Угљан (острво)
 Поглед на Угљан | |
  Угљан | |
| Географија | |
|---|---|
| Локација | Јадранско море |
| Координате | 44° 04′ 59″ С; 15° 10′ 01″ И / 44.083° С; 15.167° И 44° 04′ 59″ С; 15° 10′ 01″ И / 44.083° С; 15.167° И |
| Површина | 50,2 km2 |
| Висина | 286 m |
| Администрација | |
ХРВ | |
| Жупаније Хрватске | Задарска жупанија |
| Демографија | |
| Становништво | 6049 (2011) |
| Густина ст. | 120,5 стан./km2 |
| Додатне информације | |
| Временска зона |
|
Угљан (или Lassa)[1] је острво у Јадранском мору, на хрватском делу Јадрана.
Географски положај
[уреди | уреди извор]Налази се у задарском архипелагу, северозападно од острва Пашмана и југоисточно од острва Ривањ и Сеструњ. Површином од 50,21 km² (дуг 22 km, широк до 3,8 km) убраја се међу већа хрватска острва.[2] Од копна га дели Задарски канал, а с острвом Пашманом повезује мост преко пролаза Ждрелац.
Кречњачки део острва претежно је под макијом, док у доломитном подручју превладава земљиште под културама. Пространије увале су Мулине на северозападу и Ламјана Вела и Мала на југоистоку. Источна обала благо се спушта према мору и разведена је малим увалама.
Узгајају се маслине, смокве, винова лоза. Острво је са Задром повезано најфреквентнијом трајектном линијом на хрватској обали Јадрана, која од 2006. саобраћа и ноћу.
Клима
[уреди | уреди извор]Клима се истиче свим основним одликама медитеранске климе с изразито сувим летима и благим зимама. Просечна годишња температура износи изнад 15 °C, просечна температура најтоплијег месеца јула 24 °C, а најхладнијег јануара 12 °C. Број дана са температурама нижим од 0 °C је занемарив, а с високим се креће око 16 дана у години. Средња температура најхладнијег месеца јануара није нижа од -3 °C. Нема непрекидно високих или непрекидно ниских температура, као што не постоје дуги периоди суше ни кише у којима би пала готово сва годишња количина падавина. Инсолација износи око 2500 сати годишње, а у јулу сунце сија 10 до 12 сати дневно.
Влага и падавине
[уреди | уреди извор]Годишњи просек влаге ваздуха креће се око 73%. Максималне вредности остварују се у новембру, а минималне у јулу. Доминантна падавина је киша. Средња годишња количина падавина износи 939 mm с максимумом у новембру од око 1.000 mm и минимумом у јулу од свега 30 mm. Снег је врло ретка појава, а кад се и појави задржава се врло кратко (просечан број дана са снегом је 1). Годишња облачност износи 4,7 (десетина неба). Облачност у летним месецима је мања од 4, с минимумом у јулу 2,4. Највећа облачност је у децембру: 6,5.
Ветрови
[уреди | уреди извор]Бура најчешће дува зими, југо превладава у пролеће и јесен, а лети са запада дува угодан маестрал. Лети и у рану јесен превладава стабилно и лепо време са сунчаним, почесто ведрим и топлим данима. Након јутарње тишине, средином преподнева почне ветар с мора, зморац или маестрал, који у послеподневним сатима досеже умерену јачину. Смер му је углавном северозападни, а постојаност смера и прилична јачина чине га врло подесним за једрење, као мало где на Јадрану. Доносећи свежи морски ваздух он заиста снижава температуру ваздуха у време највећих дневних врућина. Маестрал често потраје до у касно послеподне. Навече завлада тишина, а ноћу започне дувати слаб ветар с копна, копнењак или бурин. После југа, код наглог пролаза хладне фронте према југоистоку задува трамонтана, северозападни ветар праћен грмљавинским пљусковима. Леванат је прохладан и кишни источни ветар који пуше у зимској половини године, а понекад донесе и снег.
Биљни покров
[уреди | уреди извор]Има све особине медитеранског биљног света измењеног аграризацијом. Аутохтона вегетација (храст црника, борови и чемпрес) замењена је узгојеним медитеранским културама на 60 до 70% површине острва. Међу пољопривредним културама најважније су маслина и смоква. Услед благе климе на острву успева и разно воће и поврће којима се снабдева и задарска пијаца, па се због тога острво Угљан назива и задарским вртом. Остали делови острва који нису обрађени и засађени пољопривредним културама обрасли су макијом.
Становништво
[уреди | уреди извор]Угљан се убраја и међу најнасељенија хрватска острва. Острво је 2011. имало 6.049 становника.[2] Под данашњим именом јавља се први пут 1325, а насељен је континуирано од млађега каменог доба. У римско доба густо насељен, особито у северозападном делу, где су нађени бројни остаци античких грађевина. Данашња насеља основана су у средњем веку. Сва насеља (Преко, Угљан, Лукоран, Сутомишћица, Пољана, Кали, Ошљак и Кукљица) леже уз обалу добро обрађене источне стране острва.
Насеља на острву Угљану
[уреди | уреди извор]- Преко, општина
- Ошљак
- Пољана
- Сутомишћица
- Лукоран
- Угљан с девет заселака
- Кали, општина
- Кукљица, општина
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ "Србскиј народниј лист", Будим 1839. године
- ^ а б Duplančić Leder, Tea; Ujević, Tin; Čala, Mendi (јун 2004). „Coastline lengths and areas of islands in the Croatian part of the Adriatic Sea determined from the topographic maps at the scale of 1 : 25 000” (PDF). Geoadria. Zadar. 9 (1): 5—32. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 08. 2016. г. Приступљено 21. 1. 2011.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
