Пређи на садржај

Фердинанд I, цар Светог римског царства

С Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили чланак о аустријском цару, погледајте чланак Фердинанд I од Аустрије.
Фердинанд I Хабзбуршки
Фердинанд I, цар Светог римског царства
Лични подаци
Датум рођења(1503-03-10)10. март 1503.
Место рођењаАлкала де Енарес, Кастиља
Датум смрти27. јул 1564.(1564-07-27) (61 год.)
Место смртиБеч, Аустрија
Породица
СупружникАна од Чешке и Угарске
ПотомствоЈохана од Аустрије, Карл II Штајерски, Barbara of Austria, Маргарета од Аустрије, Елеонора од Аустрија, Catherine of Austria, Queen of Poland, Magdalena of Austria, Maria of Austria, Фердинанд II, надвојвода Аустрије, Ана од Аустрије, Максимилијан II, цар Светог римског царства, Elizabeth of Austria, John of Habsburg, Helena von Österreich
РодитељиФилип I од Кастиље
Хуана I од Кастиље
ДинастијаХабзбурзи
Цар Светог римског царства
ПретходникКарло V, цар Светог римског царства
НаследникМаксимилијан II, цар Светог римског царства
Краљ Угарске
Период1526 — 1563
ПретходникЛајош II
НаследникМаксимилијан II
Краљ Чешке
Период1526 — 1562
ПретходникЛајош II
НаследникМаксимилијан II

Фердинанд I (нем. Ferdinand I) је био цар Светог римског царства, краљ Чешке, Угарске, Далмације, Хрватске, Славоније и других земаља.[1][2] Рођен је 10. марта 1503. године у Алкали де Енарес, у Мадриду, Кастиља, а умро је у 27. јула 1564. године у Бечу, у Аустрији. Био је син Хуане Кастиљанске и Филипа Лепог, и млађи брат Карла V.

Кључни догађаји током његове владавине били су сукоб са Отоманским царством, које је 1520-их година започело велико напредовање у централној Европи, и протестантска реформација, која је резултирала неколико верских ратова. Иако није био војсковођа, Фердинанд је био способан организатор са институционалном маштом који се фокусирао на изградњу централизоване владе за Аустрију, Мађарску и Чешку уместо да тежи универзалној монархији.[3][4] Поново је увео велике иновације свог деде Максимилијана I, као што је Хофрат (дворско веће) са канцеларијом и ризницом придруженом уз њу (овај пут ће структура трајати до реформе Марије Терезије) и додао своје иновације као што је Рејткамер (канцеларија за прикупљање) и Ратни савет, замишљени да се супротставе претњи од Отоманског царства, а истовремено успешно покоре најрадикалније од својих побуњених аустријских поданика и претвори политичку класу у Чешкој и Мађарској у хабзбуршке партнере.[5][6] Иако је успео да уведе јединствене моделе управе, владе Аустрије, Чешке и Мађарске су ипак остале различите.[7][8] Његов приступ царским проблемима, укључујући управљање, међуљудске односе и верска питања је генерално био флексибилан, умерен и толерантан.[9][10][11] Фердинандов мото је био Fiat iustitia, et pereat mundus:: „Нека се изврши правда, иако свет пропадне“.[12]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Фердинанд је био омиљени унук Фернанда Арагонског, са којим је живео у Арагону, и који га је образовао у кастиљанском духу. Након проглашења Карла за краља Шпаније и његовог доласка на Иберијско полуострво, Фердинанд је послат у Холандију, како би се избегли сукоби око престола, јер је краљев брат имао пуно присталица, и сматрао га легитимним наследником кастиљанско-арагонске круне, док су Карла, који чак није ни шпански говорио, сматрали странцем.

Након Максимилијанове смрти, Карло му је уступио титулу надвојводе од Аустрије и Споразумом из Вормса 1521. године доделио хабзбуршко наслеђе - Горњу и доњу Аустрију, Штајерску, Корушку и Крањску, и касније, 1522, Тирол, Високи Алзас и војводство Виртемберг.

Године 1531. Фердинанд је био изабран за Светог римског цара, чиме је постао наследник Карла V. Више пута је управљао државом у многобројним одсуствима свог брата.

Након абдикације Карла V 1556, Фердинанд је преузео титулу светог римског цара. Карло V се сложио да се његов син, Филип искључи из наследства немачке круне, чиме је Фердинандов законити наследник био његов најстарији син, Максимилијан II (1527—1576). Фердинанд I је тиме утемељио аустријску грану династије Хабзбурга која је готово без прекида носила круну царева Светог римског царства немачке народности све до свог изумирања 1740. године.

Избори за краља Чешке и Угарске

[уреди | уреди извор]

Велика прекретница у Фердинандовом животу догодила се непосредно након погибије његовог рођака, чешко-угарског краља Лајоша II, који је настрадао током Мохачке битке (1526).[13] Пошто краљ није имао непосредног наследника, у угарским земљама је дошло до избијања унутрашњег рата око наслеђа краљевске власти.[14] Фердинанд је био један од главних кандидата, пошто је био ожењен краљевом сестром Аном Угарском, а краљева удовица Марија Хабзбуршка била је Фердинандова рођена сестра. Ана и Марија су знатно помогле Фердинанду да дође прво до чешког, а потом и до угарског престола.

