Фернанду од Визеуа
Фернанду од Визеуа | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 17. новембар 1433. |
Место рођења | Алмеирим, Краљевина Португалија |
Датум смрти | 18. септембар 1470.36 год.) ( |
Место смрти | Сетубал, Краљевина Португалија |
Гроб | Бежа |
Породица | |
Супружник | Беатрис |
Потомство | Жоао од Визеуа, Диого од Визеуа, Елеонора од од Визеуа, Изабела од од Визеуа, Мануел I. |
Родитељи | Дуарте I Елеонора Арагонска |
Династија | Авиз |
Војвода Визеуа | |
Период | 1460—1470 |
Претходник | Енрике Морепловац |
Наследник | Жоао |
Војвода Беже | |
Период | 1453—1470 |
Претходник | Титула установљена 1453. |
Наследник | Жоао |
Принц Фернанду (Алмеирим, 17. новембар 1433 — Сетубал, 18. септембар 1470) био је португалски принц из династије Авиз. Носио је титуле првог војводе Беже, другог војводе Визеуа, другог господара Ковиља, Серте и Мора. У периоду од 1466. до 1470. године био је констабл португалијског краљевства. Принц Фернанду је био и десети Велики мајстор витешког реда Христа.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у Алмеириму 17. новембра 1433. године као треће дете краља Дуартеа I и краљице Елеоноре Арагонске. Принц Фернанду је два пута носио титулу Принца престолонаследника. Први пут у периоду од 1438. до 1451. године, када је његов брат Афонсо постао краљ Португалије. И други пут у периоду од 1451. до 1452. године.[1]
Незадовољан својим положајем на двору и у потрази за авантуром, без краљевог одобрења, Фернанду напушта двор и краљевство 1452. године. Према неким изворима кренуо је на север Африке док други сматрају да је кренуо да се придружи свом ујаку, краљу Алфонсу од Арагона, у походима на југ Италије. Имајући у виду да краљ Афлонсо од Арагона није имао деце Фернанду је себе видео као будућег краља Арагона. Међутим по наређену краља Афонса V принц Фернанду је враћен на двор.
Године 1453. и краљ Алфонсо V ствара војводство Беже и проглашава Фернандуа за првог војводу од Беже. Након смрти Енрикеа Навигатора 1460. године Фернанду постаје и војвода Визеуа и Велики мајстор витешког реда Христа.
Војвода Афонсо учествује у ратним походима краља Афонса V против Марока. Године 1468. командује флотом која осваја и разара тврђаву и луку Аланафе, у близини данашње Казабланке. Аланафе је била утврђење берберских пирата. У сталној потрази за авантуром Фернанду је био и вођа неколико поморских експедиција.[2][3].
Умро је у Сетубалу 18. септембра 1470. године сахрањен је у манастиру у Бежи.[4]
Брак и потомство
[уреди | уреди извор]Принц Фернанду се оженио 1447. године са Беатрис, ћерком принца Жоаоа. Имали су деветоро деце:[4]
- Жоао (1448—1472);
- Диого (1450—1484);
- Елеонора (1458—1525);
- Изабела (1459—1521);
- Дуарте (1462—умро у детињству);
- Динис (1464—умро у детињству);
- Симон ( 1467—умро у детињству);
- Мануел I, краљ Португалије од 1495. до 1521. године;
- Катарина.
Породично стабло
[уреди | уреди извор]16. Афонсо IV од Португалије | ||||||||||||||||
8. Педро I од Португалије | ||||||||||||||||
17. Беатрис од Кастиље | ||||||||||||||||
4. Жоао I од Португалије | ||||||||||||||||
18. Лоуренцо Мартинс | ||||||||||||||||
9. Тереза Лоуренцо | ||||||||||||||||
19. Санча Мартинс | ||||||||||||||||
2. Дуарте I | ||||||||||||||||
20. Едвард III Плантагенет | ||||||||||||||||
10. Џон од Гента | ||||||||||||||||
21. Филипа од Еноа | ||||||||||||||||
5. Филипа од Ланкастера | ||||||||||||||||
22. Хенри од Гросмонта, 1. војвода од Ланкастера | ||||||||||||||||
11. Бланш од Ланкастера | ||||||||||||||||
23. Изабела Бомон | ||||||||||||||||
1. Фернанду од Визеуа | ||||||||||||||||
24. Енрике II од Кастиље | ||||||||||||||||
12. Хуан I од Кастиље | ||||||||||||||||
25. Хуана Мануел | ||||||||||||||||
6. Фернандо I од Арагона | ||||||||||||||||
26. Пере IV од Арагона | ||||||||||||||||
13. Елеонора Арагонска | ||||||||||||||||
27. Елеонора од Сицилије | ||||||||||||||||
3. Елеонора Арагонска, краљица Португалије | ||||||||||||||||
28. Алфонсо XI од Кастиље | ||||||||||||||||
14. Санчо Алфонсо, 1. гроф од Албуркерка | ||||||||||||||||
29. Елеонора од Гузмана | ||||||||||||||||
7. Елеонора од Албукерка | ||||||||||||||||
30. Педро I од Португалије (= 8) | ||||||||||||||||
15. Беатрис од Португалије | ||||||||||||||||
31. Инес од Кастра | ||||||||||||||||
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ GeneAll.net — D. Fernando, infante de Portugal, 2º duque de Viseu
- ^ Primeiro descobridor da América, Os irmãos Pinzon e a descoberta da América, colombo.do.sapo.pt (dados recolhidos na obra «Colón y Pinzón - Informe Relativo à Los Pormenores de Descubrimiento del Nuevo Mundo, Cesáreo Fernandéz Duro. Real Academia de la Historia. Madrid. 1883; Pleitos colombinos, edição de Antonio Muro Orejón, con la colaboración de Florentino Pérez-Embid, et al. Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јануар 2012), 1964 -1989, Escuela de Estudios Hispanoamericanos, Sevilha, pág.s 253, 254 e 260».
- ^ «Nobreza de Portugal e do Brasil» — Vol. I, pages 311 and 312. Published by Zairol Lda., Lisbon 1989.
- ^ а б Sousa, António Caetano de (1736). História Genealógica da Casa Real Portugueza (en portugués) II. Lisboa: Occidental, Officina de Joseph Antonio da Sylva, Impressor da Academia Real. OCLC 66538592
Литература
[уреди | уреди извор]- Sousa, António Caetano de (1736). História Genealógica da Casa Real Portugueza (en portugués) II. Lisboa: Occidental, Officina de Joseph Antonio da Sylva, Impressor da Academia Real. OCLC 66538592.
- Rodrigues Oliveira, Ana. Rainhas medievais de Portugal. Dezassete mulheres, duas dinastias, quatro séculos de História (en portugués). . Lisboa: A esfera dos livros. 2010. ISBN 978-989-626-261-7. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ). - Edgar Prestage, Il Portogallo nel medioevo, in Cambridge University Press - Storia del mondo medievale, vol. VII, pp. 576–610, Garzanti, 1999
- ”Nobreza de Portugal e do Brasil” – Vol. I, pages 311 and 312. Published by Zairol Lda., Lisbon 1989.