Пређи на садржај

Формула 1 — сезона 2017

С Википедије, слободне енциклопедије
Сезона 2017
← 2016
2018 →

Сезона Формуле 1 2017. године је била 68. сезона Светског шампионата Формуле 1, првенства за возила Формуле 1 које организује ФИА, као највишу класу тркачких аутомобила. Возачи и тимови су се такмичили за шампиона Формуле 1 и шампиона формуле 1 у конкуренцији конструктора. Откако је актуелни шампион Нико Розберг најавио одлазак из Формуле 1 у Децембру 2016, сезона 2017. је прва после 1994. где се актуелни шампион није такмичио. Мерцедес је почео сезону као тим који брани титулу најбољег конструктора из сезоне 2016. тако што су освојили трећу узастопну титулу на Великој награди Јапана 2016. године. Ленс Строл освајањем 3. места на Великој награди Азербејџана постаје најмлађи возач на победничком постољу у историји Формуле 1. На Великој награди Италије Луис Хамилтон осваја 69. пол позицију и постаје рекордер Формуле 1. Након Велике награде САД Мерцедес је освојио 4. узастопну титулу у конкуренцији конструктора. После Велике награде Мексика, Луис Хамилтон осваја своју 4. титулу шампиона Формуле 1.

Луис Хамилтон је освојио титулу шампиона.
Себастијан Фетел је заузео друго место иако је водио у шампионату до Велике награде Италије.
Валтери Ботас је заузео треће место.
Мерцедес је одбранио титулу у поретку конструктора.

Тимови и возачи

[уреди | уреди извор]

Следећи тимови и возачи имају уговор за сезону 2017. Светског шампионата Формуле 1:

тим конструктор погонска јединица пнеуматици број возача возачи трке
Њемачка Мерцедес АМГ Петронас[1] Мерцедес гран при Мерцедес P 44 Уједињено Краљевство Луис Хамилтон[2] све
77 Финска Валтери Ботас све
Аустрија Ред бул рејсинг[3] Ред бул рејсинг ТАГ Хојер P 3 Аустралија Данијел Рикијардо[4] све
33 Холандија Макс Ферстапен[5] све
Италија Скудерија Ферари Ферари Ферари P 5 Њемачка Себастијан Фетел[6] све
7 Финска Кими Раиконен[7] све
Индија Сахара Форс Индија Ф1 Тим Форс Индија Мерцедес[8] P 11 Мексико Серхио Перес[9] све
31 Француска Естебан Окон све
Уједињено Краљевство Вилијамс Мартини Рејсинг Вилијамс Ф1 Мерцедес[10] P 18 Канада Ленс Строл све
19 Бразил Фелипе Маса 1-10, 12-20
40 Уједињено Краљевство Пол ди Реста 11
Уједињено Краљевство Макларен Хонда Макларен Хонда[11] P 14 Шпанија Фернандо Алонсо[12] 1-5, 7-20
47 Белгија Стофел Вандорн[13] све
22 Уједињено Краљевство Џенсон Батон 6
Италија Скудерија Торо Росо Торо Росо Рено P 26 Русија Данил Квјат 1-14, 17
55 Шпанија Карлос Саинс јр.[14] 1-16
10 Француска Пјер Гасли 15-16, 18-20
39 Нови Зеланд Брендон Хартли 17-20
Сједињене Америчке Државе Хаас Ф1 Тим Хаас Ф1 Ферари[15] P 8 Француска Ромен Грожан све
20 Данска Кевин Магнусен све
Француска Рено Спорт Ф1 Тим[16] Рено Рено P 27 Њемачка Нико Хилкенберг све
30 Уједињено Краљевство Џолион Палмер 1-16
55 Шпанија Карлос Саинс јр. 17-20
Швајцарска Заубер Ф1 Тим Заубер Ферари[17] P 9 Шведска Маркус Ериксон све
36 Италија Антонио Ђовинаци 1-2
94 Њемачка Паскал Верлајн 3-20

Листа трка

[уреди | уреди извор]

Следећих 20 трка је под уговором за 2017.

