Фанерофита
Фанерофита (грч. phanerós – „видљив, откривен”; грч. fyton – „биљка”) је животна форма вишегодишњих биљака. Дефинисао ју је Раункијер[1][2], као форму вишегодишњих биљака које имају трајне гране са пупољцима на врховима, а који се налазе слободно у ваздуху, на удаљености од подлоге углавном већој од 50 cm. У ову групу спадају жбунови, дрвеће и епифите. Животна форма фанерофита је веома ретка у поларним и пустињским областима, јер је најслабије прилагођена неповољном периоду године[3].
Фина подела ове животне форме извршена је на основу висине на којој се налазе пупољци:
- макрофанерофите, код којих су пупољци на висини већој од 8 m;
- мезофанерофите, код којих су пупољци на висини 2–8 m;
- микрофанерофите, код којих су пупољци на висини 0,5–2 m;
- нанофанерофите, код којих су пупољци на висини не већој од 50 cm.
Пупољци фанерофита су изложени неповољним климатским условима, попут мраза у хладним и умереним климатским областима. Заштита пупољака од испаравања и хладноће обезбеђена је заштитним љуспама. Ретке су биљке умерених области са голим пупољцима (нпр. чибуковина). Код њих се заштита од хладноће одвија длакама.
Галерија слика
[уреди | уреди извор]-
панчићева оморика, макрофанерофита -
шимшир, нанофанерофита -
заштићени пупољци лужњака -
голи пупољак чибуковине
Литература
[уреди | уреди извор]- ^ Raunkiær, C. (1904) Om biologiske Typer, med Hensyn til Planternes Tilpasninger til at overleve ugunstige Aarstider. Botanisk Tidsskrift 26, p. XIV.
- ^ Raunkiær, C. (1907) Planterigets Livsformer og deres Betydning for Geografien. Gyldendalske Boghandel - Nordisk Forlag, København and Kristiania.
- ^ Janković, M. (1973) Fanerofite. U: M. Janković (ed.) Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja. Tom 19. Biologija. Beograd: Interpres. pp. 171–172.
