Пређи на садржај

ФИФА фудбалер године

С Википедије, слободне енциклопедије
Овај чланак је о награди за фудбалера године у периоду 1991–2009 и за фудбалерку године у периоду 2001–2015. За најбољег фудбалера године у периоду 2010–2015 погледајте страницу ФИФА Златна лопта. За најбољег фудбалера од 2016 године погледајте страницу Најбољи ФИФА фудбалер. За најбољу фудбалерку од 2016 године погледајте страницу Најбоља ФИФА фудбалерка.
ФИФА фудбалер године
ДодељујеФИФА
ПредстављаФИФА
Прво додељивање
1991.; пре 33 године (1991)
Последње
додељивање
2009.; пре 15 година (2009)
Последњи победникАргентина Лионел Меси
Највише наградаФранцуска Зинедин Зидан
Бразил Роналдо
(3)
Веб-сајтfifa.com

Најбољи Светски фудбалер је награда коју додељује ФИФА сваке године фудбалерима и фудбалеркама, на основу гласова селектора и капитена националних тимова. Систем гласања је такав да сваки тренер гласа три пута (првопласираном даје 5 гласова, другопласираном 3 гласа и трећепласираном 1 глас). Победник је фудбалер са највише гласова.

Награда је почела да се додељује 1991. године. Најчешћи освајачи ове престижне награде су Бразилци који играју у Европи који су били најбољи 8 од 17 пута. На другом месту су Французи са 3 награде.

Бразилци Роналдо у мушкој и Марта Виеира да Силва у женској конкуренцији су најмлађи и најуспешнији добитници награде

Најмлађи освајач ове награде је Роналдо, који ју је освојио са само 20 година 1996. године. Поново је осваја 1997. и 2002. Роналдо и Роналдињо су једини који су награду освајали две године заредом. А Роналдо и Зинедин Зидан су једини који су је освајали три пута. Најстарији освајач је Фабио Канаваро који је био најбољи 2006. у 33-ој години.

Године 2010, награда је спојена са Златном лоптом, коју додељује Франс фудбал, у ФИФА Златну лопту, која се додељивала до 2015. године, док је од 2016 ФИФА поново покренула своју индивидуалну награду — Најбољи ФИФА фудбалер.

Награда је критикована зато што су у центру пажње углавном играчи из УЕФА Лиге Шампиона и потпуно игноришу играче из других конфедерација (више се гледа УЕФА Лига Шампиона него Јужноамерички Куп Либертадорес иако је Јужна Америка дала више Светских клупских првака него Европа).

Номинациони и изборни процес

[уреди | уреди извор]

Због критика на основу којих су бирани најбољи фудбалери, 2004. ФИФА пре гласања објављује листу од 35 фудбалера за које ће моћи да гласају селектори националних тимова, и по први пут капитени националних селекција.

Још једна замерка у избору најбољег светског фудбалера је то што међу номинованим нема ниједног фудбалера који игра изван Европе. Хуан Роман Рикелме је једини номиновани играч који је играо за неевропски тим у току године, у првој половини 2007. је играо на позајмици у Боки Јуниорс из Виљареала.

Такође се препоручује да се на играче из најбољих неевропских лига (као што су Бразилска, Аргентинска или Мексичка лига) убудуће обрати већа пажња. Иако су Бразилски клубови освојили прва три Светска Клупска Првенства ниједан играч из ових клубова није чак ни номинован за освајање награде.

Селекциони процес је такође критикован због доминације Шпанских и Италијанских клубова (они су освојили 73% места). До 2007. награде су освајали клубови из ове две лиге. Овде је укључен пример из 2007. године, када се Лионел Меси пласирао испред Кристијана Роналдо, иако је постигао мање голова, имао мање асистенција и био повређен скоро три месеца. Тијери Анри који је био други 2004, статистички је био бољи од победника Роналдиња, и имао је запажену улогу у сезони у којој је Арсенал био непоражен.

Још једна критика је то што је значај Светског првенства и Лиге Шампиона превелик. На Пример, Давор Шукер који је био најбољи стрелац Светског Првенства 1998. имао је готово непримећену клупску сезону. Роналдо који је био најбољи 2002. је одиграо свега неколико утакмица за Интер уочи Светског првенства 2002., на коме је остварио импресиван наступ

