Филозофија музике (књига)
| Филозофија музике | |
|---|---|
 Корице српског издања књиге из 2008. године | |
| Настанак и садржај | |
| Ориг. наслов | Filosofia della musica |
| Аутор | Масимо Дона |
| Земља | Италија |
| Језик | италијански |
| Издавање | |
| Издавач | Геопоетика, Београд |
| Датум | 2006. |
| Број страница | 257 |
| Превод | |
| Преводилац | Аленка Здешар-Ћириловић |
Филозофија музике (итал. Filosofia della musica) је стручна монографија Масимо Доне (итал. Massimo Donà) (Венеција, 1957) италијанског писвца, филозофа, џез трубача и композитора џез музичара. Књига је објављена 2006. године.[1] Српско издање књиге у преводу Аленке Здешар-Ћириловић објављено је 2008. године у издању "Геопоетике" из Београда.[2]
О аутору
[уреди | уреди извор]Масимо Дона (Венеција, 1957) је био предавач филозофије и естетике на више универзитета у Италији. Аутор је неколико десетина књига из области филозофије, естетике и историје уметности. Дона је и музилчар, свирао је да Дизијем Гилеспијем, Декстером Гордоном и другима. Вођа је џез квинтета са којим је снимио четири компакт диска.[3]
О књизи
[уреди | уреди извор]Књига Филозофија музике приказује вечну и веома блиску везу која повезује филозофију и музику од свог настанка. Дона је сабрао саму суштину музичких естетика највећих композитора свих времена и жанрова од класичне музике, преко џеза до рокенрола. Због тога су у књизи заједно и Бетовен и Паркер и Вагнер и Ленон, Питагора, Платон, Лајбниц, Кант, Хегел, Ниче, Адорно, Бењамин, али и Моцарт, Малер, Стравински, Дејвис и Кејџ, као и Вејл, Колтрејн, Мингус.[4]
Јасним сликама и дефиницијама, као и уметничким апстрактностима, Масимо Дона овом књигом као да опонаша саму природу музике: идеални спој тишине и космоса створен посредством звука. А онда је музику огрнуо плаштом филозофије.[4]
Садржај
[уреди | уреди извор]Књига садржи следећа поглавља:[3]
- Увертира
- Музика и невиност
- Музика и темпоралност
- Порекло
- Музика и мит
- Питагора и Платон
- Од Античког доба до Ренесансе
- Од монодије до полифоније. Између метафизике и естетике
- Седамнаести век
- Декарт, Лајбниц и Бах. Или: о мобилном идентитету
- Савремено доба
- Од Моцарта до Бетовена. Или: од Канта до Хегела
- Вагнер, Ниче и Малер. Ка великом заокрету
- Двадесети век
- Кандински, Шенберг, Стравински и остали. Велики заокрет
- Савремена музика
- Фигуре новог "звучног простора"
- Џез
- Џез: метафора грађења бесконачног
- Џез и истина
- Од простора ка времену
- О другој перспективи
- Звук и темпоралност у џезу
- Текст и импровизација
- Рок и анимална енергија
- Ритам "вечног механизма"
- Три иконе савремене музике
- Џон Ленон - Револуција непостојећег човека
- Џон Кејџ - Музика и "права негација"
- Мајлс Дејвис - Оштрица живота која сече и милује
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Filosofia della musica”. goodreads.com. Приступљено 4. 1. 2025.
- ^ „Filozofija muzike”. plus.cobiss.net. Приступљено 4. 1. 2025.
- ^ а б Dona, Masimo (2008). Filozofija muzike. Beograd: Geopoetika. стр. 9—10. ISBN 978-86-7666-163-3.
- ^ а б „Filozofija muzike”. geopoetika.com. Приступљено 4. 1. 2025.
