Фарух Хормизд
| Фарух Хормизд | |
|---|---|
,_Meshan_mint.jpg) Новац са представом Фаруха Хормизда | |
| Породица | |
| Потомство | Ростам Фарохзад,Фарухзад |
| Родитељи | Виндуји |
| Династија | Кућа Испахбудан |
| краљ над краљевима | |
| Период | 630. – 631. |
| Претходник | Азармидохт |
| Наследник | Азармидохт |
Фарух Хормизд (персијски: فرخهرمز) познат и као Хормизд V, био је ирански принц, који је почетком 7. века био једна од водећих личности у сасанидском Ирану. Служио је као војни заповедник (спахбед) северног Ирана. Касније је дошао у сукоб с иранским племством, "поделивши ресурсе земље".[1] Касније га је Сијавахш убио у дворској завери по налогу Азармидохт, након што јој је предложио да покушају да узурпирају сасанидски трон. Имао је двоје деце, Ростама Фарохзада и Фарухзада.
Позадина
[уреди | уреди извор]Фарух Хормизд је био члан породице Испахбудан, једаног од седам партских кланова. Био је син Виндуија, Бавијевог потомак, чија је сестра била супруга Кавада I и мајка Хозроја I. Фарухов отац и стриц Вистам играли су важну улогу у поразу Михранида Бахрама Чобина и враћању Хозроја II на престо. Хозроје је, међутим, погубио Виндуија, због чега се Вистам побунио против њега. Побуна Вистама трајала је од 590 / 1–596 или 594 / 5–600, све док га није издао један од његових генерала. Након смрти Вистама, Фарух га је наследио као спахбед севера.
Каријера
[уреди | уреди извор]Током касног византијско-сасанидског рата 602–628. године, Фарух Хормизд и његов син Ростам Фарозад, побунили су се против Хозроја II, дозвољавајући византијском цару Ираклију да нападне Атропатен, где је опустошио неколико градова, укључујући и храм Адур Гушнасп.[2]
Године 628. иранске феудалне породице потајно су побуниле против Хозроја и придружиле се Шахрбаразу. Потом су Кавада напустиле феудалне породице Сасанидског царства, у које су спадале: Кућа Испахбудана коју су заступали сам Фарух Хормизд, и његова два сина Ростам Фарохзад и Фарухзад. Шахрбараз, је био онај који је заступао породицу Михран. Јерменска фракцију представљали су Варазтиротс II Багаратуни и на крају Канаранг.[3]
Дана 25. фебруара, Шерое је заједно са својим заповедником Аспадом Гушнаспом заузео Ктесифон и заточио Хозроја II. Потом се прогласио за шаха Сасанидског царства и преузео је династичко име Кавад II. Наставио је са уклањањем све своје браће и полубраће, укључујући наследника Марданшаха, који је био Хозројев најдражи син. Убиство све његове браће, "свих добро образованих, храбрих и витешких људи",[4] привезало је сасанидску династију за будућег владара и описано је као "лудо дивљање" и "несмотрено".[5] Три дана касније наредио је Михру Хормозду да погуби његовог оца. Међутим, након убиства његовог оца, Кавад је такође убио Михра Хормозда.[6] Сагласношћу иранских племића, он је тада склопио мир са победничким царем Ираклијем, што је омогућило Византијцима да (поново) стекну све своје изгубљене територије, заробљене војнике, одштету, заједно са Часним крстом и другим реликвијама која су била изгубљен у Јерусалиму 614. године.[7]
Пад Хозроја II кулминирао је грађанским ратом који је трајао четири године, при чему су најмоћнији припадници племства стекли потпуну аутономију и почели да успостављају сопствену власт. Такође су настављена непријатељства између персијских (Парсиг) и партских (Пахлав) племићких породица, која су поделила богатство државе.[4] Неколико месеци касније разорна куга проширила се западним сасанидским провинцијама, усмртивши половину њеног становништва, укључујући Кавада II.[4] Наследио га је његов осмогодишњи син Ардашир III, кога је две године касније убио угледни ирански генерал Шахрбараз, кога је за 40 дана касније убио Фарух Хормизд у пучу, којим је помогао Боран да се уздигне на трон.[8]
Кад је Боран ступила на трон, она је именовала Фаруха Хормизда за главног министра (вузург фрамадар) царства.[9] Потом је покушала да донесе стабилност Ирану применом правде, реконструкцијом инфраструктуре, смањењем пореза и ковањем кованица.[10] Њену владавину прихватило је племство и свештенство, што очито показују и њене кованице новца у провинцијама Парс, Хузестан, Медија и Абаршахр.[10][11]При томе није било изражено противљење њеном полу.[12] Међутим, након неког времена она је свргнута 630. године, а Шапур-и Шахрвараз, син Шахрбараза и сестре Хозроја II, постао је шах Ирана.[13] Међутим, фракција Парсиг није препознала моћног генерала Пируз Хозроја. Шапур-и Шахрвараз је тако свргнут у корист Азармидохт, сестре Боране.[14]
