Угљеша Којадиновић
Угљеша Којадиновић | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Угљеша Којадиновић |
Датум рођења | 14. фебруар 1936. |
Место рођења | Гламочани, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 20. јун 1982.46 год.) ( |
Место смрти | Градишка, СФРЈ |
Рад | |
Битна улога | Дивко Будак (Непокорени град) Професор (Вело мисто) Жорж Јурић (У регистратури) |
Веза до IMDb-а |
Угљеша Којадиновић (Гламочани, 14. фебруар 1936 — Градишка, 20. јуни 1982) био је српски позоришни и филмски глумац.
Биографија
[уреди | уреди извор]По завршетку основне школе са родитељима се из Гламочана преселио у Бању Луку. У бањалучкој гимназији је начинио прве глумачке кораке играјући у драми Мртви не плаћају порез. По завршетку гимназије уписао је Академију за казалишну умјетност у Загребу коју је завршио у класи Бранка Гавеле.
Први стални ангажман имао је у позоришту Комедија, а 1960. године, након пет сезона, прешао је у Хрватско народно казалиште у ком је остварио запажене улоге у Молијеровом Грађанину племићу, Демонима Фјодора Достојевског, Рањеној птици Маријана Матковића, а посебно се истакао као Хорације у Шекспировом Хамлету. Широј јавности је познатији ка телевизијски и филмски глумац. Играо је у многим филмовима, драмама и ТВ серијама (Лицем у лице, Каја, убит ћу те!, Непокорени град, Доктор Младен, Мачак под шљемом, Просјаци и синови, Павиљон 6, Жутокоси, Злостављање, Најљепше звање на свијету, Око, Дебели лад, Фишкал, У регистратури...).
Најпознатији је по улози професора у ТВ серији Вело мисто.[тражи се извор] Пред крај живота основао је сопствену позоришну трупу и широм Југославије играо Давида Штрпца у представи по Кочићевом Јазавцу пред судом. Умро је у Градишци, у 46-ој години, а по сопственој жељи сахрањен је у родном селу, Гламочанима, у близини језера Бардача и градића Српца.[1]
Филмографија
[уреди | уреди извор]Год. | Назив | Улога | |
---|---|---|---|
1960. | |||
1963. | Лицем у лице | Инжењер Косијер | |
1965. | Апел | ||
1967. | Кинески зид (ТВ) | / | |
1965. | Дилеме | ||
1966. | Педесети рођендан | ||
1967. | Црне птице | ||
1967. | Кроз шибе | ||
1967. | Кинески зид | ||
1967. | Каја, убит ћу те! | Пјер Кото | |
1968. | Дневник Оченашека | ||
1968. | Павиљон број 6 | ||
1968. | Агент из Вадуза | ||
1969. | Жеђ | Човек | |
1970. | |||
1970. | Злостављање | ||
1970. | Фишкал | Јаков Подгорски | |
1970. | Пансион с топлом и хладном водом | ||
1971. | У гори расте зелен бор | Усташа | |
1972. | Човијек који је бацио атомску бомбу на Хирошиму | Дејвид Џон | |
1972. | Кипић | ||
1972. | Просјаци и синови | Дектива | |
1972. | Окрени леђа вјетру | ||
1973. | Лењин у Африци | ||
1973. | Бјег | ||
1974. | У регистратури | Жорж Јурић | |
1975. | Вријеме ратно и поратно | ||
1976. | Доктор Младен | Усташки сатник | |
1976. | Издаја | ||
1976. | Клара Домбровска | Феликс | |
1976. | Три јаблана | ||
1977. | Марија | Јохан, једноруку Немац | |
1977. | Пуцањ | истражитељ | |
1978. | Дебели ’лад | ||
1978. | Око | Бариша Шурац | |
1978. | Случај Филипа Фрањића (ТВ) | ||
1978. | Пуном паром | Шеф Ђуро | |
1978. | Мачак под шљемом (серија) | Сирача-командир чете | |
1979. | Свјетионик (ТВ серија) | Капетан Хорн | |
1980. | |||
1980. | Обустава у стројној | ||
1981. | Снађи се, друже | Сираћа-командант чете | |
1981. | Вело мисто | Професор | |
1982. | Изјава | ||
1982. | Хоћу Живјети | Мартин Старчевић | |
1982. | Невоље једног Бранимира | Леополд | |
1982. | Тројански коњ | Робић | |
1982. | Непокорени град | Дивко Будак |
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Србац: Сјећање на Угљешу Којадиновића”. Радио-телевизија Републике Српске. 20. 6. 2012. Приступљено 20. 6. 2012.