Пређи на садржај

Филмографија Андреја Тарковског

С Википедије, слободне енциклопедије
Тарковски на руској поштанској марки из 2007. године

Филмографија Андреја Тарковског обухвата студентске краткометражне филмове, дугометражни документарни филм, игране дугометражне филмове и написане сценарије. Тарковски је описиван као један од најбољих филмских редитеља свих времена.[1][2][3][4]

Андреј Тарковски (1932 – 1986)[5] био је совјетски филмски редитељ, сценариста, писац и теоретичар филма. Режирао је неколико студентских филмова, корежирао документарни филм и написао неколико сценарија, како за своје филмове, тако и за филмове других редитеља. Режирао је две позоришне представе и једну радио продукцију. Играо је мање глумачке улоге у неколико филмова и написао две књиге о филмском стваралаштву.[6][7]

Рођен у Совјетском Савезу, Тарковски је започео своју каријеру на Државном институту за кинематографију са неколико студентских филмова.[8] Године 1956. режирао је Убице, на основу приповетке Ернеста Хемингвеја као литерарног поднеска.[9]

Његов први дугометражни филм био је Иваново детињство из 1961. године, који појединци сматрају његовим најконвенционалнијим филмом.[10] Године 1972. режирао је научнофантастични филм Соларис, који је био одговор на оно што је Тарковски видео као лажност филма Стенлија Кјубрика 2001: Одисеја у свемиру (1968).[11] Соларис је освојио Гран при на Филмском фестивалу у Кану. Његов следећи филм је био Огледало (1975). Последњи филм Андреја Тарковског продуциран у Совјетском Савезу, Сталкер (1979) донео му је награду Екуменског жирија у Кану.[12] Тарковски је напустио Совјетски Савез 1979. године и режирао филм Носталгија и пратећи документарни филм Путовање у времену.[13] На Филмском фестивалу у Кану, Носталгији је додељена награда екуменског жирија, али су совјетске власти спречиле да филм добије Златну палму.[14] Свој последњи филм Жртвовање (1986) снимао је у Шведској и успео је да доврши снимање непосредно пре смрти.[15][16] Филм је Тарковском донео други Гран при на филмском фестивалу у Кану.[17] Постхумно му је додељена престижна совјетска Лењинова награда.[18]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Година Наслов Белешке Реф.
1956. Убице студентски филм

такође и глумац

[19][20]
1959. Данас неће бити одсуства студентски филм [21]
1960. Парни ваљак и виолина студентски филм [22]
1962. Иваново детињство дугометражни играни филм [23]
1966. Андреј Рубљов дугометражни играни филм [24]
1972. Соларис дугометражни играни филм [25]
1975. Огледало дугометражни играни филм [26]
1979. Сталкер дугометражни играни филм [27][28]
1983. Носталгија дугометражни играни филм [29][30]
1983. Путовање у времену документарни документарни филм [31]
1986. Жртвовање дугометражни играни филм [32]

Сценарији

[уреди | уреди извор]
Година Изворни наслов Коаутор(и) Филм
1968. Сергеј Лазо Георги Маларчук Сергеј Лазо[33][34]
1969. Один шанс из тисачи Леонид Кочарјан Једна шанса у хиљаду[34]
1971. Конец атамана Андреј Кончаловски и Едуард Тропинин Крај поглавице[35]
1973. Лютый Андреј Кончаловски и Едуард Тропинин Свирепа линија[36]
1974. Терпкий виноград Рубен Оверсепјан Горко грожђе[37]
1979. Берегись! змеј! Пази, змијо![38]

Нереализовани сценарији

[уреди | уреди извор]
Година Филм Реф.
1975. Хофманиана [39]
1978. Сардор [40]
1981. Вештица [40]