Велике награде 2017.
Редни број Велика награда Листа трка Формуле 1 Датум Пол позиција Најбржи круг Победник возач Победник конструктор
1 Велика награда Аустралије[18] Аустралија Алберт Парк стаза, Мелбурн, 26. март Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Финска Кими Раиконен Њемачка Себастијан Фетел Италија Ферари
2 Велика награда Кине[19] Кина Шангај међународна стаза, Шангај 9. април Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Мерцедес
3 Велика награда Бахреина[20] Бахреин Бахреин међународна стаза, Сакир 16. април Финска Валтери Ботас Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Себастијан Фетел Италија Ферари
4 Велика награда Русије[21] Русија Сочи Аутодром, Сочи 30. април Њемачка Себастијан Фетел Финска Кими Раиконен Финска Валтери Ботас Њемачка Мерцедес
5 Велика награда Шпаније[22] Шпанија стаза Барселоне - Каталуња, Барселона 14. мај Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Мерцедес
6 Велика награда Монака[23] Монако градска стаза Монака, Монте Карло 28. мај Финска Кими Раиконен Мексико Серхио Перес Њемачка Себастијан Фетел Италија Ферари
7 Велика награда Канаде[24] Канада стаза Жил Вилнев, Монтреал 11. јун Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Мерцедес
8 Велика награда Азербејџана[25] Азербејџан градска стаза Баку, Баку 25. јун Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Себастијан Фетел Аустралија Данијел Рикардо Аустрија Ред бул
9 Велика награда Аустрије[26] Аустрија Ред Бул Ринг, Шпилберг 9. јул Финска Валтери Ботас Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Финска Валтери Ботас Њемачка Мерцедес
10 Велика награда Велике Британије[27] Уједињено Краљевство стаза Силверстон, Силверстон 16. јул Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Мерцедес
11 Велика награда Мађарске[28] Мађарска Хунгарорингg, Будимпешта 30. јул Њемачка Себастијан Фетел Шпанија Фернандо Алонсо Њемачка Себастијан Фетел Италија Ферари
12 Велика награда Белгије[29] Белгија СПА-Франкоршамп, Ставелот 27. август Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Себастијан Фетел Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Мерцедес
13 Велика награда Италије[30] Италија Национални аутодром Монца, Монца[31] 3. септембар Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Аустралија Данијел Рикардо Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Мерцедес
14 Велика награда Сингапура[32] Сингапур Марина Беј улична стаза, Сингапур 17. септембар Њемачка Себастијан Фетел Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Мерцедес
15 Велика награда Малезије[33] Малезија Сепанг међународна стаза, Куала Лумпур 1. октобар Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Себастијан Фетел Холандија Макс Ферстапен Аустрија Ред бул
16 Велика награда Јапана[34] Јапан стаза Сузука, Сузука 8. октобар Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Финска Валтери Ботас Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Мерцедес
17 Велика награда САД[35] Сједињене Америчке Државе стаза Америке, Остин 22. октобар Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Себастијан Фетел Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Мерцедес
18 Велика награда Мексика[36] Мексико Аутодром Херманос Родригес, Мексико Сити 29. октобар Њемачка Себастијан Фетел Њемачка Себастијан Фетел Холандија Макс Ферстапен Аустрија Ред бул
19 Велика награда Бразила[37] Бразил Аутодром Жозе Карлос Паце, Сао Пауло 12. новембар Финска Валтери Ботас Холандија Макс Ферстапен Њемачка Себастијан Фетел Италија Ферари
20 Велика награда Абу Дабија[38] Уједињени Арапски Емирати стаза Јас Марина, Абу Даби 26. новембар Финска Валтери Ботас Финска Валтери Ботас Финска Валтери Ботас Њемачка Мерцедес

Пласмани

[уреди | уреди извор]

Бодови се додељују возачима који освоје првих 10 места и то на следећи начин:

Позиција  1.   2.   3.   4.   5.   6.   7.   8.   9.   10. 
Бодови 25 18 15 12 10 8 6 4 2 1

