Пређи на садржај

Универзитет у Гетингену

С Википедије, слободне енциклопедије
Универзитет у Гетингену
Georg-August-Universität-Göttingen
Грб Универзитета у Гетингену
лат. Regiæ Georgiaæ Augustaæ
МотоIn publlica commoda
Мото (на српском)За добробит свих
Типјавни
Оснивање1734.
ПредседникReinhard Jahn
Академско особље4.446
Административно
особље		7.822
Број студената31.500
ЛокацијаГетинген,  Немачка
Кампусуниверзитетски град
Боје  тамноплава (Plain Dark Blue)
АфилијацијеGerman Excelence Universities,
Coimbra Group,
EUA,
U4 Network,
Guild of European Research-Intensive Universities
Веб-сајтwww.uni-goettingen.de
Стара универзитетска аула

Универзитет у Гетингену (нем. Georg-August-Universität Göttingen, лат. Universitas Regiæ Georgiæ Augustæ), основао је 1732/1734. британски краљ и хановерски изборник Џорџ II, док је отворен за наставу 1737.[1]Универзитет се брзо развио и ускоро је са близу 1.000 студената постао један од највећих у Европи тог времена. Нарочито је био познат по студијама правних наука. Јохан Штефан Питер је овде у 18. веку предавао јавно право, а неки од његових студената су били Клеменс фон Метерних и Александар фон Хумболт. Наполеон је овде студирао право и приметио да: „Гетинген припада целој Европи“. Артур Шопенхауер је постао студент 1809, а Ото фон Бизмарк 1832. Године 1837, седморица професора су се побунила против апсолутизма краљева Хановера услед чега су отпуштени. Тиме је Универзитет значајно ослабљен. Они су данас познати као Гетингенска седморица, а међу њима су били браћа Грим, Хајнрих Евалд, Вилхелм Вебер и Георг Гервинус.

Гетинген је развијао и своју репутацију у природним наукама, нарочито математици. Карл Фридрих Гаус је овде предавао у 19. веку, као и Бернард Риман, Јохан Дирихле, Давид Хилберт и Феликс Клајн. Златно доба Универзитета трајало је од почетка 20. века до 1933. када су нацисти кренули у чистку јеврејских професора.

До данас је 45 добитника Нобелове награде предавало на Универзитету у Гетингену или су се овде бавили науком. Већина њих је награду добила у првој половини 20. века.

Универзитет у Гетингену је најстарији активни универзитет у Доњој Саксонији, а са 24.057 студената у зимском семестру 2008/2009. и највећи.[2] На Универзитету је 2008. радило 411 професора на 13 факултета.

Државна и универзитетска библиотека Доње Саксоније у Гетингену је са 4,5 милиона књига једна од највећих у Немачкој. Ту делују и 4 Института Макса Планка посвећена различитим природним и друштвеним наукама.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 108. ISBN 86-331-2112-3. 
  2. ^ Georg-August-Universität Göttingen: Број студената по факултетима Универзитета у Гетингену 2009. Архивирано на сајту Wayback Machine (7. март 2016) (PDF, 20 kB), Universität Göttingen.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Универзитет у Гетингену на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Универзитет_у_Гетингену&oldid=27054602”