Роберто Пруцо
| Роберто Пруцо | |||
|---|---|---|---|
 Роберто Пруцо 1972. године | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 1. април 1955. | ||
| Место рођења | Крочефјески, Италија | ||
| Висина | 1,78 m | ||
| Позиција | нападач | ||
| Јуниорска каријера | |||
| 1971—1973 | Ђенова | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1973—1978 | Ђенова | 143 | (57) |
| 1978—1988 | Рома | 240 | (106) |
| 1988—1989 | Фјорентина | 13 | (0) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1978—1982 | Италија | 6 | (0) |
| Тренерска каријера | |||
| 1998—1999 1999—2000 |
Вијаређо Терамо | ||
| 2000—2001 | Алесандрија | ||
| 2002 | Палермо | ||
| 2004—2005 | Фођа (помоћни тренер) | ||
| 2005—2006 | Санбенедетезе (помоћни тренер) | ||
| 2008—2009 | Центобучи | ||
| 2009 | Ђенова (млади) | ||
Роберто Пруцо (итал. Roberto Pruzzo; рођен 1. априла 1955. године у Крочефјескију)[1] је бивши италијански фудбалер, а сада тренер.
Као изузетан голгетер, сматра се једним од најбољих нападача своје генерације, као и једним од највећих играча Роме.
На репрезентативном нивоу, играо је за Италију и био је члан репрезентације на Европском првенству 1980. године.
Клупска каријера
[уреди | уреди извор]Ђенова
[уреди | уреди извор]Рођен је у Крочефјескију, у округу Ђенова,[2] када је имао 15 година Пруцо је почео да игра за млађе категорије Ђенове,[3] а за први тим дебитовао је 2. децембра 1973. године на утакмици против Чезене[1][2] У првој сезони забележио је 19 наступа, без постигнутог гола, а Ђенова је испала у Серију Б.[1]
Следеће сезоне 1974/75 Пруцо је постигао 12 голова, а учинак је побољшао у сезони 1975/76, када је са 18 голова, што му је донело титулу најбољег стрелца Серије Б, помогао Ђенови да освоји промоцију у Серију А.[1][2] У тој сезони је постигао и свој први хет-трик, 16. маја 1976. године, када је постигао све голове Ђенове у победи на Тернаном.[4][5]
Први гол у Серији А постигао је 3. октобра 1976. године у ремију Ђенове и Роме (2:2).[2] Одличан учинак Пруца у сезони 1976/77, потврђен је чињеницом да је са 18 голова био други стрелац лиге, одмах иза Грацијанија.[1] Слабији голгетерски учинак у сезони 1977/78, имао је утицај и на резултате Ђенове која је испала у Серију Б.[1] У Ђенови, где је добио надимак "краљ Крочефјескија" (итал. O 'Rey di Crocefiseschi),[6][7] остао је шест сезона и постигао је 57 голова на 143 утакмице.[5]
Рома
[уреди | уреди извор]И поред тога што је Јувентус од 1976. имао право куповине Пруца и каснијег интересовања Милана, он је прешао у Рому 1978. године, за тада рекордну суму од 3 милијарде лира.[1][3] Иако је дебитовао за Рому голом против Вероне, Пруцов почетак у Роми је био тежак, јер је после само шест месеци тражио да промени средину.[1][3] На крају прве сезоне гол Пруца против Аталанте омогућио је Роми опстанак у Серији А.[1]
Пруцо је у Роми је постао један од најефикаснијих италијанских нападача осамдесетих. Први хет-трик у Серији А постигао је 26. октобра 1980. године, у победи Роме на гостовању код Интера са 4:2.[2] На крају сезона 1980/81 (са 18 голова) и 1981/82 (са 15 голова) био је најбољи стрелац Серије А.[1][2][8][9] Управо је његовим голом против Ђенове 8. маја 1983. године, Рома и математички осигурала Скудето у сезони 1982/83.[1] Са Ромом је освојио и четири трофеја у Купу 1980., 1981., 1983. и 1986., као и титулу најбољег стрелца у купу 1980. године[1][3] 30. маја 1984. године постигао је гол у финалу Купа шампиона 1984. године, када је Рома, на домаћем терену, након пенала, поражена од Ливерпула.[1][10]
У сезони 1985/86 са 19 голова поново је најбољи стрелац лиге.[1][9][10] 15. фебруара 1986. године постигао је чак 5 голова на утакмици Роме против Авелина и једини је италијански фудбалер са тим рекордом (изједначио га је немачки фудбалер Мирослав Клозе 5. маја 2013. године, када је постигао 5 голова за Лацио против Болоње).[1][2][10] За десет година у Роми постигао је укупно 138 голова на 315 утакмица у свим такмичењима.[3]
Фјорентина
[уреди | уреди извор]Пред почетак сезоне 1988/89 прешао је у Фјорентину, где је и завршио каријеру 1989. године.[1] Помогао је клубу да освоји седмо место у Серији А те сезоне, а и последњу наступ у каријери имао у плеј-оф утакмици између Фјорентине и Роме, одиграној 30. јуна 1989. године на неутралном терену у Перуђи, која је одлучивала о екипи која ће следеће сезоне играти у купу УЕФА.[1] Пруцо је постигао једини гол на утакмици, на асистенцију Роберта Бађа, што је омогућило Фјорентини да се квалификује за Куп УЕФА следеће сезоне.[1]
