Фондација архитекта Александар Радовић
| Фондација архитекта Александар Радовић | |
|---|---|
| Основана | 2. фебруар 2016. |
| Датум оснивања | 2. фебруар 2016. |
| Тип | фондација |
| Правни статус | аktivna |
| Локација | Србија |
| Седиште | 18000 Ниш, Србија |
| Службени језици | српски |
| Веб-сајт | www |
Фондација архитекта Александар Радовић је непрофитабилна невладина организација основана 2016. године од стране Завода за заштиту споменика културе Ниш, у знак признања за животно дело нишког архитекте Александра Радовића чији га животни опус, стваралаштво и деловањо, сврстава у групу најзначајнијих, најутицајнијих и најплодоноснијих конзерватора Србије - свих времена.[1][2]
Оснивање и циљеви
[уреди | уреди извор]Уз сагласност чланова породице покојног архитекте Александра Радовић, Љиљане и Бранка, 2. фебруара 2016. године ова фондација је основана у Нишу, на неодређено време, као недобитна, невладина организација, на предлог Завода за заштиту споменика културе Ниш.[2]
Фондација је прву пут званично представљена у оквиру свечане академије у Дому војске у Нишу, поводом обележавања јубилеја Завод - ”50 година рада”.[2]
Циљеви Фондације су, да:[2]
- трајно чува успомену на лик и дело архитекте Александра Радовића; да допринесе значају и јачању области заштите непокретних културних добара у Србији;
- пружи подршку младим стручњацима у овој области;
- промовише и популаризује питања везана за очување културног наслеђа; да информише стручну, али и
ширу јавност о најновијимдостигнућима у овој области;
- допринесе повезивању стручњака из земље, региона и света.
Признање фондације
[уреди | уреди извор]Фондација је установила Признање „Архитекта Александар Радовић“, које ће се додељивати једном годишње, младим стручњацима – архитектама, из области заштите непокретних културних добара, за изузетан допринос у овој области.[2]
Признање се састоји од копије фреске из цркве манастира Светог Јована Богослова (Поганово) у коме је архитекта Александар Радовић започео своју каријеру, као млади конзерватор, 1970-тих године, у техничкој оловци, која је била његов заштитни знак и коју је увек имао при себи, као и сертификат.[3]
Копију фреске, која је уједно и заштитни знак Фондације, сваке године израђује за лауреате, Бранко Радовић, сликар-конзерватор и син архитекте Александра Радовића.[3]
Биографија Александра Радовића
[уреди | уреди извор]Александар Радовић (1943-2015) је био угледни нишки архитекта и конзерватор. Од 1976. до 2004.године налазио се на месту директора, а у периоду 2004-2008 на месту заменика директора Завода за заштиту споменика културе Ниш.[4] Пензионисао се у јануару 2009. године, али је наставио сарадњу са својом матичном кућом.[2]
Каријера Александра Радовића изузетна је по много чему, а деценије проведене у Заводу биле су испуњене непрекидним обавезама, одговорним пословима и великим пројектима, које је он са лакоћом обављао и водио. Као врсни познавалац архитектонског стваралаштва и руководилац добио је бројна признања. Поред послова у области заштите непокретних културних добара (Обнова конака манастира Прохора Пчињског-Борбина награда за архитектуру), доказао се и као пројектант нових објеката (Душанов базар и Хиландарски метох у Нишу).[2]
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Фондација Архитекта Александар Радовић”. www.fondar.rs. Приступљено 26. 2. 2021.
- ^ а б в г д ђ е Елена Васић Петровић, Фондација архитекта Александар Радовић, Гласник Завода за заштиту споменика културе Ниш Број 2, Ниш 2016. стр.94
- ^ а б „Додељено признање Архитекта Александар Радовић за 2020. годину”. www.fondar.rs (на језику: српски). Приступљено 26. 2. 2021.
- ^ „Arhitekta Aleksandar Radović | Fondacija Arhitekta Aleksandar Radovic”. www.fondar.rs. Архивирано из оригинала 09. 05. 2021. г. Приступљено 26. 2. 2021.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Фондација архитекта Александар Радовић — Веб страница Фондације