Ум ер-Расас

Ум ер-Расас
أم الرصاص
Ум ер-Расас; أم الرصاص
Светска баштина Унеска
Званично име	Ум ер-Расас
Место	Јордан
Координате	31° 29′ 59″ С; 35° 55′ 11″ И / 31.4997° С; 35.9197° И
Површина	23.928, 90 ha (2,5756×109, 9.700.000 sq ft)
Критеријум	Културно добро: i, iv, vi
Упис	2004. (28. седница)
Веб-сајт	http://whc.unesco.org/en/list/1093

Ум ер-Расас (арапски: أم الرّصاص‎), познат и као Кастром Мефа'а, археолошки је локалитет древног града од 5. до 9. века у данашњем јужном Јордану на којем се налазе остаци римске, византске и ране исламске цивилизације. Иако је већином још неистражен, у њему је пронађен римски војни камп (3. в.) и неколико византских цркава (укупно 16).

Најзнаменитије откриће су мозаици на поду Цркве Св. Стефана из 785. године који су откривени 1986. године. Готово савршено сачувани подни мозаици су највећи у Јордану, а приказују призоре лова и роболова (у средишњој плочи), док остали приказују друге градове из околине (Кастрон Мефа, Филаделфија, Мадаба, Есбоунта, Белемоунта, Ареополис, Чарак Моаба, Јерусалим, Наблус, Каесареа и Газа). Оквири мозаика су изразито декоративни, а потписало их је шест аутора: Стаурачиос из Есбуса, Еуремиос, Елиас, Константинус, Германус и Абдела. Испод овог мозаика пронађен је још старији из 587. године када је ово била Црква Св. Сергија. У још четири цркве које су ископане у околини су такође пронађени остаци мозаика.

Због тих мозаика је Ум ер-Расас уписан на УНЕСКО-в Списак места Светске баштине у Азији и Аустралазији 2004. године.^[1]

У њиховој околини су ископана и два квадратична торња стилита (аскетских монаха који су проводили живот у изолацији на врху ступа или торња), вероватно једини остаци овог древног начина веровања.

Град је такође окружен остацима древног пољопривредног земљишта у иначе изразито пустињском крајолику.