Фата Егановић
| Фата Егановиић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 21. март 1991. |
| Место рођења | Шабац, СФР Југославија, данас Србија |
| Образовање | Универзитет у Новом Саду |
| Књижевни рад | |
| Најважнија дела | Крило, збирка песама Помози да река тече, збирка песама |
| Награде | Велика награда на Витезовом конкурсу Трећа награда - Бранкова награда Матице српске |
Фата Егановић (Шабац, 1991) српска је књижевница.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]До поласка у први разред основне школе са родитељима живела је у Грчкој. Основно и средње образовање је завршила у родном граду. По завршетку основних и мастер студија Филозофског факултета у Новом Саду,[2] на одсеку за српску књижевност и језик стиче звање дипломирани филолог. Почиње рано да се бави поезијом и аутор је више стручних радова. Пише есеје, приказе и књижевну критику, објављује у периодици.[2] Баци се превођењем и лектуром.[2]
Српски дечији писац Тоде Николетић у предговору за збирку песама Крило Фату Егановић описао је како „Својом песничком имагинацијом, Фата Егановић наставља тамо где је стао Драинац, започео Антић, и истрајао Црњански”.
Песма под називом „Белина” заступљена је у радној свесци за осми разред основне школе (у оквиру вежбања дикције и логичког акцента) издавача Логос из Београда, 2010.[3]
Дела
[уреди | уреди извор]- Књиге
- Крило, збирка песама, Витез Београд, 2006.[4]
- Помози да река тече, збирка песама, Витез Београд, 2010.[3]
- Чланци
- Двострука трагичност лика Хасанагинице у драми Љубомира Симовића, 2017.[5]
- Старо време, ново време и митско време уприповеци "Кир Герас" Сте[а]вана Сремца, 2018.[6]
- Aurea aetas у драмама Марина Држића, 2020.[7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Биографије аутора”. РЕЗ. Приступљено 18. 2. 2017.
- ^ а б в „Ja, Fata Eganović”. Kazaljka (на језику: бошњачки). 2021-05-19. Архивирано из оригинала 01. 02. 2022. г. Приступљено 2022-02-01.
- ^ а б „Podaci o autorima” (PDF). medjutim.org. стр. 1. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 11. 2014. г. Приступљено 19. 02. 2017.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Крило :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2021-04-06.[мртва веза]
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Двострука трагичност лика Хасанагинице у драми Љубомира Симовића :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2021-04-06.[мртва веза]
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Старо време, ново време и митско време уприповеци "Кир Герас" Сте[а]вана Сремца :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2021-04-06.[мртва веза]
- ^ „Tri naše studentkinje dobitnice „Brankove nagrade Matice srpske“ | FF”. www.ff.uns.ac.rs. Приступљено 2021-04-06.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Дефеминизација лика Госпођице као Андрићев поетички поступак грађења жене-тврдице
- Митски подтекст житија Светог Петра Коришког Теодосија Хиландарца
- Двострука трагичност лика Хасанагинице у драми Љубомира Симовића
- Psihoslajdovi ili Čarli Čaplin ponovo igra u (post)modernim vremenima
- Prikaz Nerava
- Аутори Летописа Матице Српске
- Трибина „Његош – витешки владар Црне Горе и песник косовског завета”
