Пређи на садржај

УЕФА Лига конференције

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са УЕФА Европска лига 2)
УЕФА Лига конференције
Основано2021.
РегијаЕвропа (УЕФА)
Бр. тимова32 (такмичење по групама)
+8 клубова након групне фазе Лиге Европе
181 (укупно)
Квалификације заУЕФА Лигу Европе
Слична такмичењаУЕФА Лига шампиона (први ниво)
УЕФА Лига Европе (други ниво)
Тренутни првакГрчка Олимпијакос (1. титула)
Најуспешнији клубИталија Рома
Енглеска Вест Хем јунајтед
Грчка Олимпијакос
(1 титула)
Веб-сајтзванични-веб-сајт
УЕФА Лига конференције 2023/24.

УЕФА Лига конференције (енгл. UEFA Conference League) је годишње фудбалско клупско такмичење које се организује под окриљем Уефе.[1] Клубови се квалификују на основу свог поретка у домаћим лигама и куповима. Такмичење је треће по јачини у европском клупском фудбалу, након Лиге шампиона и Лиге Европе.

Лига конференције се редовно одиграва од сезоне 2021/22. Од почетка поменуте сезоне, у Лиги Европе не учествује 48, већ 32 клуба. У Лиги конференције махом учествују екипе из слабије рангираних асоцијација на Уефиној ранг-листи.[1] Ниједан тим не може да се квалификује директно у Лигу конференције; учествује 10 клубова који су испали у плеј-офу за Лигу Европе, а остали клубови се пласирају преко квалификација. Осмопласирана екипе енглеске Премијер лиге, немачке Бундеслиге и италијанске Серије А директно се пласирају у последње коло квалификација за Лигу конференције. Победници Лиге конференције наредне сезоне добијају место у Лиги Европе, осим ако се већ нису квалификовали у Лигу шампиона.[2]

Олимпијакос је актуелни шампион такмичења, пошто је победио Фјорентину с 1 : 0 у финалу из 2024. године.

Историја

[уреди | уреди извор]

УЕФА је наводно размишљала о увођењу трећег по јачини европског клупског такмичења од 2015. године верујући да би тај турнир могао бити шанса за клубове из ниже рангираних асоцијација да више напредују него што би у Лиги шампиона и Лиги Европе.[3] Средином 2018. интензивирали су се разговори о скором успостављању турнира, а верује се да је тада договорено и то да ће групна фаза Лиге Европе, коју чине 48 екипа, бити подељена на две половине, с тим да ће слабија половина чинити основу новог такмичења.[4]

Дана 2. децембра 2018, УЕФА је званично најавила покретање новог такмичења, које је претходно било познато под називом Лига Европе 2 (односно само ЛЕ2), као и то да ће оно бити покренуто у оквиру трогодишњег такмичарског циклуса 2021—2024.[5]

Званичан назив такмичења, УЕФА Лига конференције, објављен је 24. септембра 2019.[6]

Систем такмичења

[уреди | уреди извор]

Лига конференције функционише по сличном принципу као Лига шампиона. У групној фази налази се 32 клуба који су подељени у осам група по четири. У групну фазу Лиге конференције осигуран улазак има само десет клубова који су поражени у квалификационом колу плеј-офа за пласман у Лигу Европе. Преостала 22 места попуњавају се кроз две стазе квалификација:

Екипе које почињу такмичење од наведене фазе Екипе које су се квалификовале из претходне фазе Екипе које су испале из Лиге шампиона Екипе које су испале из Лиге Европе
Прво коло квалификација
(72 екипе)
  • 26 освајача домаћег купа из савеза који су рангирани од 30. до 55. места
  • 24 другопласирана тима из савеза који су рангирани од 30. до 54. места (изузев Лихтенштајна)
  • 21 трећепласиран тим из савеза који су рангирани од 29. до 50. места (изузев Лихтенштајна)
Друго коло квалификација Стаза првака
(20 екипа)
  • 17 поражених тимова из првог кола квалификација за Лигу шампиона
  • 3 поражена тима из прелиминарне рунде квалификација за Лигу шампиона
Главна стаза
(90 екипа)
  • 14 освајача домаћег купа из савеза који су рангирани од 16. до 29. места
  • 14 другопласираних тимова из савеза који су рангирани од 16. до 29. места
  • 16 трећепласираних тимова из савеза који су рангирани од 13. до 28. места
  • 9 четвртопласираних тимова из савеза који су рангирани од 7. до 15. места
  • 1 петопласирани тим из савеза који је рангиран на 6. месту
  • 36 победника из првог кола квалификација
Треће коло квалификација Стаза првака
(10 екипа)
  • 10 победника из другог кола квалификација (стаза првака)
Главна стаза
(52 екипе)
  • 6 трећепласираних тимова из савеза који су рангирани од 7. до 12. места
  • 1 четвртопласирани тим из савеза који је рангиран на 6. месту
  • 45 победника из другог кола квалификација (главна стаза)
Коло плеј-офа Стаза првака
(10 екипа)
  • 5 победника из трећег кола квалификација (стаза првака)
  • 5 поражених тимова из трећег кола квалификација за Лигу Европе (стаза првака)
Главна стаза
(34 екипе)
  • 1 петопласирани тим из савеза који је рангиран на 5. месту
  • 4 шестопласирана тима из савеза који су рангирани од 1. до 4. места
  • 26 победника из трећег кола квалификација (главна стаза)
  • 3 поражена тима из трећег кола квалификација за Лигу Европе (главна стаза)
Групна фаза
(32 екипе)
  • 5 победника из кола плеј-офа (стаза првака)
  • 17 победника из кола плеј-офа (главна стаза)
  • 10 поражених тимова из кола плеј-офа за Лигу Европе
Бараж за
елиминациону фазу
(16 екипа)
  • 8 другопласираних тимова из такмичења по групама
  • 8 трећепласираних тимова из групне фазе Лиге Европе
Елиминациона фаза
(16 екипа)
  • 8 првопласираних тимова из такмичења по групама
  • 8 победника из баража за елиминациону фазу

Напомена:
Уефина ранг-листа националних асоцијација

Спонзорство

[уреди | уреди извор]

Известан број међународних предузећа спонзорише ово такмичење. Многи од њих су истовремено спонзори и Лиге Европе.

Главни спонзори такмичења за циклус 2021—2024. су следећи:

  • Heineken N.V.
    • HeinekenHeineken 0.0[7] (изузев Босне и Херцеговине, Норвешке, самопроглашене Републике Косово, Турске и Француске)
  • Just Eat Takeaway[8]
    • 10bis (једино у Израелу)
    • Bistro (једино у Словачкој)
    • Just Eat (једино у Данској, Ирској, Италији, Уједињеном Краљевству, Француској, Швајцарској и Шпанији)
    • Lieferando (једино у Аустрији и Немачкој)
    • Pyszne (једино у Пољској)
    • Takeaway (једино у Белгији, Бугарској, Луксембургу и Румунији)
    • Thuisbezorgd (једино у Холандији)
  • Hankook Tire[9]
    • Laufenn
  • Engelbert Strauss[10]
  • Enterprise Rent-A-Car
  • Swissquote[11]
  • Bwin[12]
    • Entain Foundation
  • Socios.com[13]

Појединачни клубови могу да носе дресове са сопственим спонзорима, чак иако они не послују с Лигом конференције. Међутим, дозвољено је присуство само два спонзора по дресу (не рачунајући произвођача опреме) — на грудима и на левом рукаву.[14] Изузетак су непрофитне организације, чији назив може стојати на предњој страни мајице (заједно с главним спонзором) или на полеђини (било испод броја играча или између имена играча и крагне).

Финансије

[уреди | уреди извор]

Попут Лиге шампиона и Лиге Европе, новац који клубови добијају зависи од самог учешћа и резултата истих у такмичењу као и од вредности њиховог ТВ тржишта.[15]

За сезону 2022/23, учешће у групној фази Лиге конференције награђује се са 2.940.000 евра. Победа у групи вреди 500.000 а реми 166.000 евра. Сваки првопласирани у групи добија 650.000 евра и сваки другопласирани 325.000 евра. Пласман у нокаут фазу доноси додатне бонусе за клубове: 300.000 у шеснаестини финала, 600.000 у осмини финала, милион у четвртфиналу и два милиона у полуфиналу. Губитник у финалу добија 3.000.000 евра док је шампион награђен са 5.000.000 европских новчаница.[16]

