Пређи на садржај

Фабержеово јаје

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Фабержеова јаја)
Јаје названо „Трансибирска железница“.

Фабержеово јаје је назив за ускршња јаја из колекције од укупно 69 примерка, од којих су 52 царска (два примерка су незавршена), које је направио руски јувелир Карл Петар Фаберже за руске цареве у периоду од 1885. до 1917. године.

Пажњу руске царске породице Романов и касније светску славу, Фаберже је постигао на Сверуској изложби у Москви 1882. године[1], за коју је, уз помоћ брата Агатона, припремио оригиналне комаде накита. Цар и царица су му за ту колекцију доделили златну медаљу, јер је својим радом „започео нову еру у уметности израде накита“[2]. После тога је постао царски набављач и дворски јувелир.[1]

Јаја су прављена од скупоцених метала, као што су злато и сребро, бакар, никл и паладијум, а готова јаја на крају су украшавани драгим камењем сафирима, рубинима, смарагдима, дијамантима.[2] Јаја су у себи садржала, најразличитија изненађења: медаљон, коњаник, штафелај, воз, лабуд, петао, птица, срце, пупољци, кочије и други.[1]

За основу јаја коришћен је природни камен: јаспис, родонит, ахат, кварц, лапис лазули и нефрит. Коришћена је техника делимично провидног емајла, некад и у по неколико слојева, од којих је сваки морао да буде посебно печен. Мада су у време њихове израде, јувелири користили свега неколико боја, Фаберже је експериментисањем успео да постигне чак 140 различитих нијанси. Дизајн за израду јаја инспирисан уметничким делима пресликаним Ермитаж и важни моменти из историје царске породице, као што су крунисање цара Николаја, завршетак транссибирске железнице и годишњица брака или владавине.[2]

Прво јаје је руски цар Александар III поклонио својој жени Марији Фјодоровној за Ускрс 1885. године. Њој се поклон толико допао да је цар наставио са поклањањем скупоцених јаја за сваки следећи празник. Ту традицију је наставио и његов наследник Николај II.

Списак јаја

[уреди | уреди извор]

Петер Карл Фаберже је посао израде јаја поделио на неколико мањих специјализованих радионица. Два мајстора заната, најодговорнијих за израду јаја, били су Михајло Перчин и Хенрик Вингштрем. Данас је поуздано лоцирано 44 јаја, а још два су препозната са фотографија. Осим царских постоји још 12 ускршњих јаја рађених за сибирског власника рудника злата Александра Келха.[2]

Списак јаја направљена за царску породицу

[уреди | уреди извор]

Следи хронолошки списак јаја израђених за царску породицу. Откриће изгубљеног Трећег царског Ускршњег јаја потврдило је овај след.[3]

