Угроженост биљних врста Суве планине
Флору Суве планине чини укупно 1.261 биљна врсте, од којих се 267 (21%) може сврстати у неку од категорија угрожености флоре Републике Србије.[1]
Опште информације
[уреди | уреди извор]Балканско полуострво је флористички најразноликији део Европе,[4][5] које се карактерише већим бројем центара диверзитета. То је један од показатеља флористичког и вегетацијског богатства и диверитета овог подручја. Основни критеријуми за проглашавање тог подручја центром флористичког диверзитета су број биљних врста и број ендема. Ове позакатеље у Србији задовољава и Сува Планина.[2][3]
У току сваке истраживачке године на подручју Суве планине откриване су биљне врсте до тада непознате за ову планину, а неке од њих су биле новитети за флору Србије (Cuscuta planiflora, Cotoneaster melanocarpa, Linum extraaxillare, Petasites kablikianus, Cystopteris montana i Campanula kladniana). Осим тога, флору Суве планине изграђује велики број ендемичних биљних врста (125), од којих су неке стеноендемити (Панчићева кандилка, Наталијина рамонда, Српска рамонда) или локални ендемити (Aquilegia pancicii i Rosa serbica).[1]
Након бројних студија о угрожености биљних врста спроведеној на простору Суве планине, с краја 20. века, утврђено је да су на овом простору.[1]
- три врсте, које су раније насељавале Суву планину, припадају категорији врста за које се основано сумња да су ишчезле са територије Србије,
- двадесет врста припада категорији критично угрожених врста (ЦР),
- тридесет врста припада категорији угрожених врста (ЕН),
- осамдесет врста категорији рањивих (ВУ)
- стодвадесетпет категорији врста ниског ризика угрожености,
- док за девет врста нема довољно података о њиховој распрострањености.
Висок степен присуства угрожених биљних врста у флори Суве планине, у којој је свака пета врста на неки начин угрожена и да јој пре или касније прети опасност од ишчезавања са подручја Републике Србије, говори колики је биодиверзитолошки значај Суве планине.[1][6]
За случај једноличних еколошких услова према номограму Бикова за наведено процентуално учешће ендемита била би потребна површина од 300 000 km2, што одговара шест стотина пута већој површини од оне коју стварно заузима Сува планина. Овај податак указује на богату разноврсност еколошких утицаја и специфичности промена у флорогенези подручја. Фитогеографском анализом је утврђено да су ендемити Суве планине распоређени у 5 основна и 2 прелазна ареал типа.[7]
На основу резултата популационе анализе најугроженијих биљних врста Суве планине, највећи број је распрострањен на северозападном гребену планине (шире подручје Трема и Соколовог Камена).[1][8]
Преглед угрожених врста флоре Суве планине по категорији угрожености у флори Србије.[9]
[уреди | уреди извор]Врсте за које се сумња да су нестале са територије Србије (EW Srb)
[уреди | уреди извор]- Шпицелов каћун - Orchis spitzelii Saut.
- Панчићева грахорица - Lathyrus pancicii (Jurišić) Adam.
- Нишка жутеница - Genista nyssana Petrović
Крајње угрожене врсте (CR Srb)
[уреди | уреди извор]- Lycopodium complanatum L.
- Anthris. fumarioides (W. & K.) Spreng.
- Cystopteris montana (Lam.) Desv.
- Cachrys alpina M.B.
- Pinus nigra Arn. ssp. pallasiana (Lamb.)
- Holm. Cuscuta planiflora Ten.
- Eranthis hiemalis (L.) Salisb.
- Orobanche laserpitii-sileris Reut.
- Dianthus pancicii Vel.
- Scutellaria alpina L.
- Androsace lactea L.
- Campanula latifolia L.
- Linum extraaxilare Kit.
- Campanula kladniana (Schur) Witasek
- Seseli serbicum Degen
- Petasites kablikianus Tausch ex Bercht.
- Seseli tommasinii Reich.
- Cypripedium calceolus L.
- Angelica palustris (Bess.) Hoffm.
- Orobanche nana Noe
Угрожене врсте (EN Srb)
[уреди | уреди извор]- Aquilegia pancicii Degen
- Bupleurum ranunculoides L.
- Aconitum variegatum L.
- Bupleurum longifolium L.
- Hypericum umbellatum A. Kern.
- Thesium bavarum Schrk.
- Hypericum linarioides Besse
- Cephalaria flava (S.S.) Szabo
- Viola pyrenaica Ramond
- Lythospermum tenuiflorum L.
- Allyssum minus (L.) Rothm.
- Orobanche serbica F. Schultz
- Kernera saxatilis (L.) Reichenb.
