Гаетано Ширеа
Гаетано Ширеа | ||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | ||||||||||||||||
Датум рођења | 25. мај 1953. | |||||||||||||||
Место рођења | Чернуско сул Навиљо, Италија | |||||||||||||||
Датум смрти | 3. септембар 1989.36 год.) ( | |||||||||||||||
Место смрти | Бабск, Пољска | |||||||||||||||
Висина | 1,78 m | |||||||||||||||
Позиција | одбрамбени играч | |||||||||||||||
Јуниорска каријера | ||||||||||||||||
1970—1972 | Аталанта | |||||||||||||||
Сениорска каријера | ||||||||||||||||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) | |||||||||||||
1972—1974 1974—1988 |
Аталанта Јувентус |
58 377 |
(1) (24) | |||||||||||||
Репрезентативна каријера | ||||||||||||||||
1975—1986 | Италија | 78 | (2) | |||||||||||||
Награде
|
Гаетано Ширеа (Чернуско сул Навиљо, 25. мај 1953—Бабск, 3. септембар 1989) био је италијански професионални фудбалер, који слови за једног од најбољих дефанзиваца свих времена.[1][2][3][4][5][6][7]
Ширеа је један од само пет играча у историји европског фудбала, који је освојио све међународне трофеје за фубалске клубове које су признали УЕФА и ФИФА. Такође је један од девет играча у историји европског фудбала који је победио у сва три главна УЕФА такмичења.
Већину каријере провео је у Јувентусу, а две сезоне у Аталанти. На међународном нивоу играо је за репрезентацију Италије више од једне деценије, током које је био неприкосновени члан одбрамбеног састава Италије све до 1986. године када се повукао.[8] Ширеа је био светски првак, са Италијом је освојио Светско првенство 1982. године. Италију је представљао још два пута на Светским првенствима и 1980. године на Европском првенству.
Биографија
[уреди | уреди извор]Ширеа је рођен 25. маја 1953. године у насељу Чернуско сул Навиљо у округу Милано, а био је сицилијанског порекла. Био је ожењен Маријелом Каваном, са којом има сина Рикарда.[9] Маријела је постала политичарка након његове смрти.[10]
У лето 1989. године посетио је Пољску како би видео игру Горњик Забжа, који је требао да буде противник Јувентусу у Купу УЕФА. Дана 3. септембра 1989. године аутомобил у којем се Ширеа налазио се сударио са камионом у близини села Бабск. У аутомобилу се у том тренутку налазило четири канистера бензина, што је у то време била уобичајена пракса у Пољској, због несташица горива, који је експлодирао и убио Ширеу заједно са двојицом путника у ауту.[11]
Каријера
[уреди | уреди извор]Професионалну фудбалску каријеру започео је у Аталанти када је дебитовао против Каљарија 24. септембра 1972. године. Провео је две сезоне у Аталанти, пре него што је прешао у Јувентус у којем је играо до краја каријере. У укупно 397 наступа у Серији А постигао је 24 гола, а највећи супех постигао је са Јувентусом, играјући заједно са Антонијом Карабинијем, Клаудијом Ђентилеом и Дином Зофом. Остварио је импресивне партије и заједно са клубом освојио свако УЕФА такмичење, као и сва домаћа такмичења клуба односно 7 титула Серије А, 2 Куп Италије, Куп УЕФА, Куп победника купова, Лигу шампиона, УЕФА суперкуп и Интерконтинентални куп.[11]
Повукао се из клупског фудбала на крају сезоне 1987/1988.[12] Преузео је улогу скаута у Јувентусу, а касније радио и као тренер.[10]
За репрезентацију Италије Ширеа је дебитовао 30. децембра 1975. године на мечу против репрезентације Грчке. Одмах је постао незамењив играч тима којим је управљао Енцо Берцот и играо на три Светска купа и једном Европском првенству, 1980. године у Италији.[5] Италија је на Европском првенству 1980. године завршила на четвром месту, а Ширеа је био именован за најбољег играча тима.[13]
Заједно са клупским колегама Антонијом Карбинијем, Клаудијом Џентилеом, Ђузепе Бергомијем, Франком Барезијем и Дино Зофом, Ширеа је формирао по некима и најјачи италијански послератни фудбалски састав. Ширеа је импресионирао на Светском првенству 1978. године, где је Италија завршила на четртом месту. На Светском првнеству 1982. године, након мирног старта у групној фази, Италија је у другом колу победила Аргентину, Бразил, а потом и Пољску у полуфиналу, резултатом 2:0. На Светском првенсту 1986. године тим је био у транзицији и играо је против Француске, а ово је био последњи Ширеов меч, на којем је имао 78 скокова и постигао 2 гола.[11][14]
Стил игре и наслеђе
[уреди | уреди извор]Ширеа је био модеран и талентован дефанзивац, спретан и надарен техничим вештинама и тактичким способностима, а био је познат по свом темпу, елеганцији вођења лопте и урођеном способношћу да „прочита” игру.[5][12] За разлику од безобзирне тактике коју често користе други браниоци, укључујући његовог некадашњег партнера Клаудија Ђентилеа, Ширеа је био познат по фер игри и спортском управљању. Током каријере, никада није добио црвени картон на утакмици.[3][5][11][15] Такође је био познат по свом вођству, а служио је као капитен Јувентуса и фудбалске репрезентације Италије.[11]
Бивши играч средине терена, већину каријере провео је као одбрамбени играч, иао спремност и способност проласка других играча. Поред помагања свом тиму у одбрани, Ширеа је умео да се одвоји од одбрамбене линије и допринесе нападачима свог тима, често је био укључен у акције, а понекад и постизао голове.[5][12][16] У другој половини каријере, Ширеа је губио ритам и играо као дефанзивац.[11]
Због сопствене одбрамбене вештине и спортског умећа, по Ширеи је назван велики број турнира за младе, као и награде и тројефи за фер-плеј, а он представља узор по том питању. Награда Гаетано Ширеа додељује се фудбалерима Серије А за достигнућа.[10][17] Године 2005. бивши селектор репрезентације Италије Енцо Берцот предложио је повлачење дреса са бројем шест те репрезентације и Јувентуса, као признање Ширеовој каријери.[18] Јужна трибина на стадиону Јувентус, као и она на некадашњем стадиону Деле Алпи, позната је као Curva Scirea, а надимак су јој доделили навијачи Јувентуса.