година израде јаје слика опис власник
1885 Кокошка Прво у низу од 54 драгуљарских јаја направљених за руску царску породицу под надзором Фабержеа. Испоручено је Александру III 1885. године. Царском пару се јаје толико допало, да је Александар III наручио од Фабержеа ново јаје, као поклон за своју жену, царицу Марију Фјодоровну за сваки Ускрс. Виктор Векселберг
1886 Кокошка са привеском од сафира Такође познато и као Јаје са кокошком у корпи, направљено 1886. за Александра III, који га је поклонио својој жени. Изгубљено
1887 Треће царско јаје Златно јаје са сатним механизмом Vacheron & Constantin. Пошто је откривено на једној америчкој бувљој пијаци 2014 године, купио лондонски златар Вартски за неиндентификованог приватног колекционара[4][5] Приватна колекција
1888 Херувим са кочијом Познато такође и као Анђео са јајетом у кочији, Израђено за Александра III, који га је поклонио својој жени Изгубљено
1889 Несесер Израђено за Александра III, који га је поклонио својој жени Изгубљено
1890 Дански дворци Израђено за Александра III, који га је поклонио својој жени Фондација Матилде Гедингс Греј. Од 2016. чува се у Музеју Метрополитен у Њујорку[6]
1891 Памћење Азова Чува се у Палати оружја у Московском Кремљу
1892 Дијамантска мрежа Изненађење је слон - аутомат, раније се сматрало изгубљеним, али је наводно 2015. године пронађено у Краљевској колекцији у Лондону, раније се сматрао изгубљеним Колекција Дороти и Арта Мекферина
1893 Кавкаско јаје Фондација Матилде Гедингс Греј. Чува се у Музеју Метрополитен у Њујорку
1894 Ренесанса Виктор Векселберг
1895 Пупољак руже Виктор Векселберг
1895 Јаје-сат Плава змија Сматрајући га као поклон Александра III својој супрузи, тадашњи цар Николај II поклонио га је својој удовици-мајци царици Марији Фјодоровној. До марта 2014. веровало се да је то Треће царско јаје Алберт II, кнез од Монака, Монте Карло, Монако
1896 Горски кристал Познато такође и као Јаје са ротирајућим минијатурама Музеј лепих уметности Вирџинија
1896 Дванаест монограма Познато и као Портрети Александра III[7] Изненађење недостаје Музеј Хилвуд, Вашингтон, САД
1897 Царско крунисање Виктор Векселберг
1897 Мауве Јаје је изгубљено, преостало је само изненађење Изгубљено / Виктор Векселберг
1898 Ђурђевци Направљено у Фабержеовом атељеу под Фабержеовим надзором. Једно је од два јаја направљена у стилу Арт нуова. Поклоњено је 5. априла цару Николају II, који га је поклонио својој супрузи, царици Александри Фјодоровној Виктор Векселберг
1898 Пеликан Музеј лепих уметности Вирџинија
1899 Букет љиљана Палата оружја у Московском Кремљу
1899 Дан-и-ноћ Изненађење Матилда Греј Стрим, САД
1900 Транссибирска железница Палата оружја у Московском Кремљу
1900 Петлић Виктор Векселберг
1901 Корпа са цвећем Краљевска колекција, Лондон
1901 Гатчински дворац Валтер арт Музеј, Балтимор, Мериленд, САД
1902 Лист детелине Палата оружја у Московском Кремљу
1902 Ампир Приватна колекција
1903 Петар Велики Музеј лепих уметности Вирџинија
1903 Данско краљевско Изгубљено
1904 Јаја нису прављена
1905 Јаја нису прављена
1906 Московски кремљ Палата оружја у Московском Кремљу
1906 Лабуд Швајцарска
1907 Решетка са ружама Музеј уметности Валтерс у Балтимору, Мериленд, САД
1907 Љубавни трофеј Познато и као Колевка са гирландама Приватна колекција
1908 Александровски дворац Палата оружја у Московском Кремљу
1908 Паун Швајцарска
1909 Јахта „Стандарт” Палата оружја у Московском Кремљу
1909 У спомен на Александра III Изгубљено
1910 Колонада Краљевска колекција, Лондон
1910 Александар III коњаник Палата оружја у Московском Кремљу
1911 15-годишњица владавине Виктор Векселберг
1911 Ловорово дрво Такође познато и као Поморанџино дрво Виктор Векселберг
1912 Царевић Музеј лепих уметности Вирџинија
1912 Наполеоновско Музеју Метрополитен у Њујорку
1913 300-годишњица дома Романовых Палата оружја у Московском Кремљу
1913 Зима Катар
1914 Мозаик Краљевска колекција, Лондон
1914 Катарина Велика Јаје је направио „последњи Фабержеов главни мајстор”. Цар Николај II поклонио га је својој мајци, царици Марији Фјодоровној. Изненађење у њему (сада изгубљено) was „механичка столица-носиљка, коју носе два тамнопута носача, у којој седи Катарина Велика".[8] Музеј Хилвуд, Вашингтон, САД
1915 Црвени Крст са триптихом Музеј лепих уметности Кливленд, Кливленд, Охајо
1915 Црвени Крст са царским портретима Музеј лепих уметности Вирџинија
1916 Челична војска Палата оружја у Московском Кремљу
1916 Орден Светог Георгија Направљено је током Првог светског рата у част Ордена Светог Георгија којим је одликован цар Николај II и његов син, велики кнез и царевић Алексеј Николајевич.[9] Ово, као и претходно јаје (Челична војска) била су скромније израде, у складу са штедњом током Првог светског рата.[10] Фаберже је за оба добио 13,347 рубаља.[9] Јаје је напустило Совјетску Русију заједно са својом власницом, Маријом Фјодоровном.[11] Виктор Векселберг
1917 Карелијска бреза Јаје је требало да буде завршено и испоручено Цару пред Ускрс 1917. године, како би га он поклонио својој мајци. Пре него што је испоручено избила је Фебруарска револуција и Николај II је 15. марта приморан да абдицира. Око месец дана касније, 25. априла, Фаберже шаље Цару рачун за јаје, али га не адресира на „Николаја II, цара свих Руса” већ на "Г. Романова, Николаја Александровича". Николај је за јаје платио 12,500 рубаља и јаје је послато великом кнезу Михаилу Александровичу у његову палату, али је војвода напустио палату пре него што је јаје стигло. Остало је у палати све док није украдено током Октобарске револуције. Руски колекционар Александар Иванов. Изложено је у Ивановљевом Музеју Фабержеа у Баден-Бадену у Немачкој.
1917 Сазвежђе (недовршено) Због Руске револуције 1917. ово јаје никада није довршено и поклоњено Жени цара Николаја, царици Александри Фјодоровној. Постоје два јаја за која се тврди да су јаје Сазвежђе: једно је у Минеролошком музеју Ферсман у Москви, а друго у поседу руског колекционара Александра Иванова и изложено је у Ивановљевом Музеју Фабержеа у Баден-Бадену у Немачкој Минеролошки музеј Ферсман у Москви или Музеј Фабержаеа Баден-Бадену.