Пласман возача

[уреди | уреди извор]
место возач бодови АУС
Аустралија
КИН
Кина
БАХ
Бахреин
РУС
Русија
ШПА
Шпанија
МОН
Монако
КАН
Канада
АЗЕ
Азербејџан
АУТ
Аустрија
ВБР
Уједињено Краљевство
МАЂ
Мађарска
БЕЛ
Белгија
ИТА
Италија
СИН
Сингапур
МАЛ
Малезија
ЈАП
Јапан
САД
Сједињене Америчке Државе
МЕК
Мексико
БРА
Бразил
АБУ
Уједињени Арапски Емирати
1. Уједињено Краљевство Луис Хамилтон 363 2. 1. 2. 4. 1. 7. 1. 5. 4. 1. 4. 1. 1. 1. 2. 1. 1. 9. 4. 2.
2. Њемачка Себастијан Фетел 317 1. 2. 1. 2. 2. 1. 4. 4. 2. 7. 1. 2. 3. Оду 4. Оду 2. 4. 1. 3.
3. Финска Валтери Ботас 305 3. 6. 3. 1. Оду 4. 2. 2. 1. 2. 3. 5. 2. 3. 5. 4. 5. 2. 2. 1.
4. Финска Кими Раиконен 205 4. 5. 4. 3. Оду 2. 7. 14. 5. 3. 2. 4. 5. Оду НПТ 5. 3. 3. 3. 4.
5. Аустралија Данијел Рикијардо 200 Оду 4. 5. Оду 3. 3. 3. 1. 3. 5. Оду 3. 4. 2. 3. 3. Оду Оду 6. Оду
6. Холандија Макс Ферстапен 168 5. 3. Оду 5. Оду 5. Оду Оду Оду 4. 5. Оду 10. Оду 1. 2. 4. 1. 5. 5.
7. Мексико Серхио Перес 100 7. 9. 7. 6. 4. 13. 5. Оду 7. 9. 8. 17. 9. 5. 6. 7. 8. 7. 9. 7.
8. Француска Естебан Окон 87 10. 10. 10. 7. 5. 12. 6. 6. 8. 8. 9. 9 6. 10. 10. 6. 6. 5. Оду 8.
9. Шпанија Карлос Саинс јр. 54 8. 7. Оду 10. 7. 6. Оду 8. Оду Оду 7. 10. 14. 4. Оду Оду 7. Оду 11. Оду
10. Њемачка Нико Хилкенберг 43 11. 12. 9. 8. 6. Оду 8. Оду 13. 6. 17. 6. 13. Оду 16. Оду Оду Оду 10. 6.
11. Бразил Фелипе Маса 43 6. 14. 6. 9. 13. 9. Оду Оду 9. 10. НПТ 8. 8. 11. 9. 10. 9. 11. 7. 10.
12. Канада Ленс Строл 40 Оду Оду Оду 11. 16. 15. 9. 3. 10. 16. 14. 11. 7. 8. 8. Оду 11. 6. 16. 18.
13. Француска Ромен Грожан 28 Оду 11. 8. Оду 10. 8. 10. 13. 6. 13. Оду 7. 15. 9. 13. 9. 14. 15. 15. 11.
14. Данска Кевин Магнусен 19 Оду 8. Оду 13. 14. 10. 12. 7. Оду 12. 11. 15. 11. Оду 12. 8. 16. 8. Оду 13.
15. Шпанија Фернандо Алонсо 17 Оду Оду 14. НПТ 12. 16. 9. Оду Оду 6. Оду 17. Оду 11. 11. Оду 10. 8. 9.
16. Белгија Стофел Вандорн 13 13. Оду НПТ 14. Оду Оду 14. 12. 12. 11. 10. 14. Оду 7. 7. 14. 12. 12. Оду 12.
17. Уједињено Краљевство Џолион Палмер 8 Оду 13. 13. Оду 15. 11. 11. Оду 11. НПТ 13. 13. Оду 6. 15. 12.
18. Њемачка Паскал Верлајн 5 11. 16. 8. Оду 15. 10. 14. 17. 15. Оду 16. 12. 17. 15. Оду 14. 14. 14.
19. Русија Данил Квјат 5 9. Оду 12. 12. 9. 14. Оду Оду 16. 15. 12. 12. 12. Оду 10.
20. Шведска Маркус Ериксон 0 Оду 15. Оду 15. 11. Оду 13. 11. 15. 14. 16. 16. 18. Оду 18. Оду 15. Оду 13. 17.
21. Италија Антонио Ђовинаци 0 12. Оду
22. Француска Пјер Гасли 0 14. 13. 13. 12. 16.
23. Нови Зеланд Брендон Хартли 0 13. Оду Оду 15.
Уједињено Краљевство Џенсон Батон 0 Оду
Уједињено Краљевство Пол ди Реста 0 Оду