Узурпација и смрт
[уреди | уреди извор]Фарух Хормизд, је како би ојачао свој ауторитет и створио модус вивенди између Пахлава и Парсига, замолио Азармидокт (која је била кандидат Парсиг фракције ) да се уда за њега.[15] Азармидохт је, међутим, то одбила.[16] Након што је његов предлог одбијен, Фарух Хормизд "више се није склонио са самог трона", изјавивши "Данас сам вођа народа и стуб земље Ирана."[16] Почео је да кује новац на исти начин као и монарх, посебно у Истахру у Парсу и Нахаванду у Медији.[16] Да би се обрачунала са Фарухом Хормиздом, Азармидохт се наводно придружила династи Михранида и њеном члану Сијавахшу, који је био унук Бахрама Чобина, познатог војног заповедника (спахбед) и накратко шаха Ирана.[17] Уз Сијавахсову помоћ, Азармидохт је убила Фаруха Хормизда.[18]
Ростам Фарохзад, који је у то време био стациониран у Хорасану, наследио га је као вођу Пахлава. Да би се осветио за свог оца, отишао је у Ктесифон, "победивши сваку војску Азармидокт коју је срео".[19] Потом је победио Сијавахшове снаге код Ктесифона и заузео град.[19] Азармидохт је недуго затим ослепљена а затим ју је Ростам убио, и Борана вратио на трон.[19][20]
Породично стабло
[уреди | уреди извор]
|
Краљ краљева |
|
Краљ | ||||||||||||
| Бави | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Шапур | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Виндуји | Вистам | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Фарух Хормизд | Тируји | Виндуји | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Ростам Фарохзад | Фарухзад | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Шахрам | Сурхаб I | Исфандјад | Бахрам | Фарухан | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ SASANIAN DYNASTY, A. Shapur Shahbazi, Encyclopaedia Iranica, (20 July 2005).[1]
- ^ Pourshariati 2008, стр. 152–153
- ^ Pourshariati 2008, стр. 173
- ^ а б в Shahbazi 2005.
- ^ Kia 2016, стр. 255–256.
- ^ Al-Tabari 1985–2007, v. 5: p. 398.
- ^ Oman 1893, стр. 212.
- ^ Pourshariati 2008, стр. 185.
- ^ Chaumont 1989, стр. 366.
- ^ а б Daryaee 1999, стр. 77–82.
- ^ Daryaee 2014, стр. 59.
- ^ Emrani 2009, стр. 6.
- ^ Pourshariati 2008, стр. 204–205.
- ^ Pourshariati 2008, стр. 204.
- ^ Pourshariati 2008, стр. 205–206.
- ^ а б в Pourshariati 2008, стр. 205.
- ^ Pourshariati 2008, стр. 206, 210.
- ^ Pourshariati 2008, стр. 206.
- ^ а б в Pourshariati 2008, стр. 210.
- ^ Gignoux 1987, стр. 190.
Литература
[уреди | уреди извор]- Schmitt, Rüdiger (2005a). „Personal Names, Iranian iv. Sasanian Period”. Encyclopaedia Iranica.
- Schmitt, Rüdiger (2005b). „Personal Names, Iranian iv. Parthian Period”. Encyclopaedia Iranica.
- Pourshariati, Parvaneh (2008). Decline and Fall of the Sasanian Empire: The Sasanian-Parthian Confederacy and the Arab Conquest of Iran. London and New York: I.B. Tauris. ISBN 978-1-84511-645-3.
- Daryaee, Touraj (2014). Sasanian Persia: The Rise and Fall of an Empire. I.B.Tauris. стр. 1—240. ISBN 9780857716668.
- Daryaee, Touraj (2009). „Shapur II”. Encyclopaedia Iranica.
- Kia, Mehrdad (2016). The Persian Empire: A Historical Encyclopedia [2 volumes]: A Historical Encyclopedia. ABC-CLIO. ISBN 978-1610693912.
- Chaumont, Marie Louise (1989). „Bōrān”. Encyclopaedia Iranica, Vol. IV, Fasc. 4. стр. 366.
- Sundermann, W. (1988). „Bānbišn”. Encyclopaedia Iranica, Vol. III, Fasc. 7. London et al. стр. 678—679.
- Brosius, Maria. „WOMEN i. In Pre-Islamic Persia”. Encyclopaedia Iranica, Vol. London et al.
- Al-Tabari, Abu Ja'far Muhammad ibn Jarir (1985—2007). Ehsan Yar-Shater, ур. The History of Al-Ṭabarī. 40 vols. Albany, NY: State University of New York Press.
- Shahbazi, A. Shapur (2005). „Sasanian dynasty”. Encyclopaedia Iranica, Online Edition.
- Daryaee, Touraj (1999). „The Coinage of Queen Bōrān and Its Significance for Late Sāsānian Imperial Ideology”. Bulletin (British Society for Middle Eastern Studies). 13: 77—82. JSTOR 24048959.
- Emrani, Haleh (2009). Like Father, Like Daughter: Late Sasanian Imperial Ideology & the Rise of Bōrān to Power (PDF). Sasanika. стр. 1—16. Архивирано из оригинала (PDF) 2015-08-15. г. Приступљено 2019-05-29.
- Howard-Johnston, James (2010). „Ḵosrow II”. Encyclopaedia Iranica, Online Edition.
- Gignoux, Ph. (1987). „Āzarmīgduxt”. Encyclopaedia Iranica, Vol. III, Fasc. 2. стр. 190.