Рецепција критике

[уреди | уреди извор]
Година Филм Ротен томејтоуз Метакритик
1960. Парни ваљак и виолина 91% (11 рецензија)[41]
1962. Иваново детињство 100% (24 рецензије)[42]
1966. Андреј Рубљов 95% (42 рецензије)[43]
1972. Соларис 92% (64 рецензије)[44] 90/100 (8 рецензија)[45]
1975. Огледало 100% (23 рецензије)[46] 80/100 (14 рецензија)[47]
1979. Сталкер 100% (42 рецензије)[48]
1983. Носталгија 87% (23 рецензије)[49]
1983. Путовање у времену 76% (оцена публике)[50]
1986. Жртвовање 86% (42 рецензије)[51]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Bradshaw, Peter; Hans, Simran; Bray, Catherine; Leigh, Danny (2. 1. 2023). „If you watch only one film … the greatest movies by the greatest directors”. The Guardian. Приступљено 2. 1. 2023. 
  2. ^ Gray, Carmen (27. 10. 2015). „Where to begin with Andrei Tarkovsky”. British Film Institute. Приступљено 25. 12. 2022. 
  3. ^ „Andrei Tarkovsky named his favourite directors of all time”. faroutmagazine.co.uk (на језику: енглески). 2022-04-04. Приступљено 2023-01-02. 
  4. ^ Tarkovsky, Andrey; Hunter-Blair, Kitty (1989). Sculpting in Time: Reflections on the Cinema (на језику: енглески). University of Texas Press. ISBN 978-0-292-77624-1. 
  5. ^ Goodman, Walter (30. 12. 1986). „Andrei Tarkovsky, Director and Soviet Emigre, Dies at 54”. The New York Times. Архивирано из оригинала 16. 11. 2020. г. Приступљено 2. 1. 2023. 
  6. ^ „Sculpting in Time”. On Art and Aesthetics (на језику: енглески). 2016-12-04. Приступљено 2023-01-02. 
  7. ^ Time within Time (на језику: енглески). 
  8. ^ „Andrei Tarkovsky's Very First Films: Three Student Films, 1956-1960 | Open Culture” (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-02. 
  9. ^ Jones, J.R. (30. 7. 2015). „How one Hemingway short story became three different movies”. Chicago Reader. Архивирано из оригинала 9. 8. 2020. г. Приступљено 2. 1. 2023. 
  10. ^ Rosenbaum, Jonathan (2002-09-01). „One Day in the Life of Andre Arsenevich”. Chicago Reader. Архивирано из оригинала 22. 9. 2008. г. Приступљено 2. 1. 2023. 
  11. ^ Shave, Nick (1. 5. 2020). „I've never seen … Solaris”. Архивирано из оригинала 7. 7. 2020. г. Приступљено 2. 1. 2023. 
  12. ^ „FilmAffinity”. FilmAffinity (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-02. 
  13. ^ „Andrei Tarkovsky”. obo (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-02. 
  14. ^ „‘The Exile and Death of Andrei Tarkovsky’: A Priceless Contribution to the Body of Work on One of Cinema’s Greatest Poets • Cinephilia & Beyond” (на језику: енглески). 2015-12-23. Приступљено 2023-01-02. 
  15. ^ rac_admin (2021-05-11). „The Sacrifice: Tarkovsky's Last Testament”. Russian Art + Culture (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-02. 
  16. ^ „The Local’s Swedish film of the month: The Sacrifice”. www.thelocal.se (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-02. 
  17. ^ „All Masterpieces of Andrei Tarkovsky will be Shown at the SIFF”. Shanghai International Film Festival. 29. 3. 2016. Приступљено 2. 1. 2023. 
  18. ^ Dunne (2008) , p. 431.
  19. ^ Jones, J.R. (30. 7. 2015). „How one Hemingway short story became three different movies”. Chicago Reader. Архивирано из оригинала 9. 8. 2020. г. Приступљено 2. 1. 2023. 