  • Испадање у првом колу квалификација: 150.000 евра
  • Испадање у другом колу квалификација: 350.000 евра
  • Испадање у трећем колу квалификација: 550.000 евра
  • Испадање у колу плеј-офа: 750.000 евра
  • Пласман у групну фазу: 2.940.000 евра
  • Победа у групној фази: 500.000 евра
  • Реми у групној фази: 166.000 евра
  • Првопласиран у групној фази: 650.000 евра
  • Другопласиран у групној фази: 325.000 евра
  • Бараж за улазак у елиминациону фазу: 300.000 евра
  • Осмина финала: 600.000 евра
  • Четвртфинале: 1.000.000 евра
  • Полуфинале: 2.000.000 евра
  • Финалиста: 3.000.000 евра
  • Шампион: 5.000.000 евра

Рекорди и статистике

[уреди | уреди извор]

Успеси по клубовима

[уреди | уреди извор]
Клуб Победник Финалиста Године када је клуб био победник Године када је клуб био финалиста
Италија Рома 1 0
2022.
Енглеска Вест Хем јунајтед 1 0
2023.
Грчка Олимпијакос 1 0
2024.
Италија Фјорентина 0 2
2023, 2024.
Холандија Фајенорд 0 1
2022.

Успеси по државама

[уреди | уреди извор]
Држава Победник Финалиста
 Италија 1 2
 Енглеска 1 0
 Грчка 1 0
 Холандија 0 1

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „'Europa League 2': Uefa confirms new tournament from 2021”. BBC Sport. 2. 12. 2018. Приступљено 12. 8. 2020. 
  2. ^ „UEFA Executive Committee approves new club competition” (Саопштење). UEFA. 2. 12. 2018. Приступљено 27. 3. 2021. 
  3. ^ „Uefa ponders third competition beneath Champions League and Europa League”. The Guardian. Associated Press. 16. 9. 2015. Приступљено 2. 12. 2018. 
  4. ^ „Uefa set to introduce third European club competition from 2021–22”. The Guardian. PA Media. 11. 9. 2018. Приступљено 2. 12. 2018. 
  5. ^ „UEFA Executive Committee approves new club competition” (Саопштење). UEFA. 2. 12. 2018. Приступљено 2. 12. 2018. 
  6. ^ „Format change for 2020/21 UEFA Nations League” (Саопштење). UEFA. 24. 9. 2019. 
  7. ^ „HEINEKEN extends UEFA club competition sponsorship”. UEFA.com (Саопштење). Union of European Football Associations. Приступљено 6. 5. 2022. 
  8. ^ Carp, Sam. „Uefa's Just Eat sponsorship covers Champions League and Women's Euro”. SportsPro. SportsPro Media Limited. Приступљено 6. 5. 2022. 
  9. ^ UEFA.com (2021-08-27). „Hankook Tire renews longstanding UEFA Europa League and UEFA Europa Conference League partnership | Inside UEFA”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 6. 5. 2022. 
  10. ^ UEFA.com (2021-07-27). „Engelbert Strauss signs three-year UEFA Europa League and UEFA Europa Conference League partnership | Inside UEFA”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 6. 5. 2022. 
  11. ^ UEFA.com (2021-09-01). „Swissquote signs three-year UEFA Europa League and UEFA Europa Conference League partnership | Inside UEFA”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 6. 5. 2022. 
  12. ^ UEFA.com (2021-09-07). „bwin becomes Official Partner of the UEFA Europa League and new UEFA Europa Conference League | Inside UEFA”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 6. 5. 2022. 
  13. ^ UEFA.com (2022-02-15). „Socios.com becomes the Official Fan Token Partner of UEFA Club Competitions | Inside UEFA”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 6. 5. 2022. 
  14. ^ „UEFA Documents”. documents.uefa.com. Архивирано из оригинала 31. 7. 2021. г. Приступљено 2021-07-31. 
  15. ^ uefadirect 7/09 стр. 7
  16. ^ „Distribution to clubs from the 2021/22 UEFA Champions League, UEFA Europa League and UEFA Europa Conference League and the 2021 UEFA Super Cup Payments for the qualifying phases Solidarity payments for non-participating clubs” (PDF). UEFA.com (Саопштење). Union of European Football Associations. 20. 5. 2021. Приступљено 20. 6. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]