Пређи на садржај

Удружење филмских уметника Србије

С Википедије, слободне енциклопедије
Удружење филмских уметника Србије
Датум оснивања4. јун 1950.
Типнационално удружење
ЛокацијаРепублика Србија
СедиштеБеоград, Теразије 26/I
Службени језицисрпски
ПредседникМилан Кнежевић
Генерални секретарМирјана Бошковић
Веб-сајтУФУС

Удружење филмских уметника Србије (УФУС) је репрезентативно национално удружење које од 1950. године организује професионалне филмске редитеље, сценаристе, сниматеље слике, аниматоре, сценографе и костимографе у Србији. Седиште удружења је у Београду, у улици Теразије 26/I.[1]

Историјат

[уреди | уреди извор]

Укидањем Комитета за кинематографију Владе ФНРЈ и републичких комитета 1951. године престало је непосредно буџетско финансирање, спроведена је децентрализација, а од свих делова кинематографије се очекивало да послују по привредном рачуну, с тим што је држава и даље покривала негативну разлику у трошковима производње.[2] У слободном статусу је било четиристо филмских радника, педесет и један редитељ, шездесет и три сниматеља, тридесет монтажера и других, годинама се тај број смањивао.[2] Савез филмских радника Југославије је основан 5. марта 1950. и покренуо је организовање одговарајућих удружења филмских радника по републикама.[2] Удружење филмских радника Народне републике Србије је основано 4. јуна исте године у просторијама „Авала филма” на Ташмајдану, у данашњој згради Телевизије Београд.[3] Његов први изабрани председник је био Радош Новаковић, а управу су чинили Војислав Нановић, Пуриша Ђорђевић, Жика Митровић, Вања Бјењаш, Ото Денеш и секретар Јован Живановић.[2] Због великог броја отпуштених филмских радника, убрзо је само у Београду дошло до поделе првобитног Удружења филмских радника Србије на два удружења: Удружење филмских уметника Србије у коме су били малобројни редитељи играног филма, афирмисани сценаристи, редитељи документарног филма, сниматељи, сценографи и слично и Удружења филмских уметничких сарадника Србије које је окупило уметничке сараднике – асистенте режије, асистенте сниматеља, редитеље документарног филма и других.[2] Од секције глумаца Удружења филмских радника Србије се издвојило Удружење филмских глумаца Србије 17. октобра 1968.[2] У међувремену, развојем новог медијума – телевизије, удружење проширује назив у Удружење филмских и телевизијских радника Србије, а данашњи назив Удружење филмских уметника Србије добија на Оснивачкој скупштини 7. јуна 1980.[2] Први председник реорганизованог Удружења филмских уметника Србије и председавајући Скупштине био је Миливоје Мића Милошевић, а касније су ту функцију обављали Здравко Рандић, Живорад Милић, Пуриша Ђорђевић, Петар Лаловић, Милорад Јакшић Фанђо, Жарко Драгојевић, Вера Влајић и Милан Кнежевић, који је актуални председник у другом мандату.[2] Чланови удружења су најугледнији филмски уметници у Србији, организовани у четири целине: Секција редитеља, сценариста и композитора играног филма,[4] Секција редитеља и сценариста документарног и анимираног филма,[5] Секција сниматеља играног и документарног филма[6] и Секција сценографа и костимографа.[7] Удружење додељује награде за животно дело, годишње награде за филмско стваралаштво, меморијалну награду „Јован Аћин”[8] и повељу „Александар Петковић” за изузетан ауторски допринос камере.[9] Издаје часопис „Нови филмограф” од 2005. године по узору на часопис „Филмограф” који је у Београду излазио тромесечно 1976—1989.[10] Издавачи су књига „Нови Филмограф – За васкрс српског филма”, „Старе и нове покретне слике”, „Нови Филмограф, Едиција + Национални филм” и „Српска авангарда и филм”.[11]

Продукција филмова

[уреди | уреди извор]

Удружење филмских уметника Србије је са продукцијом почело 1952, седам година после Другог светског рата.[12] Група аустријских филмских радника, окупљених око Cosmopol Filma из Беча, одлучује да уради филм у копродукцији са југословенским партнером УФУС-ом из Београда. И поред бројних препрека на том путу, филмска екипа успева да реализује филм Последњи мост, као свој први филм за који добијају награду на Фестивалу у Кану 1954. године.

Филмови у продукцији УФУС-а

Галерија

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Контакт – УФУС”. www.ufus.org.rs. Приступљено 2024-02-11. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж „Историјат УФУС-а – УФУС”. www.ufus.org.rs. Приступљено 2024-02-11. 
  3. ^ „Историјат удружења“ Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јун 2010), УФУС, званични сајт
  4. ^ Секција редитеља, сценариста и композитора играног филма Архивирано на сајту Wayback Machine (2. децембар 2013), УФУС, званични сајт
  5. ^ Секција редитеља и сценариста документарног и анимираног филма Архивирано на сајту Wayback Machine (2. децембар 2013), УФУС, званични сајт
  6. ^ Секција сниматеља играног и документарног филма Архивирано на сајту Wayback Machine (2. децембар 2013), УФУС, званични сајт
  7. ^ Секција сценографа и костимографа Архивирано на сајту Wayback Machine (2. децембар 2013), УФУС, званични сајт
  8. ^ „ЈЕЛИЋУ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО: Годишње награде Удружења филмских уметника”. Вечерње новости. 21. 12. 2021. Приступљено 27. 12. 2021. 
  9. ^ „Награде и признања – УФУС”. www.ufus.org.rs. Приступљено 2024-02-11. 
  10. ^ „Нови Филмограф – УФУС”. www.ufus.org.rs. Приступљено 2024-02-11. 
  11. ^ „Књиге – УФУС”. www.ufus.org.rs. Приступљено 2024-02-11. 
  12. ^ „Advanced search”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-11. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Удружење филмских уметника Србије на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Удружење_филмских_уметника_Србије&oldid=28399386”