Улица Рајко Даскалов (Пловдив)
Улица Рајко Даскалов | |
---|---|
Названа по | Рајку Даскалову |
Тип | пешачка зона |
Од | Џумаја џамија |
До | пешачки мост преко реке Марице |
Улица Рајко Даскалов (буг. Райко Даскалов) део је главне пешачке и трговачке улице у Пловдиву, познате као Главна улица. Дуга је око 800 м, позната и као Мала Главна. Заједно са улицом улицом Књаза Александра I Батенберга на коју се наставља и наткривеним пешачким мостом преко реке Марице, чине пешачку трасу и главно пловдивско шеталиште,[1] дуго око 1,5 км. Ова траса представља једну од најдужих пешачких улица у Европи[2] и део је историјског градског језгра — Старог градг Пловдива, који је 2004. године уврштен на Унескову привремену листу светске баштине.[3]
Име улице
[уреди | уреди извор]Улица је названа по Рајку Даскалову (буг. Райко Иванов Даскалов, 1886 – 1923), бугарском политичару из прве половине 20. века.
Улицом Рајка Даскалова
[уреди | уреди извор]Улица Рајка Даскалоа почиње код Римског стадиона, археолошког налазишта вешто уклопљеног у архитектонску целину улице и Џумаја џамије. Протеже се дуж Привредног комплекса „Хали“, пролази кроз подвожњак испод Булевара 6. септембар и завршава се наткривеним пешачким мостом преко реке Марице.
У пешачкој улици коју чине улице Александра I Батенберга и Рајка Даскалова налази се низ различитих продавница: гардеробе, козметике, прибора и намирница, апотеке, књижаре и друге. Између њих су смештени кафићи и ресторани. Већина зграда дуж овог шеталишта изграђена је почетком 20. века. Њихова архитектура има елементе класицизма, сецесије и постмодернизма.[4]
Римски стадион
[уреди | уреди извор]Римски стадион саграђен је у 2. веку, за време владавине цара Хадријана. Откривен је и видљив само један његов део, северни и могуће га је обићи. Остатак се налази испод главне шеталишне зоне. Гледалиште је изграђено од белог мермера и на њему је могло да се смести и до 30.000 гледалаца. Поједина седишта су украшена. Откривени део Стадиона се данас користи за различите врсте свечаности и активности у граду.[5]
Џумаја џамија
[уреди | уреди извор]Џумаја џамија (буг. Джумая джамия, тур. Hüdavendigâr Camii или Cuma Camii) је главна муслиманска богомоља у Пловдиву. Једна је од две преостале, од петнаестак колико их је некада било у граду.[5] Подигнута је на месту Саборне цркве Свете Петке Тарновске убрзо након што је град освојила османска војска (1363-1364). За време владавине султана Мурата II стара xamija је срушена и на њеном месту саграђена данашња. Џумаја џамија представља један од најстаријих и највећих османских верских објеката на Балкану. Зидно сликарство унутар џамије вероватно потиче с краја 18. и почетка 19. века.[6]
Пешачки мост Съединение
[уреди | уреди извор]Пешачки мост налази се источно од места на ком је некада стајао најстарији пловдивски мост, а кога је 30. марта 1971. однела набујала Марица. Изградња пешачког моста започета је 9. јануара 1982. године, а пуштен је у промет 1986. Мост повезује улицу Рајка Даскалова на јужној и улицу Брезовску на северној обали реке. Пројектован је углавном за пешаке, али преко њега могу прећи и аутомобили у хитним случајевима. Касније је прекривен лаком металном конструкцијом и дуж моста је формиран комерцијални простор у ком се данас налази низ различитих продавница. Званично име моста је Съединение (уједињење), али га мало људи зна. Прозори на металној конструкцији постављени су у испрекиданом низу, а сегменти металне конструкције офарбани наизменично црвеном, белом и сивом бојом, због чега га грађани Пловдива зову Воз.[7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Plovdiv - Main Shopping Street”. inyourpocket.com. Приступљено 24. 9. 2022.
- ^ „What's It Like to Travel from Sofia to Plovdiv for a Weekend Break?”. Sidewalk Safari. Приступљено 24. 9. 2022.
- ^ Steyn, Peter (3. 3. 2020). „9 Excitements of Plovdiv, Bulgaria”. GlobeRovers. Приступљено 24. 9. 2022.
- ^ „Central Trade and Pedestrian Area”. visitplovdiv.com. Приступљено 24. 9. 2022.
- ^ а б „PLOVDIV-SVEOBUHVATNI VODIČ ZA OBILAZAK”. PUTOLJUB - blog. 5. 11. 2020. Приступљено 24. 9. 2022.
- ^ „Dzhumaya Mosque – Plovdiv”. bulgariatravel.org. Ministry of Tourism of the Republic of Bulgaria. Архивирано из оригинала 17. 03. 2016. г. Приступљено 24. 9. 2022.
- ^ „How many bridges are there in Plovdiv?”. Lost in Plovdiv. Приступљено 24. 9. 2022.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „The origin was here”. Miranda Loves Travelling. Приступљено 24. 9. 2022.
- „The Ancient Plovdiv”. UNESCO. Приступљено 24. 9. 2022.
- „PLOVDIV EUROPEAN CAPITAL OF CULTURE 2019”. plovdiv2019.eu. Приступљено 24. 9. 2022.
- „Where to break the journey between Istanbul and Sofia”. kathmanduandbeyond.com. 23. 3. 2017. Приступљено 24. 9. 2022.