Репрезентативна каријера
[уреди | уреди извор]Упркос фантастичној клупској каријеру, Пруцо је одиграо само 6 утакмица (без постигнутог гола) за италијанску репрезентацију од 1978. до 1982. године.[1][2][10] Био је у тиму Италије на европском првенству 1980. године, где није улазио у игру, где су азури стигли до полуфинала и на крају били четврти.[10] Селектор Беарцот је приликом избора тима за светско првенство 1982. предност дао Росију, који је због суспензије одиграо само три утакмице у првенству, испред Пруца који је био најбољи стрелац првенства.[11] Након повреде Бетеге, Пруцо се и даље надао позиву селектора Беарцота, који се се на крају одлучио да Бетегино место заузме Франко Селвађи.[12]
Тренерска каријера
[уреди | уреди извор]Касних деведесетих Пруцо је почео мање успешну тренерску каријеру, у којој је водио Вијаређо (серија Ц2, добио отказ), Терамо (завршио као пети у серији Ц2), Алесандрију (испао у Серију Ц1), а 5 дана је био тренер Палерма у Серији Б, где је замењен због промене власничке структуре.[13][14][15][16][17] Био је и помоћни тренер Ђузепеу Ђанинију у Фођи и Санбенедетезеу у Серији Ц.[18][19] Задњи тренерски посао му је био у аматерском клубу Центобучи у Серији Д, од децембра 2008. до марта 2009. године.
Занимљивости
[уреди | уреди извор]Члан је Ромине дворане славних.[3]
Трофеји
[уреди | уреди извор]Клупски
[уреди | уреди извор]- Серија Б (1): 1975/76
- Серија А (1): 1982/83
- Куп Италије (4): 1979/80, 1980/81, 1983/84, 1985/86
Индивидуални
[уреди | уреди извор]- Најбољи стрелац Серије А: 1980/81, 1981/82, 1985/86
- Најбољи стрелац Купа Италије: 1979/80
- Дворана славних ФК Роме: 2012
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п „Roberto Pruzzo: i 60 anni del "bomber"”. La Gazzetta dello Sport - Tutto il rosa della vita (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-26.
- ^ а б в г д ђ е ж „I SILENZI DEL NUMERO 9 - la Repubblica.it”. Archivio - la Repubblica.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-26.
- ^ а б в г д ђ „Roberto Pruzzo”. www.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-26.
- ^ „Il Liberati, stadio stregato - la Repubblica.it”. Archivio - la Repubblica.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-26.
- ^ а б „'Quel giorno, più in alto di tutti' - la Repubblica.it”. Archivio - la Repubblica.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-26.
- ^ „Grande attesa per la sfida (ore 20.30) con l'Alessandria piena di ex: Bolchi schiera la squadra tipo - la Repubblica.it”. Archivio - la Repubblica.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-26.
- ^ „Carparelli risolve tutto - la Repubblica.it”. Archivio - la Repubblica.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-26.
- ^ „Il passato e' domani: Fiorentina in coppa Uefa” (на језику: италијански). Sport Mediaset. Архивирано из оригинала 19. 01. 2015. г. Приступљено 19. 1. 2015.
- ^ а б UEFA.com (2021-05-24). „Tutti i capocannonieri della Serie A”. UEFA.com (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-26.
- ^ а б в г д „Cassano Debate: Five Legendary Italians Who Were Snubbed By The Azzurri | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-06-26.
- ^ „Rossi, Schillaci e i grandi bocciati quando il ct si mette contro tutti - la Repubblica.it”. Archivio - la Repubblica.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-26.
- ^ „Maldini che errore siamo da Mondiali - la Repubblica.it”. Archivio - la Repubblica.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-26.
- ^ „notizie di sport - la Repubblica.it”. Archivio - la Repubblica.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-26.
- ^ „Pruzzo mister, che sorpresa Fame e una rabbia feroce - la Repubblica.it”. Archivio - la Repubblica.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-26.
- ^ „Zamparini appoints 25th coach since 2002 | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-06-26.
- ^ „Sensi non molla: 'L' allenatore è Pruzzo' - la Repubblica.it”. Archivio - la Repubblica.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-26.
- ^ „L' amaro record di Pruzzo allenatore per un giorno - la Repubblica.it”. Archivio - la Repubblica.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-26.
- ^ „Gol, vallette e diritti tv 'è Foggia spettacolo' - la Repubblica.it”. Archivio - la Repubblica.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-26.
- ^ „L' allenatore? Lo fa il presidente - la Repubblica.it”. Archivio - la Repubblica.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-26.
