Пређи на садржај

Устанак јесење жетве

С Википедије, слободне енциклопедије
Устанак у Нанчангу
Део Кинеског грађанског рата

Дрворез иѕ 1967, који приказује призор из устанка.
Време7. септембар 1927.
Место
Исход Устанак је сломљен, комунисти приморани да се повуку у Ђингангске планине
Сукобљене стране
 Република Кина
Куоминтанг
Национална револуционарна армија
Комунистичка партија Кине
Совјетска зона
Кинеска Црвена армија
Команданти и вође
Чанг Кај Шек Мао Цедунг
Ли Џен
Жртве и губици
Убијено око 390.000 хунанских цивила[1]

Устанак јесење жетве је устанак који се одиграо у кинеским провинцијама Хунан и Ђангси, 7. септембра 1927, предвођен Мао Цедунгом, који је успоставио краткотрајни Хунански совјет.

Након почетног успеха, устанак су брутално угушиле снаге Куоминтанга. Мао је наставио да верује у руралну стратегију, али је закључио да би било неопходно формирати партијску војску.[2]

Позадина

[уреди | уреди извор]

Као подршку Северној експедицији, Мао је послат да испита услове сељака у својој родној провинцији Хунан. Његов Извештај о истрази сељачког покрета у Хунану позвао је на подршку руралној револуцији.[3]

У почетку, Мао се борио да прикупи снаге за устанак, али Ли Џен је окупила сељаштво и чланове своје локалне комунистичке трупе да се придруже.[4] Мао је тада повео малу сељачку војску против Куоминтанга и земљопоседника Хунана, успешно успоставивши совјетску владу. Устанак је на крају поражен од стране снага Куоминтанга у року од два месеца након успостављања Совјета. Мао и остали су били приморани да се повуку у Ђингангске планине на граници између провинција Хунан и Ђангси, где је наишао на војску рудара који ће му помоћи у каснијим биткама. Ово је био један од раних оружаних устанака комуниста и означио је значајну промену у њиховој стратегији. Мао и оснивач Црвене армије Џу Де су наставили да развијају руралну стратегију која се усредсређује на герилску тактику. Ово је утрло пут за Дуги марш 1934. године.

Разлози неуспеха устанка

[уреди | уреди извор]
Мапа са локацијом Устанка јесење жетве.

Устанак показује огроман значај организоване војне силе за успех или неуспех побуне. Неуспех је открио да су улози и питању војне силе давали различит нагласак од стране оперативаца различитих нивоа у комунистичкој партији и да су постали тема озбиљних свађа и неслагања које су довеле до дезорганизације. Очигледно непоштовање рудиментарне предустаничке војне организације наговештава да је Мао био више „пучиста“ (до неке тачке) од својих кинеских или руских надређених.[5]

Масовна убиства хунанских цивила

[уреди | уреди извор]

Националистичка антикомунистичка масовна убиства била су усмерена против свих хунанских цивила. Око 80.000 становника Хунана је убијено у Лилингу, а око 300.000 становника Хунана је убијено у окрузима Чалинг, Леијанг, Љујанг и Пингђанг.[6]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Short, Philip (18. 12. 2016). Mao: The Man Who Made China. Bloomsbury. ISBN 9781786730152. 
  2. ^ Li, Xiaobing. China at War: An Encyclopedia (ABC-CLIO, 2012) pp 5–8.
  3. ^ Hofheinz, Jr. (1977).
  4. ^ Wu 吴, Zhife 志菲 (2003). „Li Zhen: cong tongyangxi dao kaiguo jiangjun 李贞:从童养媳到开国将军”. Renmin Wang. Архивирано из оригинала 8. 7. 2015. г. Приступљено 27. 11. 2011. 
  5. ^ Hofheinz, Roy (1967). „The Autumn Harvest Insurrection”. The China Quarterly. 32 (32): 37—87. ISSN 0305-7410. JSTOR 651405. S2CID 154891728. doi:10.1017/S0305741000047214. 
  6. ^ Short, Philip (18. 12. 2016). Mao: The Man Who Made China. Bloomsbury. ISBN 9781786730152. 

Литераура

[уреди | уреди извор]