- Orobanche pancicii Beck
- Hutchinsia petraea (L.) R. Br.
- Stachys reinertii Heldr.
- Biscutella laevigata L.
- Senecio wagneri Deg.
- Androsace villosa L.
- Epipactis atrorubens (Hoff,.) Schult.
- Euphorbia barrelieri Savi
- Carex rupestris Bell.
- Potentilla apennina Ten.
- Carex brachystachys Schrank & Moll
- Saxifraga marginata Sternb. var. rocheliana (Sternb.) Engl. & Irmsch.
- Calamagrostis varia (Schrad.) Host
- Coronilla vaginalis Lam.
- Koeleria nitidula Velen.
- Ruta graveolens L.
- Poa concina Gaud.
Међу напред наведеним угроженим врстама (EN Srb), налази се и 20 изузетно угрожених биљних врста на простору Суве планине од којих је 17 врста распрострањено у планинском и високопланинском појасу, као и у подножју главног гребена планине, у Сићевачкој и Јелашничкој клисури.
Врсте ниског ризика угрожености (LR Srb)
[уреди | уреди извор]
|
|
Врсте за које нема довољно података о њиховој распрострањености (DD Srb)
[уреди | уреди извор]- Dianthus giganteus D’Urv.
- Rosa caesia Sm.
- Rumex scutatus L.
- Gentianella axillaris (Schm.) Dunjić
- Thlaspi avalanum Pančić
- Anchusa hybrida Ten.
- Rosa serbica Burnat & Gremli
- Gagea minima (L.) Kern.
- Senecio othonnae M.B.
Галерија угрожених врста
[уреди | уреди извор]-
Наталијина рамонда (Ramonda nathaliae Pančić et Petrović)
-
Српска рамонда (Ramonda serbica Pančić)
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д Vladimir Ranđelović, Bojan Zlatković, Marina Jušković, Ljubica Živojinović, Ugroženost flore Suve planine; 6. Simpozijum o flori jugoistočne Srbije i susednih područja Zbornik radova, Sokobanja, 2000: 303-322.
- ^ а б Petrović, S. (1882): Flora okoline Niša. Beograd.
- ^ а б Petrović, S. (1885): Dodatak flori okoline Niša. Kraljevsko-srpska državna štamparija, Beograd.
- ^ Stevanović, V., Niketić, M., Lakušić, D. (1995): Checklist of Yugoslav vascular flora. Manuscript. Institute of Botany and Botanical Garden, Belgrade
- ^ Turrill, W. B., 1929: The Plant-life of the Balkan Peninsula. Oxford at the Clarendon Press. р. 490
- ^ Zlatković, B., Ranđelović, V. (1993/94): Ugroženost i zaštita flore Sićevačke klisure. Zaštita prirode, 46-47: 191-199. Beograd
- ^ „Ендемизам Суве планине | Општина Бела Паланка”. www.belapalanka.org.rs. Архивирано из оригинала 18. 06. 2014. г. Приступљено 30. 5. 2020. Невалидан унос
|dead-url=dead
(помоћ) - ^ Ranđelović, N., Stamenković, V. (1985): Isčezle, ugrožene i retke biljke jugoistočne Srbije predložene za zaštitu. Zbornik radova Simpozijuma "Stogodišnjica flore okoline Niša". Univ. u Nišu, Tehnološki fakultet u Leskovcu, Podružnica Srpskog biološkog društva Niš
- ^ Vladimir Ranđelović, Bojan Zlatković, Marina Jušković, Ljubica Živojinović, Ugroženost flore Suve planine Zbornik radova. 6. Simpozijum o flori jugoistočne Srbije i susednih područja, Sokobanja, 2000: 303-322.
- ^ Adamović, L., 1908a: Flora jugoistočne Srbije. - Rad JAZU, 175. Zagreb.
Литература
[уреди | уреди извор]- Adamović, L., 1908a: Flora jugoistočne Srbije. - Rad JAZU, 175. Zagreb.
- Grupa autora (1995): Eciklopedija Niša - priroda, prostor, stanovništvo, Gradina, Niš
- Mala enciklopedija Prosveta. Treće izdanje. Beograd: „Prosveta”. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2..
- Jovan Đ. Marković. Enciklopedijski geografski leksikon Jugoslavije. Sarajevo: „Svjetlost”. 1990. ISBN 978-86-01-02651-3..
- Sarić, M. (ed.) (1986): Flora SR Srbije, 10. - SANU, Beograd.
- Sarić, M. (ed.) (1992): Flora Srbije, 1. 2. izd. - SANU, Beograd.