Тутњевац (Угљевик)
Тутњевац | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Република Српска |
Општина | Угљевик |
Становништво | |
— 2013. | 1492 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 43′ 17″ С; 18° 56′ 31″ И / 44.721510° С; 18.941888° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Површина | 16,61 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 76330 |
Позивни број | 055 ( 799 ) |
Тутњевац је насељено мјесто у општини Угљевик, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 1492 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Тутњевац се налази на сјеверним обронцима Мајевице, те доминира брдски рељеф. Село се граничи на истоку са Забрђем и Коренитом, на југу са Малешевцима, селима општине Угљевик, на западу са Пушковцем и Корајoм а на сјеверу са Бобетиним Брдом, селима општине Лопаре.
Мјесто заузима 16,61 км2, подијељених у пет засеока: Митровићи, Лакићи, Читлук, Крстићи и Шешлићи.
Кроз мјесто пролази регионални пут Р459 Пушковац-Забрђе, локални путеви ка Бобетином Брду, Коренити и Малешевцима и још 30 км некатегорисаних путева.
Средишњим дијелом територије села, у правцу југ-сјевер протиче Крива ријека (алт. Пушковачка/Тутњевачка, Бијели поток), у коју се, западно од Бојића брда, у засеоку Читлук, улива Трначки поток чинећи ријеку Гњицу. На истоку села налазе се извори мањих водотока Црвене, Бијеле и Црне Буковице. Све ријеке и потоци Тутњевца припадају Савском поријечју.
Највећи врх територије села је Лазића брдо (312 м), у засеоку Митровићи. Надморске висине неких тутњевачких топонима и кота: Чардачић - 259 м/, з. Лакићи - 238 м, Бојића брдо - 225 м, з.Шешлићи - 198 м, Црква покрова пресвете Богородице - 181 м, з. Крстићи - 177 м.[1]
Спорт
[уреди | уреди извор]Тутњевац је сједиште фудбалског клуба Стријелац.
Историја
[уреди | уреди извор]На подручју Тутњевца су пронађена три археолошка локалитета, која датирају из времена Старог Рима. Такође се налазе два споменика на Јовановића брду познатијем као "Ђурин Штаб" подигнут четницима и партизанима.
Становништво
[уреди | уреди извор]Националност[2] | 1991. | 1981. | 1971. |
Срби | 1.469 (98,45%) | 1.548 (99,35%) | 1.595 (99,50%) |
Хрвати | 3 (0,20%) | 0 | 0 |
Муслимани [а] | 1 (0,06%) | 0 | 4 (0,24%) |
Југословени | 16 (1,07%) | 10 (0,64%) | 0 |
остали и непознато | 3 (0,20%) | 0 | 4 (0,24%) |
Укупно | 1.492 | 1.558 | 1.603 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
- интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — https://web.archive.org/web/20160226134632/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf