Пређи на садржај

Филипо Инцаги

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Филипо Инзаги)
Филипо Инцаги
Филипо Инцаги 2011. године
Лични подаци
Надимак Пипо
Датум рођења (1973-08-09)9. август 1973.(51 год.)
Место рођења Пјаченца, Италија
Висина 1,81 m
Позиција Нападач
Јуниорска каријера
1982—1985
1985—1991
Сан Николо
Пјаченца
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1991—1995
1992—1993
1993—1994
1995—1996
1996—1997
1997—2001
2001—2012
Пјаченца
Албинолефе
Верона
Парма
Аталанта
Јувентус
Милан
39
21
36
15
33
122
202
(15)
(13)
(13)
(2)
(24)
(58)
(73)
Репрезентативна каријера
1993–1996
1997–2007
Италија до 21
Италија
14
57
(3)
(25)
Тренерска каријера
2012—2014
2014—2015
2016—2018
2018—2019
2019—2021
2021—2022
2022—2023
2023—2024
2024—
Милан 2
Милан
Венеција
Болоња
Беневенто
Бреша
Ређина
Салернитана
Пиза

Филипо Инцаги (итал. Filippo Inzaghi; Пјаченца, 9. август 1973) бивши је италијански фудбалер и тренутни тренер Пизе. Играо је на позицији нападача. Наступао је и за репрезентацију Италије и постигао 25 голова у 57 утакмица одиграних у дресу „азура”. Надимак му је „Суперпипо”. На утакмици финала Лиге шампиона 2007. године, постигао је оба гола у победи Милана над Ливерпулом 2:1. Његов млађи брат је Симоне Инцаги, такође бивши фудбалер.

Играчка каријера

[уреди | уреди извор]

Кренуо је са фудбалом 1991. у родној Пјаченци, но тамо је одиграо тек две утакмице пре позајмљивања у Албинолефе, где је у трећој лиги постигао 13 погодака у 21 утакмици. Сезону након тога отишао је у Хелас Верону, постигавши опет 13 голова, но овај пут у 36 утакмица, иако у вишем рангу. Потом се вратио у Пјаченцу, где је овај пут био у првом плану. Те сезоне је постигао 15 голова у 37 утакмица. Преселио се потом у Парму, чиме је први пут заиграо у Серији А. Тамо се није прославио, постигавши тек два поготка у 15 утакмица. Парма га није задржала, но он је остао у елитној италијанској лиги, те са 24 поготка за Аталанту био најбољи стрелац и најбољи млади играч лиге.

Уследио је потом велики трансфер у Липијев Јувентус. Тамо је провео 4 године играјући у нападу са Алесандром Дел Пјером. У 120 утакмица постигао је 57 голова. Сезоне 1997/98. постао је првак Италије и вицешампион Европе. Доласком Давида Трезегеа, изгубио је место у првој постави, те преселио на Сан Сиро у Милан. Први део сезоне као „россонер“ провео је повређен, но одмах је по повратку, у дуету са Шевченком играо сјајно. У црно-црвеном дресу постао је најбољи италијански стрелац у европским такмичењима, престигавши Алесандра Алтобелија. У Милану је остао до краја каријере 2012. године и за то време освојио два „скудета“, две Лиге шампиона, два суперкупа Италије, два УЕФА суперкупа и по један куп Италије и Светско клупско првенство.[1]

Репрезентативна

[уреди | уреди извор]

У репрезентацији је дебитовао 8. јуна 1997. против Бразила. За „азуре“ је играо до 2007. године и постигао 25 голова на 57 утакмица.[2] Наступио је на СП-у 98, ЕП-у 2000, те на СП-у 2002. На ЕП 2004. у Португалу није ишао, но због повреде Кристијана Вијерија успео је да се пробије до СП 2006. у Немачкој, где је био је један од стрелаца златне италијанске екипе.

Највећи играчки успеси

[уреди | уреди извор]

Репрезентација Италије

[уреди | уреди извор]

Пјаченца

[уреди | уреди извор]

Јувентус

[уреди | уреди извор]

Тренерски успеси

[уреди | уреди извор]

Милан (млади тим)

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Filippo Inzaghi - AC Milan hall of fame
  2. ^ „Nazionale in cifre”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2013. г. Приступљено 01. 06. 2016. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]