Физир ФП-2
| Физир ФП-2 | ||
|---|---|---|
 Физир ФП-2 | ||
| Опште | ||
| Намена | авион за обуку | |
| Посада | 2 | |
| Произвођач | Змај Земун | |
| Први лет | 1933 | |
| Почетак производње | 1936 | |
| Димензије | ||
| Дужина | 7,90 m | |
| Размах крила | 10,80 m | |
| Висина | 2,90 m | |
| Површина крила | 28,80 m² | |
| Маса | ||
| Празан | 740 kg | |
| Нормална полетна | 1450 kg | |
| Погон | ||
| Клипно-елисни мотор | Гноме-Роне (енгл. Gnome-Rhone) К-7 звјездасти | |
| Снага | 313 kW | |
| Перформансе | ||
| Макс. брзина на Hopt | 200 km/h | |
| Макс. брзина на H=0 | 238 km/h | |
| Долет | 580 km | |
| Плафон лета | 6.800 m | |
Змај Физир ФП-2 је био југословенски школски, двокрилни, једномоторни, двоседи авион, произведен у Змају 1936. године[1].
Пројектовање и развој
[уреди | уреди извор]У пилотским школама Југословенског краљевског ратног ваздухопловства (ЈКРВ) постојало је пет нивоа обуке пилота:
- основна обука,
- прелазна обука,
- борбена обука,
- ловачка обука и
- завршна обука.
За прелазну обуку су служили авиони Средњи Бранденбург са мотором Дајмлер 136 kW, Физир Ф1В-Мајбах од 191 kW, Физир Ф1В-Рајт од 150 до 170 kW и Физир Ф1В-Лорен од 294 kW. С обзиром на застарелост ових авиона Команда ВВ је донела одлуку (1933. год.) да се ови авиони замене савременијим из чега је проистекао пројектни задатак за нови авион за прелазну обуку. Змај је већ 1933. године имао један прототип двокрилца намењен прелазној обуци војних пилота Физир ФП-1 али он није задовољио све захтене које је поставила Команда ВВ. Због тога се опробани тандем конструктора школских авиона инжењере Рудолфа Физир и Душана Станков латио задатка да направи нови авион намењен овој потреби. Пројектанти су се определили за концепцију двокрилног авиона иако је Команда ВВ нагињала на једнокрилни нискокрилац (с обзиром на развој савремених борбених летјелица), на крају је ипак победила конзервативна струје и овакав концепт новог прелазног школског авиона је прихваћен. Прототип Физир ФП-2 (Физир Прелазни) са мотором К-7 Гном-Рон 308 kW, је завршен крајем 1933. године а први пробни лет је обавио фабрички пилот инж. Павле Бауер резервни ваздухопловни поручник. Пробни летови су настављени и наредне 1934. године и авион је показао добре резултате. Поруџбина није одмах уследила пошто је постојао проблем око набавке мотора, наиме у то време су вођени преговори о куповини лиценце за моторе па се то одужило. У Змају је извршена модификација авиона ФП-2 у току 1934. године са мотором Валтер Полукс 2. снаге 235 kW, али резултати нису били задовољавајући па се од тога одустало. Када је решен проблем снабдевања моторима почела је серијска производња 1936. године[2].
Авион Физир ФП-2 је био једномоторни двосед, са ваздухом хлађеним, звездастим мотором са 7 цилиндара К-7 Гном-Рон 308 kW, двокрилац са по једним паром упорница са сваке стране. Закрилца има и на горњим и доњим крилима. Стајни трап је фиксни са осовином, а амортизација је помоћу гуменог ужета (сандова). Конструкције трупа и крила су дрвене, обложене платном. Авион је представљао класични школски авион „југословенске конструкторске школе“ - двокрилни двосед, робусне дрвене конструкције и дотераног аеродинамичног облика, лак за летење, стабилан и поуздан авион који је у великој мери био неосетљив на грешке пилота. Што је била битна карактеристика школских авиона[3].
Фабрика авиона Змај је 22. маја 1936. године понудила Команди морнарице пројект прелазно хидроавиона Физир ФП-2Х са мотором Гном Рон К-9 али тај пројект није прихваћен.
