Пређи на садржај

Урвич (Боговиње)

Координате: 41° 57′ 04″ С; 20° 53′ 40″ И / 41.9511° С; 20.8944° И / 41.9511; 20.8944
С Википедије, слободне енциклопедије
Урвич
мкд. Урвич
Поглед на Урвич
Административни подаци
ДржаваСеверна Македонија
ОпштинаБоговиње
Становништво
 — 2002.756
Географске карактеристике
Координате41° 57′ 04″ С; 20° 53′ 40″ И / 41.9511° С; 20.8944° И / 41.9511; 20.8944
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина1.150 m
Урвич на карти Северне Македоније
Урвич
Урвич
Урвич на карти Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број1221
Позивни број+389 (0)44
Регистарска ознакаTE

Урвич (мкд. Урвич) је горанско село (муслиманско село српског говорног подручја) у Северној Македонији, у северозападном делу државе. Урвич припада општини Боговиње.

Географија

[уреди | уреди извор]

Насеље Урвич је смештено у северозападном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Тетова насеље је удаљено 20 km јужно.

Урвич се налази у горњем делу историјске области Полог. Насеље је положено високо, на источним висовима Шар-планине, које се пар километара западно спуштају у плодно и густо насељено Полошко поље. Надморска висина насеља је приближно 1.150 метара.

Клима у насељу је планинска због знатне надморске висине.

Историја

[уреди | уреди извор]

Према статистици Васила Кончова („Македонија. Етнографија и статистика“) 1900. године Урвич је имао 360 становника, све бугарски мухамеданци.[1]

Према Афанасију Селишчеву 1929. године Урвич је био део Доњопалчишне општине у Доњопалшичком срезу и село је имало 145 кућа са 780 житеља Бугара.[2]

Становништво

[уреди | уреди извор]

Урвич је према последњем попису из 2002. године имао 756 становника.[3]

Претежно и аутохтоно становништво у насељу су Горанци (85%), а у мањини су Албанци (15%). Горанци се у Урвичу, као и у већини својих средњевековних насеља, одлучно одупиру албанизацији и македонизацији.[тражи се извор]

Већинска вероисповест је ислам.

Националност Укупно
Македонци 1
Албанци 113
Турци 640
Роми 0
Цинцари 0
Срби 0
Бошњаци 0
други 2

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Кънчов, Васил. Македония. Етнография и статистика, София, 1900, стр. 212.
  2. ^ Селищев, Афанасий. Полог и его болгарское население. Исторические, этнографические и диалектологические очерки северо-западной Македонии, София, 1929, стр. 23.
  3. ^ „Министерство за Локална Самоуправа. База на општински урбанистички планови.”. Архивирано из оригинала 15. 09. 2008. г. Приступљено 20. 06. 2018. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]