Списак победника

[уреди | уреди извор]
Добитници награде за најбољег фудбалера по избору ФИФА:[1]
Година Позиција Играч Тим Поени
1991 1. Њемачка Лотар Матеус Италија Интер 128
2. Француска Жан-Пјер Папен Француска Олимпик Марсеј 113
3. Енглеска Гари Линекер Енглеска Тотенхем хотспер 40
1992 1. Холандија Марко ван Бастен Италија Милан 161
2. Бугарска Христо Стоичков Шпанија Барселона 88
3. Њемачка Томас Хеслер Италија Рома 61
1993 1. Италија Роберто Бађо Италија Јувентус 152
2. Бразил Ромарио Шпанија Барселона 84
3. Холандија Денис Бергкамп Холандија Ајакс 58
1994 1. Бразил Ромарио Шпанија Барселона 346
2. Бугарска Христо Стоичков Шпанија Барселона 100
3. Италија Роберто Бађо Италија Јувентус 80
1995 1. Либерија Џорџ Веа[напомена 1] Италија Милан 170
2. Италија Паоло Малдини Италија Милан 80
3. Њемачка Јирген Клинсман[напомена 2] Њемачка Бајерн Минхен 58
1996 1. Бразил Роналдо[напомена 3] Шпанија Барселона 329
2. Либерија Џорџ Веа Италија Милан 140
3. Енглеска Алан Ширер[напомена 4] Енглеска Њукасл јунајтед 123
1997 1. Бразил Роналдо Италија Интер 480
2. Бразил Роберто Карлос Шпанија Реал Мадрид 85
3. Холандија Денис Бергкамп Енглеска Арсенал 62
Француска Зинедин Зидан Италија Јувентус
1998 1. Француска Зинедин Зидан Италија Јувентус 518
2. Бразил Роналдо Италија Интер 164
3. Хрватска Давор Шукер Шпанија Реал Мадрид 108
1999 1. Бразил Ривалдо Шпанија Барселона 543
2. Енглеска Дејвид Бекам Енглеска Манчестер јунајтед 194
3. Аргентина Габријел Батистута Италија Фјорентина 79
2000 1. Француска Зинедин Зидан Италија Јувентус 370
2. Португалија Луис Фиго[напомена 5] Шпанија Реал Мадрид 329
3. Бразил Ривалдо Шпанија Барселона 263
2001 1. Португалија Луис Фиго Шпанија Реал Мадрид 250
2. Енглеска Дејвид Бекам Енглеска Манчестер јунајтед 238
3. Шпанија Раул Шпанија Реал Мадрид 96
2002 1. Бразил Роналдо[напомена 6] Шпанија Реал Мадрид 387
2. Њемачка Оливер Кан Њемачка Бајерн Минхен 171
3. Француска Зинедин Зидан Шпанија Реал Мадрид 148
2003 1. Француска Зинедин Зидан Шпанија Реал Мадрид 264
2. Француска Тијери Анри Енглеска Арсенал 200
3. Бразил Роналдо Шпанија ФК Реал Мадрид 176
2004 1. Бразил Роналдињо Шпанија Барселона 620
2. Португалија Деко[напомена 7] Шпанија Барселона 552
3. Украјина Андриј Шевченко Италија Милан 253
2005 1. Бразил Роналдињо Шпанија Барселона 956
2. Енглеска Френк Лампард Енглеска Челси 306
3. Камерун Самјуел Ето Шпанија Барселона 190
2006 1. Италија Фабио Канаваро[напомена 8] Шпанија Реал Мадрид 498
2. Француска Зинедин Зидан Шпанија Реал Мадрид 454
3. Бразил Роналдињо Шпанија Барселона 380
2007 1. Бразил Кака Италија Милан 1047
2. Аргентина Лионел Меси Шпанија Барселона 504
3. Португалија Кристијано Роналдо Енглеска Манчестер јунајтед 426
2008 1. Португалија Кристијано Роналдо Енглеска Манчестер јунајтед 935
2. Аргентина Лионел Меси Шпанија Барселона 678
3. Шпанија Фернандо Торес Енглеска Ливерпул 203
2009 1. Аргентина Лионел Меси Шпанија Барселона 1073
2. Португалија Кристијано Роналдо[напомена 9] Шпанија Реал Мадрид 352
3. Шпанија Чави Шпанија Барселона 196

Поредак играча по освојеним местима

[уреди | уреди извор]
Играч
1. место
2. место
3. место
1
Француска Зинедин Зидан
3
1
2
2
Бразил Роналдо
3
1
1
3
Аргентина Лионел Меси
4
2
4
Бразил Роналдињо конкуренцији
2
1
5
Португалија Кристијано Роналдо
1
1
1
6
Бразил Ромарио
1
1
Либерија Џорџ Веа
1 у
1
Португалија Луис Фиго
1
1
9
Италија Роберто Бађо
1
1
Бразил Ривалдо
1
1
11
Њемачка Лотар Матеус
1
Холандија Марко ван Бастен
1
Италија Фабио Канаваро
1
Бразил Кака
1
15
Бугарска Христо Стоичков
2
Енглеска Дејвид Бекам
2
Француска Тијери Анри
2
18
Француска Жан-Пјер Папен
1
Италија Паоло Малдини
1
Бразил Роберто Карлос
1
Њемачка Оливер Кан
1
Енглеска Френк Лампард
1
Шпанија Андрес Инијеста
1
24
Холандија Денис Бергкамп
2
Шпанија Ћави
2
26
Енглеска Гари Линекер
1
Њемачка Томаш Хаблер
1
Њемачка Јирген Клинсман
1
Енглеска Алан Ширер
1
Хрватска Давор Шукер
1
Аргентина Габријел Батистута
1
Шпанија Раул Гонзалез
1
Украјина Андриј Шевченко
1
Камерун Самјуел Ето
1
Шпанија Фернандо Торес
1