Трофеји и титуле
[уреди | уреди извор]Клуб
[уреди | уреди извор]- Јувентус[12]
- 7 Серија А: 1974–75, 1976–77, 1977–78, 1980–81, 1981–82, 1983–84, 1985–86.
- 2 Куп Италије: 1978–79, 1982–83.
- 1 УЕФА Куп: 1976–77.
- 1 Куп победника купова: 1983–84.
- 1 УЕФА Лига шампиона: 1984–85.
- 1 УЕФА суперкуп: 1984.
- 1 Интерконтинентални куп: 1985.
Репрезентација
[уреди | уреди извор]- Италија[12]
- Светско првенство: 1982.
- Светско првенство (четврто место): 1978.
- Европско првенство (четврто место): 1980.
Индивидуални
[уреди | уреди извор]- Најбољи тим турнира Европског првенства: 1980.
- Зид славних италијанског фудбала: 2011.[19]
- Најбољих 11 у Јувентусу свих времена: 2017.[20]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ FIFA World Cup: Gaetano Scirea Архивирано на сајту Wayback Machine (1. март 2007) – fifaworldcup.yahoo.com
- ^ In memory of Scirea Архивирано на сајту Wayback Machine (13. март 2007) – juventus.com; 3 September 2006
- ^ а б „Planet World Cup: Gaetano Scirea (Italy)”. planetworldcup.com. Приступљено 31. 12. 2014.
- ^ „Italy's greatest defenders”. Sky Sports. 31. 5. 2010. Приступљено 26. 1. 2016.
- ^ а б в г д Marino Bortoletti. „SCIREA, Gaetano” (на језику: Italian). Treccani: Enciclopedia dello Sport. Приступљено 13. 3. 2017.
- ^ La final que nunca se debió jugar
- ^ Veintiséis años sin Gaetano Scirea
- ^ „Remembering Scirea, Juve's sweeper supreme”. fifa.com. FIFA. Архивирано из оригинала 11. 07. 2015. г. Приступљено 22. 4. 2015.
- ^ „Gaetano Scirea, 25 anni fa moriva un campione simbolo”. Il Corriere della Sera (на језику: Italian). 4. 9. 2014. Приступљено 22. 4. 2015.
- ^ а б в Vanni Zagnoli (3. 9. 2014). „Venticinque anni fa moriva Scirea la moglie Mariella lo ricorda in silenzio”. ilmessaggero.it (на језику: Italian). Il Messaggero. Архивирано из оригинала 07. 09. 2014. г. Приступљено 22. 4. 2015.
- ^ а б в г д ђ „Gaetano Scirea Campione di semplicità” (на језику: Italian). Storie di Calcio. Приступљено 31. 12. 2014.
- ^ а б в г д Stefano Bedeschi (25. 5. 2013). „Gli eroi in bianconero: Gaetano SCIREA”. tuttojuve.com (на језику: Italian). Приступљено 13. 4. 2015.
- ^ „UEFA Euro 1980 team of the tournament”. uefa.com. UEFA. 1. 7. 2011. Приступљено 27. 3. 2015.
- ^ „Nazionale in cifre: Scirea, Gaetano”. figc.it (на језику: Italian). FIGC. Архивирано из оригинала 28. 08. 2018. г. Приступљено 22. 4. 2015.
- ^ „Iniesta e i suoi fratelli: i giocatori mai espulsi” (на језику: Italian). UEFA.com. 1. 4. 2008. Приступљено 27. 12. 2018.
- ^ Sconcerti, Mario (23. 11. 2016). „Il volo di Bonucci e la classifica degli 8 migliori difensori italiani di sempre”. Il Corriere della Sera (на језику: Italian). Приступљено 27. 12. 2016.
- ^ Luigi Ferrajolo. „Premio Nazionale Carriera Esemplare "Gaetano Scirea"”. comune.cinisello-balsamo.mi.it (на језику: Italian). Приступљено 13. 4. 2015.
- ^ Article „We withdraw the number six: Scirea is inimitable”. repubblica.it. Приступљено 28. 1. 2005.
- ^ „New Members in the Italian Football Hall of Fame”. italianfootballdaily.com. 3. 12. 2013. Архивирано из оригинала 13. 04. 2015. г. Приступљено 13. 4. 2015.
- ^ „#JUVE120 team announced”. juventus.com. 24. 11. 2017. Архивирано из оригинала 27. 5. 2018. г. Приступљено 29. 5. 2018.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Статистика Ширеа на сајту rsssf.com
- Рођени 1953.
- Умрли 1989.
- Италијански фудбалери
- Одбрамбени играчи у фудбалу
- Фудбалери Аталанте
- Фудбалери Јувентуса
- Фудбалери на Светском првенству 1978.
- Фудбалери на Европском првенству 1980.
- Фудбалери на Светском првенству 1982.
- Фудбалери на Светском првенству 1986.
- Фудбалери светски прваци
- Страдали у саобраћајним незгодама