Опреративно коришћење
[уреди | уреди извор]До Априлског рата је укупно произведено 66 авиона овог типа који су у Југословенском краљевском ратном ваздухопловству (ЈКРВ) служили за прелазну обуку војних пилота у периоду од 1936. до 1941. године. Прва серија ових авиона од 20 примерака испоручено је ВВ почетком 1936. и одмах су уведени у састав 1. и 2. Пилотске школе. У периоду од 1938 до 1940. године испоручено је још 45 авиона овог типа у три серије сви авиони су били исто опремљени, сем пет авиона треће серије који су били опремљени за слепо летење[4]. Ти авиони су имали нову пилотску таблу произведену и земунском Телеоптику (на исти начин је модификовано пет авиона Рогожарски ПВТ). Пета серија Физир ФП-2 (15 примерака наручених 1940. године) није завршена до Априлског рата. Почетком 1943. године Немци су дозволили да се заврши започета, пета серија авиона Физир ФП-2 за потребе хрватског ваздухопловства али до 22. октобра 1944. године (Дан ослобођења Земуна) је испоручено само 8 примерака. Последњих 7 примерака завршено је после ослобођења и предато је на коришћење Ваздухопловству Југословенске Армије. Тако се укупан број произведених авиона Физир ФП-2 попео на 81 примерак.
Авиони Физир ФП-2 у Другом светском рату
[уреди | уреди извор]Италијани су запленили 13 Физир ФП-2 авиона и заједно са авионима Рогожарски ПВТ су их користили од маја 1941 до јуна 1943. године против устаника у Црној Гори и Албанији. Немци су запленили 7 ФП-2 на аеродрому Бутмир и предали их својим савезницима Хрватима (НДХ), где су службовали све време рата. Хрвати су од 1941. године користили укупно 23 примерака авиона ФП-2[5]. Два ова авиона из састава ХРЗ су током 1944. и 1945. године прелетела на страну партизана и одмах укључени у састав ескадриле за везу. Сви авиони овог типа који су преживели рат укључени су у Ратно ваздухопловство Југословенске Армије (РВ ЈА) и ту летели до 1947. године. У послератни регистар је било уписано 12 авиона Физир ФП-2. Остаци једног од ових авиона се чувају у Музеју југословенског ваздухопловства.
Земље које су користиле Авион Физир ФП-2
[уреди | уреди извор]
Види још
[уреди | уреди извор]- Физир ФН
- Физир Ф1В
- Рудолф Физир
- Фабрика авиона Змај Земун
- Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана СФРЈ
- Душан Станков (конструктор авиона)
- Списак авиона коришћених у НДХ
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Физир ФП-2[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 08. 01. 2020. г. Приступљено 24. 03. 2014. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941), Лет 3/2004. Београд, 2004.
- ^ Ш. Оштрић; Физир прелазни ФП-2, Фронт бр.1349, 1. јуна 1984., Београд
- ^ В. Илић; Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије, Лет 3/2004. Београд, 2004.
- ^ В. Микић; Зракопловство НДХ 1941 - 1945, ВИИВЈ, Београд, 2000.
Литература
[уреди | уреди извор]- Војна енциклопедија, Београд, 1971.
- Donald, David (1997). The Encyclopedia of World Aircraft. Prospero Books. ISBN 978-1-894102-24-7.
- Д. Лучић; Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,
- О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941), Лет 3/2004. Београд, 2004.
- Ж. Вељовић; Пет деценија Змаја, ИПМ Змај Земун, 1972.
- В. Илић; Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије, Лет 3/2004. Београд, 2004.
- Ш. Оштрић; Физир прелазни ФП-2, Фронт бр.1349, 1. јуна 1984., Београд
- В. Микић; Зракопловство НДХ 1941 - 1945, ВИИВЈ, Београд, 2000.
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
- Ђокић, Небојша; Надовеза, Бранко (2017). Ваздухопловна индустрија Краљевине СХС. Београд: Метафизика. ISBN 978-86-7884-210-8.
- Micevski, Milan (1991). „Pod tuđim zastavama”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. specijal: 36 — 40. ISSN 1450-6068.
- Боснић, Петар (2003). „Домаћи школски и прелазни авиони 1924-1941. године”. Наша крила (на језику: (језик: српски)). Београд: Југословенски Аероклуб "Наша крила". 36: 7—9. ISSN 0354-5121.
- Ђокић, Небојша; Радовановић, Радован (2017). „СТВАРАЊЕ ВАЗДУХОПЛОВСТВА КРАЉЕВИНЕ СХС И ФОРМИРАЊЕ РАТНЕ ДОКТРИНЕ”. Записи (на језику: (језик: српски)). Пожаревац: Историјски Архив Пожаревца. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082.