Победници по земљама

[уреди | уреди извор]
Земља
1. место
2. место
3. место
1
Бразил Бразил
8
3
3
2
Француска Француска
3
4
2
3
Португалија Португал
2
2
1
Аргентина Аргентина
2
2
1
5
Италија Италија
2
1
1
6
Њемачка Немачка
1
1
2
7
Либерија Либерија
1
1
8
Холандија Холандија
1
2
9
Енглеска Енглеска
3
2
10
Бугарска Бугарска
2
11
Шпанија Шпанија
3
12
Хрватска Хрватска
1
Украјина Украјина
1
Камерун Камерун
1

Победници по клубовима

[уреди | уреди извор]
Клуб 1. место 2. место 3. место
1
Шпанија Барселона 7 (1994, 1996*, 1997*, 1999, 2004, 2005, 2010) 7 (1992, 1993, 1994, 2000**, 2007, 2008, 2010) 4 (2000, 2005, 2006, 2010)
2
Шпанија Реал Мадрид 4 (2001, 2002*, 2003, 2006*) 3 (1997, 2000*, 2006***) 4 (1998, 2001, 2002, 2003)
3
Италија Јувентус 4 (1993, 1998, 2000, 2006**) 0 2 (1994, 1997)
4
Италија Милан 3 (1992, 1995*, 2007) 2 (1995, 1996) 1 (2004)
5
Италија Интер 3 (1991, 1997*, 2002**) 1 (1998) 1 (1993*)
6
Енглеска Манчестер јунајтед 1 (2008) 2 (1999,2001) 1 (2007)
7
Холандија ПСВ Ајндховен 1 (1996**) 0 0
Француска Пари Сен Жермен 1 (1995**) 0 0
9
Енглеска Арсенал 0 2 (2003, 2004) 1 (1997)
10
Њемачка Бајерн Минхен 0 1 (2002) 1 (1995*)
11
Енглеска Челси 0 1 (2005) 0
Француска Олимпик Марсеј 0 1 (1991) 0
13
Енглеска Тотенхем хотспур 0 0 2 (1991, 1995**)
14
Енглеска Ливерпул 0 0 1 (2008)
Италија Фиорентина 0 0 1 (1999)
Енглеска Њукасл јунајтед 0 0 1 (1996**)
Енглеска Блекберн роверс 0 0 1 (1996*)
Холандија Ајакс 0 0 1 (1993**)
Италија Рома 0 0 1 (1992)

Женски добитници

[уреди | уреди извор]
Година Играчица Клуб
2001 Сједињене Америчке Државе Миа Хам Вашингтон Фридом
2002 Сједињене Америчке Државе Миа Хам Вашингтон Фридом
2003 Њемачка Бриџит Принс Вашингтон Фридом
2004 Њемачка Бриџит Принс Франкфурт
2005 Њемачка Бриџит Принс Франкфурт
2006 Бразил Марта Вијеира да Силва Умеа
2007 Бразил Марта Вијеира да Силва Умеа
2008 Бразил Марта Вијеира да Силва Умеа
2009 Бразил Марта Вијеира да Силва Лос Анђелес Сол / Сантос
2010 Бразил Марта Вијеира да Силва Голд прајд
2011 Јапан Хомаре Сава ИНАК Леонеса
2012 Сједињене Америчке Државе Еби Вамбах ИНАК Леонеса

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Веа је прешао у Милан из Париз Сен Жермена на љето 1995.
  2. ^ Клинсман је прешао у Бајерн Минхен из Тотенхема на љето 1995.
  3. ^ Роналдо је прешао у Барселону из ПСВ-а на љето 1996.
  4. ^ Алан Ширер је прешао у Њукасл из Блекберна на љето 1996.
  5. ^ Луис Фиго је прешао у Реал Мадрид из Барселоне на љето 2000.
  6. ^ Роналдо је прешао у Реал Мадрид из Интера на љето 2002.
  7. ^ Деко је прешао у Барселону из Порта на љето 2004.
  8. ^ Канаваро је прешао у Реал Мадрид из Јувентуса на љето 2006.
  9. ^ Кристијано Роналдо је прешао у Реал Мадрид из Манчестер јунајтеда на љето 2009.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „The Best FIFA Football Awards™”. fifa.com. Архивирано из оригинала 31. 03. 2019. г. Приступљено 21. 12. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=ФИФА_фудбалер_године&oldid=28813564”