опис
[уреди | уреди извор]Дужина тела јој је од 11 до 13 cm. Птица је смеђе боје са црним штрафтама по горнјем делу тела. Чело и потиљак су црно обојени са благим светлим штрафтама а обрва је беле боје. Груди су светло крем боје и у зависности од годишњег доба могу бити благо прошарана танким тамносмеђим пругама. Код ове врсте не постоји разлика између полова. Пева чеврљајући без одрђене мелодије и имитира друге врсте рода Acrocephalus.[2]
Распрострањење и станиште
[уреди | уреди извор]
Гнезди се у централно, источној и северној Европи, као и у деловима западне и јужне Евреопе, и у западном делу северне и централне Азије, деловима Блиског истока. Зиму проводи у субсахарској Африци. Станиште му представљају тршћаци прошарани жбунастом вегетацијом, који се налазе близу воде. Неке од интересантних држава где су налажене током лутања су: Џибути, Фарска острва, Гибралтар, Исланд, Лихтенштајн и Сејшели.[1] [3]
Биологија
[уреди | уреди извор]Мужјаци заузимају територије које обележавају певањем и упарију се са једном, а неретко и са две женке. Гнездо гради у тршћацима близу земље ретко изнад воде. Облика је шолје и састоји се од спољашнјег грубог и унутрашнјег меког дела. Спољашњи део је повезан са 2-3 стабла трске и изграђено је од траве, лишћа трске и неретко паучине. Унутрашњи део је изграђен од финих власи траве, маховине, животинјске длаке и перја. Гнежђење започиње почетком априла. Храни се инсектима и њиховим ларвама, пужићима и осталим безкичмењацима.[1]
Трстењак рогожар у Србији
[уреди | уреди извор]_99-156.jpg)
У прошлости врло честа и распрострањена врста по барама и ритовима. Почетком 21. века гнезди се у свим регионима Србије. Популација се процењује као стабилна и броји 14.800-20.700 гнездећих парова.На подручју Војводине налази се више од 65% националне популације, неких 11.000- 13.500 Гнездећих парова. Ван периода гнежђења, на сеоби, бележен је широм земље. [4][5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Acrocephalus schoenobaenus
- ^ Killian Mullerney, Lars Svensson, Dan Zetterström, Peter J. Grant: Collins Bird Guide The Most Complete Guide To the Birds of Britain and Europe. HarperCollins, London, 2009
- ^ BioRas - Biološka Raznovrsnost Srbije[мртва веза]
- ^ Пузовић, С., Радишић, Д., Ружић, М., Рајковић, Д., Радаковић, М., Пантовић, У., Јанковић, М., Стојнић, Н., Шћибан, М., Туцаков, М., Гергељ, Ј., Секулић, Г., Агоштон, А., & Раковић, М. 2015. Птице Србије: процена величина популација и трендова гнездарица 2008-2013. Друштво за заштиту и проучавање птица Србије и Природно-математички факултет, Департман за биологију и екологију, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад.
- ^ Шћибан, М., Рајковић, Д., Радишић, Д., Васић, В. и Пантовић, У. (2015):Птице Србије - критички списак врста. Покрајински завод за заштиту природе и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, Нови Сад.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ageing and sexing (PDF; 1.4 MB) by Javier Blasco-Zumeta & Gerd-Michael Heinze
- The RSPB: Sedge warbler[мртва веза] page with sound file and images
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Sedge warbler - Species text in The Atlas of Southern African Birds
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
