Флора кнежевине Србије
| Флора кнежевине Србије | |
|---|---|
 Корице првог издања | |
| Настанак и садржај | |
| Аутор | Јосиф Панчић |
| Издавање | |
| Издавање | 1874, Београд |
Флора кнежевине Србије (лат. Flora Principatus Serbiae)[а] је монографско научно дело Јосифа Панчића штампано 1874. у Београду.
Описујући дивљу флору, прво у капиталном делу а нешто касније, 1884. и у Додатку флоре[б] — на заједничких преко хиљаду страна — аутор приказује богат диверзитет биља Србије, коју на основу тог богатства овај пионир савремене науке назива „благословеном”.
Позадина
[уреди | уреди извор]Аутор књиге др Јосиф Панчић био је један од најобразованијих људи Европе свога времена, зачетник природних наука у Србији, оснивач бројних културних и научних установа, до своје смрти учитељ 34 генерације ђака Лицеја и Велике школе — будућих српских научника. Био је по струци лекар, али по личном интересовању и занимању ботаничар, и као такав, учитељ природослова и први председник краљевске академије, предаче САНУ.
У књизи је представио своја сазнања која је сакупио током обиласка многобројних српских планина, река, кањона, махала — опис тачно 2054 врста. У полихисторском духу свога времена искористио је књигу да представи и своја путовања. У књизи је описао и Крагујевачки слез (Althaea kragujevacensis) данас ишчезлу ендемску врсту, коју је 1848. пронашао на Метином брду, надомак Крагујевца.
Током свог вишегодишњег рада обишао је кнежевину Србију, Стару Србију и Македонију, Црну Гору, Далмацију и Бугарску, те стекао и у данашњим условима завидно знање о флори јужнословенских земаља. Открио је и први описао за науку велики број организама (Панчићев скакавац, Крагујевачки слез). Путовао је и на ботаничке екскурзије у Италију и Аустрију, а биљака у његовом хербару има и из околине Пеште и Будима.[в]
Значај
[уреди | уреди извор]Детаљан и уједно први опис српске флоре је Панчићево најзначајније писано дело. Ова његова књига је посебно важна због раног објављивања, у периоду рађања модерне науке не само у Србији него и у свету, и као таква, својим строго критичним приступом и професионалном обрадом стручне теме служила је као пример за углед другима. Поставила је научни рад у Србији на солидну основу, допринела да се испуни озбиљношћу и одмах у старту почне оцењивати високим стручним мерилима.
Близу 150 година од њеног првог издавања књига и дан-данас стоји раме уз раме са модерним монографијама. Из предговора САНУ:
.png) |
Књига је доживела низ посмртних издања, нека од којих су:
- Флора Кнежевине Србије и Додатак Флори кнежевине Србије, архивско (поновљено) издање. САНУ, Београд, 1976
- Флора Кнежевине Србије, на 713 страна (у оквиру едиције „Сабрана дела Јосифа Панчића”)[1]
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Пун назив је Флора кнежевине Србије. Или васкуларне биљке, које у Србији дивље расту.
- ^ Или Additamenta, са новим налазима и описима биљака.
- ^ Свој хербар са преко 25.000 експоната из целог света оставио је – његовим речима – целокупном Српству. Чува се у Институту за ботанику и Ботаничкој башти “Јевремовац”.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Pančić, Josif (1997). Flora Kneževine Srbije: Dodatak flori Kneževine Srbije (на језику: српски). Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. ISBN 978-86-17-05854-6. Приступљено 2. 1. 2024.
Литература
[уреди | уреди извор]- Babić R. Rade, Stanković-Babić Gordana, Lazović Marko, Babić Strahinja, Marjanović A., Kažić T., Ristić M. (2014): Dr Josif Pančić (1814—1888) — dvesta godina od rodjenja. Acta Medica Medianae 54(1): 71-74.
- Babić R. R., Gordana-Stanković G., Babić S. (2014): Dr Josif Pančić (1814—1888) — po pozivu lekar, po odabiru biljar. Peti naučni skup — 800 godina srpske medicine. Beograd. 2014
- Rade R. Babić, Gordana Stanković Babić, Marko Lazović, Strahinja Babić (2015): Dr Josif Pančić (1814—1888) — dvesta godina od rođenja, II deo). Acta Medica Medianae 54(2):71-75.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
