Пређи на садржај

Финансијска трансакција

С Википедије, слободне енциклопедије
Финансијска трансакција која укључује новац и пољопривредна добра на фармерској пијаци
Финансијска трансакција која укључује новац и пољопривредна добра на фармерској пијаци

Финансијска трансакција представља споразум или комуникацију између купца и продавца, која подразумева размену добара, услуга или новчаних средстава.[1] Свака трансакција подразумева промену финансијског стања бар једне стране, а често укључује и више њих. У овим процесима најчешће се користе новац или други вредни предмети, попут злата и сребра.[2]

Врсте финансијских трансакција

[уреди | уреди извор]

Финансијске трансакције могу бити различитих врста, а најчешће су:

  • Куповина: Укључује продају добара или услуга потрошачу у замену за новац. Куповина се најчешће врши готовином, што укључује физичку валуту, дебитне картице или чекове.[3]
  • Кредит: Омогућава тренутни приступ добрима или услугама уз обавезу накнадног плаћања.[4]

Историја

[уреди | уреди извор]
Сребрни новац из Мауријског царства, из 3. века пре нове ере
Сребрни новац из Мауријског царства, из 3. века пре нове ере

Иако се сматра да су древне цивилизације користиле систем трампе, већина историчара верује да су оне функционисале на принципима економије поклона и дуга.[5] У економији поклона вредности се размењују без очекивања тренутне отплате, што представља облик реципрочног алтруизма.[6]

Око 1800. године п.н.е., Вавилонци су установили прве званичне системе кредита и каматних стопа, дефинисане Хамурабијевим закоником.[7] У каснијим вијековима, многе културе почеле су да користе робни новац – предмете са унутрашњом вредношћу,[8] као што су злато, сребро, каури шкољке и сушени кукуруз.[9][10]

Током првог миленијума нове ере, ковање новца је постало уобичајено широм Европе и Азије.[11] До 17. века у Енглеској су уведене новчанице, које су обећавале исплату у злату, што је било основа златног стандарда. У 20. вијеку, многе земље су напустиле овај стандард, прелазећи на фиат новац, чија вредност није везана за материјалну имовину.

Са почетком 21. века, Интернет банкарство и дигиталне валуте попут Биткоина постале су веома популарне, омогућавајући већину трансакција електронским путем. Међутим, криптовалуте карактерише велика нестабилност цена.

Обим и разноврсност финансијских трансакција постали су огромни. С друге стране, осцилације на финансијским тржиштима током последњих година снажно су подстакле раст трансакција на организованим тржиштима деривата. Значајан пораст финансијских уговора највише се односи на каматне стопе и берзанске индексе, док уговори везани за валутне трансакције бележе нешто спорији раст[12].

Врсте трансакција

[уреди | уреди извор]
Куповина се може обавити употребом физичке валуте, као што је готовина
Куповина се може обавити употребом физичке валуте, као што је готовина

Готовинске трансакције

[уреди | уреди извор]

Готовинска трансакција је свака размена новца за производ, услугу или неку другу робу. То се односи на куповине које се плаћају готовином (физичким новцем), попут кованица и новчаница, или дебитном картицом. За разлику од кредитних трансакција, код готовинских трансакција новац одмах прелази од купца до продавца.

Кредитне трансакције

[уреди | уреди извор]

Кредитне трансакције укључују одложено плаћање за пружање добара или услуга. При куповини кредитом, купац преузима обавезу да плати у будућности, док продавац стиче потраживање. Кредитне картице омогућавају корисницима да купују робу у оквиру одобреног лимита, а дуг се обично враћа на крају обрачунског периода, уз могућност обрачуна камате за неплаћене износе.

Слично функционишу и зајмови, где зајмодавац одобрава одређену суму (главницу) која се враћа у договореном периоду уз каматну стопу. Хипотеке представљају дугорочне кредите за куповину некретнина, а осигуране су колатералом. У случају неизмиривања обавеза, зајмодавац може одузети и продати некретнину.

Интерне и екстерне трансакције

[уреди | уреди извор]

Екстерне трансакције: Обухватају размене између више страна, као што је куповина робе од добављача. Све готовинске и кредитне трансакције припадају овој категорији јер укључују најмање две стране.

Интерне трансакције: Одвијају се унутар једног субјекта, као што је премештање робе између одељења у оквиру исте компаније. Оне не утичу на укупне финансије организације.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Transaction: Definition, Accounting, and Examples”. Investopedia (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-19. 
  2. ^ „What is a Financial Transaction?”. SmartCapitalMind (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-19. 
  3. ^ „Accounting Transactions”. Corporate Finance Institute (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-19. 
  4. ^ Smith, Yves (2011-08-26). „What is Debt? – An Interview with Economic Anthropologist David Graeber”. naked capitalism (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-19. 
  5. ^ Smith, Yves (2011-08-26). „What is Debt? – An Interview with Economic Anthropologist David Graeber”. naked capitalism (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-21. 
  6. ^ Cheal, David . (1988-01-01). The Gift Economy (на језику: енглески). Routledge. ISBN 978-0-415-00641-5. 
  7. ^ „November Infographic”. Movement Disorders. 37 (11). 14. 11. 2022. ISSN 0885-3185. doi:10.1002/mds.29285. 
  8. ^ „What Is Money? Definition, History, Types, and Creation”. Investopedia (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-21. 
  9. ^ „The Shell Money of the Slave Trade | Regional history after 1500”. Cambridge University Press (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-21. 
  10. ^ „Commodity Money: Introduction”. coins.nd.edu. Приступљено 2024-12-21. 
  11. ^ Kusimba, Chapurukha (2017-06-20). „When – and why – did people first start using money?”. The Conversation (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-21. 
  12. ^ Mirković, Vladimir; Dudić, Zdenka; Dudić, Branislav (2016). „Bankarstvo u senci kao potencijalni faktor nestabilnosti finansijskih sistema”. Proceedings of the International Scientific Conference FINIZ 2016. Belgrade, Serbia: Singidunum University: 190—196. doi:10.15308/finiz-2016-190-196.