Пређи на садржај

Фолијација

С Википедије, слободне енциклопедије
Гнајс са видљивом фолијацијом

Фолијација је систем пенетративних пукотина на стенској маси. Обично се јавља у стенама које су биле изложене компресији у току регионалног метаморфизма, што је типично код орогених појасева. Стене, у којима се обично јавља фолијација, су аргилошист, филит, шкриљци и гнајс. Кливаж, који је типичан код аргилошиста јавља се услед паралелног раста микроскопских кристала минерала из групе филосиликата. У гнајсу је фолијација представљена слојевитошћу, која се јавља услед сегрегације минералних фаза. Стене у којима се јавља фолијација називају се још и S-тектонити.

Механизми формирања

[уреди | уреди извор]

Фолијација се обично формира по предиспонираној оријентацији минерала у стени.

Фолијација је резултат неке физичке силе, и њеног ефекта на раст минералних зрна. Фолијација се формира у равни која је нормална на правац најмањег дејства стреса (нормално на елемент стреса ). У зонама смицања, међутим, раван у којој се јавља фолијација, не мора бити нормална на правац најмањег дејства стреса, због ротације, транспорта и скраћивања.

Фолијација може бити формирана поравнањем минерала из групе филосиликата и минерала из групе глина. Тај процес настаје услед физичке ротације минерала унутар стена. Понекад је ова фолијација повезана са дијагенетским метаморфизмом и термалним метаморфизмом ниског степена. Фолијација може бити паралелна са првобитном седиментном слојевитошћу, али је обично постављена под неким углом у односу на слојевитост.

Литература

[уреди | уреди извор]
  1. Димитријевић М. 1964. Структурна геологија. Београд: Рударско-геолошки факултет, Лабораторија за методе геолошког картирања