Пређи на садржај

Фарах Набулси

С Википедије, слободне енциклопедије
Фарах Набулси
Лични подаци
Датум рођења1978 (старост 46–47) година
Место рођењаЛондон, Уједињено Краљевство
Националностбританска, палестинска
Занимањережисерка, продуценткиња
Породица
Деца3
Рад
Активни период2016–
Веза до IMDb-а

Фарах Набулси (рођена 1978) је британско-палестинска режисерка и активисткиња за људска права. За свој кратки филм The Present била је номинована за Оскара и освојила награду БАФТА за најбољи кратки филм.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Набулси је рођена и одрасла у Лондону,[1] и ћерка је Палестинке и оца Палестинца-Египћанина.[2] Њен отац је дошао у Велику Британију да студира грађевинарство, а мајка је стигла преко Кувајта када је њена породица напустила Палестину након арапско-израелског рата 1967. године.[3] Набулси је похађала школу Френсис Холанд за девојчице и дипломирала је на пословној школи Цасс у Лондону.

У својим касним 30-им, променила је каријеру након што је радила у граду као брокер у бутик инвестиционој банци, а касније и ЈП Морган.[3] Одлуку је донела након путовања у Палестину 2013. по први пут као одрасла особа да би ушла у траг својим породичним коренима.[4][1]

Филмска каријера

[уреди | уреди извор]

Године 2016. основала је Native Liberty Productions, непрофитну медијску продукцијску компанију која има за циљ да поново хуманизује Палестинце и скрене пажњу на неправде са којима се суочавају. Она је такође оснивач oceansofinjustice.com, дигиталног извора који деконструише израелску војну окупацију Палестине.[5]

Набулси је позвана да прикаже свој рад и говори на разним догађајима, укључујући и седиште Уједињених нација у Њујорку; где се обратила делегатима у Савету Повереничке коморе.[6][7][8]

Године 2021, њен режисерски деби The Present[9] номинован је за Оскара за најбољи кратки филм уживо.[10] 10. априла 2021. освојио је награду БАФТА за најбољи кратки филм; једини кратки филм који се кандидовао за обе награде.[11] Пре тога је освојио преко 30 награда на разним филмским фестивалима широм света.[12]

Њен дугометражни филм, The Teacher, премијерно је приказан 9. септембра 2023.[13] на Међународном филмском фестивалу у Торонту[14] и говори о палестинском наставнику који се бори да помири своју ризичну посвећеност политичком отпору са својом емотивном подршком једном његових ученика и шансу за нову везу са волонтером.[15] Филм је освојио више од десет међународних награда, укључујући награду публике на Међународном филмском фестивалу у Сан Франциску,[16] а перформанс Салеха Бакрија у филму донела му је неколико награда за најбољег глумца, укључујући и ону на Београдском филмском фестивалу,[17] као и на 8. Фестивалу критике. Такође је освојио и награде за арапске филмове; где је такође био номинован у три друге категорије: најбољи филм, најбоља кинематографија и најбоља музика.[18]

Награде

[уреди | уреди извор]
Година Филм Оскар БАФТА
Номинација Победа Номинација Победа
2021 The Present 1 1 1

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Година Наслов Режисерка Сценаристкиња Продуценткиња
2016 Oceans of Injustice Не Да Да
2017 Today They Took My Son Не Да Да
2018 Nightmare of Gaza Не Да Да
2020 The Present Да Да Не
2023 The Teacher Да Да Да

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Palestinian filmmaker, Farah Nabulsi”. Kuwait Times. 4. 6. 2017. Приступљено 30. 12. 2013. 
  2. ^ Ahmad, Tarek Ali (14. 5. 2019). „Farah Nabulsi: Palestinian investment banker turned activist filmmaker shines light on Nakba”. Arab News Network. Приступљено 7. 6. 2020. 
  3. ^ а б Clarke, Cath (6. 4. 2021). „'Film-making? Bring it on!': ex-stockbroker Farah Nabulsi on her Oscar nomination”. The Guardian. Приступљено 6. 4. 2021. 
  4. ^ Dex, Robert (19. 3. 2021). „From finance to film: The former investment banker who has just been nominated for an Oscar”. Evening Standard. Приступљено 30. 3. 2021. 
  5. ^ „Farah Nabulsi”. Приступљено 8. 7. 2024. 
  6. ^ Merali, Arzu (15. 12. 2017). „Why was Gary Lineker's Palestine tweet even controversial?”. Middle East Eye. Приступљено 7. 6. 2020. 
  7. ^ „Today They Took My Son”. ICN - independent catholic news. 17. 10. 2016. 
  8. ^ Saka, Hatice (21. 10. 2018). „The only child I've ever known”. Yeni Şafak (на језику: туркменски). 
  9. ^ Parry, William (9. 3. 2021). „Farah Nabulsi: Her past in The Present and the future”. Al Jazeera. Приступљено 6. 4. 2021. 
  10. ^ Oscar-nominated Palestinian film 'The Present' debuts on Netflix and
  11. ^ Clarke, Cath (2. 4. 2021). „The "Phenomenal Journey" of Oscar- and BAFTA-Nominated Short 'The Present'”. The Hollywood Reporter. Приступљено 6. 4. 2021. 
  12. ^ „The Present (Short 2020) - Awards - IMDb”. IMDb. Приступљено 8. 7. 2024. 
  13. ^ Nabulsi, Farah (2023-09-09), The Teacher (Drama), Muhammad Abed Elrahman, Nabil Al Raee, Mahmoud Bakri, Cocoon Films, Cocoonfilms, Native Liberty, Приступљено 2023-09-12 
  14. ^ „The Teacher”. TIFF (на језику: енглески). Приступљено 2023-09-12. 
  15. ^ Drury, Sharareh (9. 9. 2023). „'The Teacher' Director Farah Nabulsi Explains Why Shooting in Palestine Was Crucial”. Variety. Приступљено 3. 8. 2024. 
  16. ^ Johnson, G. Allen (30. 4. 2024). „Palestinian film 'The Teacher' captures SFFilm's top audience award”. San Francisco Chronicle. Приступљено 7. 7. 2024. 
  17. ^ Stojiljković, Marko (5. 3. 2024). „Yury Bykov's The Owner scoops the Belgrade Victor”. Cineuropa. Приступљено 7. 7. 2024. 
  18. ^ Goodfellow, Melanie (18. 5. 2024). „Cannes 2023 Titles 'Goodbye Julia' & 'Four Daughters' Lead Prizes At 8th Critics Awards For Arab Films”. Deadline. Приступљено 7. 7. 2024. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фарах_Набулси&oldid=28987098”