Списак јаја направљених за Александра Келха

[уреди | уреди извор]

Фабержеу је такође наручено и дванаест јаја за власника рудника злата у Сибиру, Александра Фердинандовича Келха, као поклони за његову жену Барбару (Варвара) Келх-Базанову. Иако су произведена у Фабержеовој радионици, та јаја нису била тако детаљна као царска јаја, и нису била ни јединствена у дизајну. Већина су копије других јаја.

Година израде Јаје Слика Опис Власник
1898 Келхова кокошка Виктор Векселберг
1899 Дванаест панела Краљевска колекција, Лондон
1900 Шишарка Приватна колекција
1901 Цвет јабуке Приватна колекција
1902 Рокај Колекција Дороти и Арта Мекферина
1903 Бонбоњера Приватна колекција
1904 Келхов Шантиклер Виктор Векселберг

Списак осталих Фабержеових јаја

[уреди | уреди извор]
Година израде Јаје Слика Опис Власник
1885–91 Плави пругасти емајл Приватна колекција
1902 Војвоткиња од Марлбороа Виктор Векселберг
1902 Ротшилд Ермитаж, Санкт Петербург
1907 Усупов Швајцарска
1914 Нобелово ледено јаје Колекција Дороти и Арта Мекферина
1885–89 Васкрсење Виктор Векселберг
1899–1903 Пролећно цвеће Могуће да је неаутентичан Виктор Векселберг
1899–1903 Скандинавац Виктор Векселберг
2017 Фабержеов бисер Обложено је са 139 финих белих бисера и више од 3000 дијаманата Кућа Фабержеа

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Политика: „Ускршње јаје“, Јелена Тешић, Београд. 2008. ISBN 978-86-7607-099-2.
  2. ^ а б в г Удружење златара „Нови Сад“: „Фабержеова јаја Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јул 2014)19.5.2013
  3. ^ „The Lost Third Imperial Easter Egg”. Wartski. Приступљено 27. 4. 2018. 
  4. ^ Singh, Anita (18. 3. 2014). „The £20m Fabergé egg that was almost sold for scrap”. The Daily Telegraph. Приступљено 19. 3. 2014. 
  5. ^ „How did this £20million royal treasure end up on a bric-a-brac stall?”. Daily Mail. 
  6. ^ „Fabergé from the Matilda Geddings Gray Foundation Collection November 22, 2011–November 27, 2016”. Museum of Modern Art. Приступљено 5. 9. 2015. 
  7. ^ Hillwood Museum have identified the Twelve Monograms Egg previously dated to 1895 as the Alexander III Portraits Egg of 1896, Artdaily.com Архивирано на сајту Wayback Machine (16. април 2014)
  8. ^ Hillwood Estate, Museum & Gardens - The Catherine the Great Egg
  9. ^ а б „Treasures of Imperial Russia”. www.treasuresofimperialrussia.com. Архивирано из оригинала 28. 07. 2007. г. Приступљено 27. 04. 2018. 
  10. ^ „Mieks Fabergé Eggs”. мај 2016. 
  11. ^ „Faberge”. Treasures of Imperial Russia. Архивирано из оригинала 28. 07. 2007. г. Приступљено 26. 3. 2012. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фабержеово_јаје&oldid=28303489”