  20. ^ Hoberman, J. (30. 7. 2015). „Facing Death With a Shrug in Two Versions of 'The Killers'”. The New York Times. Архивирано из оригинала 8. 1. 2021. г. Приступљено 2. 1. 2023. 
  21. ^ „Яндекс”. www.kinopoisk.ru. Архивирано из оригинала 02. 01. 2023. г. Приступљено 2023-01-02. 
  22. ^ Goodman, Walter (22. 4. 1988). „'Steamroller and Violin,' Tarkovsky's Earliest”. The New York Times. Архивирано из оригинала 11. 1. 2021. г. Приступљено 2. 1. 2023. 
  23. ^ Bradshaw, Peter (19. 5. 2016). „Ivan's Childhood review – audacious, coldly lucid postwar Russian classic”. The Guardian. Архивирано из оригинала 11. 1. 2021. г. Приступљено 2. 1. 2023. 
  24. ^ Rose, Steve (20. 10. 2010). „Andrei Rublev: the best arthouse film of all time”. The Guardian. Архивирано из оригинала 7. 1. 2021. г. Приступљено 2. 1. 2023. 
  25. ^ Shave, Nick (1. 5. 2020). „I've never seen … Solaris”. Архивирано из оригинала 7. 7. 2020. г. Приступљено 2. 1. 2023. 
  26. ^ „The Mirror”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала 12. 11. 2020. г. Приступљено 2. 1. 2023. 
  27. ^ Le Fanu, Mark (18. 7. 2017). „Stalker: Meaning and Making”. The Criterion Collection. Архивирано из оригинала 9. 10. 2020. г. Приступљено 2. 1. 2023. 
  28. ^ Dyer, Geoff (5. 2. 2009). „Danger! High-radiation arthouse!”. The Guardian. Архивирано из оригинала 7. 9. 2020. г. Приступљено 1. 12. 2020. 
  29. ^ „Nostalgia”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала 11. 1. 2021. г. Приступљено 2. 1. 2023. 
  30. ^ Hoberman, J. (24. 1. 2014). „A Man Without a Nation, in Italy”. The New York Times. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 11. 1. 2021. 
  31. ^ „Tempo Di Viaggo”. Festival de Cannes. Архивирано из оригинала 24. 8. 2019. г. Приступљено 2. 1. 2023. 
  32. ^ Ebert, Roger (21. 11. 1986). „The Sacrifice”. RogerEbert.com. Архивирано из оригинала 11. 1. 2021. г. Приступљено 2. 1. 2023. 
  33. ^ „Sergey Lazo”. Letterboxd. Приступљено 2. 1. 2023. 
  34. ^ а б Dunne (2008) , p. 428.
  35. ^ „The End of Ataman”. Letterboxd. Приступљено 2. 1. 2023. 
  36. ^ „The Fierce One”. Letterboxd. Приступљено 2. 1. 2023. 
  37. ^ „Sour Grape”. Letterboxd. Приступљено 2. 1. 2023. 
  38. ^ Riley 2007, стр. 24
  39. ^ Dunne (2008) , p. 429.
  40. ^ а б Dunne (2008) , p. 430.
  41. ^ Steamroller and the Violin (на језику: енглески), Приступљено 2. 1. 2023 
  42. ^ My Name Is Ivan (на језику: енглески), Приступљено 2. 1. 2023 
  43. ^ Andrei Rublev (на језику: енглески), Приступљено 2. 1. 2023 
  44. ^ Solaris (на језику: енглески), Приступљено 2. 1. 2023 
  45. ^ Solaris (1972), Приступљено 2. 1. 2023 
  46. ^ The Mirror (на језику: енглески), Приступљено 2. 1. 2023 
  47. ^ Mirror (1975), Приступљено 2. 1. 2023 
  48. ^ Stalker (на језику: енглески), Приступљено 2. 1. 2023 
  49. ^ MacKay, Marina, Modernist Nostalgia/Nostalgia for Modernism, Palgrave Macmillan, Приступљено 2. 1. 2023 
  50. ^ Voyage in Time (на језику: енглески), Приступљено 2. 1. 2023 
  51. ^ The Sacrifice (на језику: енглески), Приступљено 2. 1. 2023 

Литература

[уреди | уреди извор]

Додатна литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Филмографија_Андреја_Тарковског&oldid=28610682”