Избор за краља Чешке обављен је већ током јесени 1526. године, што је знатно ојачало Фердинандове изгледе за добијање угарске круне. На државном сабору у Пожуну, који је одржан 17. децембрa 1526. године, окупљено племство је прогласило избор Фердинанда за новог краља Угарске, Далмације, Хрватске, Славоније и свих осталих круновина које су се рачунале као земље круне Светог Стефана. Ову одлуку угарског сабора је потом примио и хрватски сабор, на свом заседању које је одржано од 31. децембра 1526. до 1. јануара 1527. године у утврђеном граду Цетину (Цетински сабор). Пожунским избором, угарске земље су добиле владара из династије Хабзбурга, чиме означен почетак новог раздобља у њиховој историји.

За време Фердинандове владавине, у пограничним областима хабзбуршког дела Хрватске и Славоније долази до насељавања знатног броја православних Срба, који су по досељавању ступали у војну службу, чиме су долазили под управу крајишких власти.[15] Поједини српски прваци у Угарској уживали су велико поверење краља Фердинанда, а један од њих је био и Павле Бакић, коме је Фердинанд доделио титулу српског деспота (1537).[14]

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Ернест Гвоздени
 
 
 
 
 
 
 
8. Фридрих III, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Цимбарка од Мазовије
 
 
 
 
 
 
 
4. Максимилијан I Хабзбуршки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Дуарте I Португалски
 
 
 
 
 
 
 
9. Елеонора од Португалије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Елеонора Арагонска, краљица Португалије
 
 
 
 
 
 
 
2. Филип I од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Филип Добри
 
 
 
 
 
 
 
10. Карло Смели
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Изабела од Португала
 
 
 
 
 
 
 
5. Марија од Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Шарл I, војвода од Бурбона
 
 
 
 
 
 
 
11. Изабела Бурбон
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Агнес од Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
1. Фердинанд I, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Фернандо I од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
12. Хуан II од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Елеонора од Албукерка
 
 
 
 
 
 
 
6. Фернандо II од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Fadrique Enríquez de Mendoza
 
 
 
 
 
 
 
13. Хуана Енрикез
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Merina de Cordova
 
 
 
 
 
 
 
3. Хуана од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Енрике III од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
14. Хуан II од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Катарина Ланкастерска
 
 
 
 
 
 
 
7. Изабела I од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Infante João, Lord of Reguengos
 
 
 
 
 
 
 
15. Изабела од Португала
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Изабела од Брагансе
 
 
 
 
 
 

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Ferdinand I | Holy Roman emperor”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-10. 
  2. ^ Milan Kruhek: Cetin, grad izbornog sabora Kraljevine Hrvatske 1527, Karlovačka Županija, 1997, Karslovac
  3. ^ Pánek, Jaroslav; Tůma, Oldřich (15. 4. 2019). A History of the Czech Lands (на језику: енглески). Charles University in Prague, Karolinum Press. стр. 214. ISBN 978-80-246-2227-9. Приступљено 13. 12. 2021. 
  4. ^ Fichtner, Paula Sutter (7. 3. 2017). The Habsburg Monarchy, 1490-1848: Attributes of Empire (на језику: енглески). Macmillan International Higher Education. стр. 18. ISBN 978-1-137-10642-1. Приступљено 13. 12. 2021. [мртва веза]
  5. ^ Berenger, Jean; Simpson, C. A. (22. 7. 2014). A History of the Habsburg Empire 1273-1700 (на језику: енглески). Routledge. стр. 263. ISBN 978-1-317-89569-5. Приступљено 13. 12. 2021. 
  6. ^ Fichtner 2017, стр. 18, 19. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFFichtner2017 (help)
  7. ^ Evans, R. J. W. (3. 8. 2006). Austria, Hungary, and the Habsburgs: Central Europe C.1683-1867 (на језику: енглески). Oxford: Oxford University Press. стр. 82. ISBN 978-0-19-928144-2. Приступљено 13. 12. 2021. 
  8. ^ Fichtner 2017, стр. 19. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFFichtner2017 (help)
  9. ^ Thomas, Alfred (2007). A Blessed Shore: England and Bohemia from Chaucer to Shakespeare (на језику: енглески). Cornell University Press. стр. 171. ISBN 978-0-8014-4568-2. Приступљено 13. 12. 2021. 
  10. ^ Fichtner, Paula S. (1982). Ferdinand I of Austria: The Politics of Dynasticism in the Age of the Reformation (на језику: енглески). East European Monographs. стр. 4. ISBN 978-0-914710-95-0. Приступљено 13. 12. 2021. 
  11. ^ Ingrao, Charles W. (1994). State and Society in Early Modern Austria (на језику: енглески). Purdue University Press. стр. 31. ISBN 978-1-55753-047-9. Приступљено 13. 12. 2021. 
  12. ^ Stone, Jon R. (2005). The Routledge Dictionary of Latin Quotations: The Illiterati's Guide to Latin Maxims, Mottoes, Proverbs and Sayings (на језику: латински). Psychology Press. ISBN 978-0415969093. 
  13. ^ Рокаи 2002.
  14. ^ а б Ивић 1914.
  15. ^ Дабић 2000.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Фердинанд I, цар Светог римског царства на Викимедијиној остави.


Надвојвода Аустрије
1521 — 1564.
Краљ Чешке
1526 — 1562.
Краљ Угарске
1526 — 1563.
Цар Светог римског царства
1558 — 1564.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фердинанд_I,_цар_Светог_римског_царства&oldid=27952272”