Пласман конструктора

[уреди | уреди извор]
место конструктор бодови возач АУС
Аустралија
КИН
Кина
БАХ
Бахреин
РУС
Русија
ШПА
Шпанија
МОН
Монако
КАН
Канада
АЗЕ
Азербејџан
АУТ
Аустрија
ВБР
Уједињено Краљевство
МАЂ
Мађарска
БЕЛ
Белгија
ИТА
Италија
СИН
Сингапур
МАЛ
Малезија
ЈАП
Јапан
САД
Сједињене Америчке Државе
МЕК
Мексико
БРА
Бразил
АБУ
Уједињени Арапски Емирати
1. Њемачка Мерцедес 668 Хамилтон 2. 1. 2. 4. 1. 7. 1. 5. 4. 1. 4. 1. 1. 1. 2. 1. 1. 9. 4. 2.
Ботас 3. 6. 3. 1. Оду 4. 2. 2. 1. 2. 3. 5. 2. 3. 5. 4. 5. 2. 2. 1.
2. Италија Ферари 522 Фетел 1. 2. 1. 2. 2. 1. 4. 4. 2. 7. 1. 2. 3. Оду 4. Оду 2. 4. 1. 3.
Раиконен 4. 5. 4. 3. Оду 2. 7. 14. 5. 3. 2. 4. 5. Оду НПТ 5. 3. 3. 3. 4.
3. Аустрија Ред бул 368 Рикардо Оду 4. 5. Оду 3. 3. 3. 1. 3. 5. Оду 3. 4. 2. 3. 3. Оду Оду 6. Оду
Ферстапен 5. 3. Оду 5. Оду 5. Оду Оду Оду 4. 5. Оду 10. Оду 1. 2. 4. 1. 5. 5.
4. Индија Форс Индија 187 Перес 7. 9. 7. 6. 4. 13. 5. Оду 7. 9. 8. 17. 9. 5. 6. 7. 8. 7. 9. 7.
Окон 10. 10. 10. 7. 5. 12. 6. 6. 8. 8. 9. 9. 6. 10. 10. 6. 6. 5. Оду 8.
5. Уједињено Краљевство Вилијамс 83 Маса 6. 14. 6. 9. 13. 9. Оду Оду 9. 10. НПТ 8. 8. 11. 9. 10. 9. 11. 7. 10.
Строл Оду Оду Оду 11. 16. 15. 9. 3. 10. 16. 14. 11. 7. 8. 8. Оду 11. 6. 16. 18.
Ди Реста Оду
6. Француска Рено 57 Хилкенберг 11. 12. 9. 8. 6. Оду 8. Оду 13. 6. 17. 6. 13. Оду 16. Оду Оду Оду 10. 6.
Палмер Оду 13. 13. Оду 15. 11. 11. Оду 11. НПТ 13. 13. Оду 6. 15. 12.
Саинс 7. Оду 11. Оду
7. Италија Торо Росо 53 Саинс 8. 7. Оду 10. 7. 6. Оду 8. Оду Оду 7. 10. 14. 4. Оду Оду
Квјат 9. Оду 12. 12. 9. 14. Оду Оду 16. 15. 11. 12. 12. Оду 10.
Гасли 14. 13. 13. 12. 16.
Хартли 13. Оду Оду 15.
8. Сједињене Америчке Државе Хас 47 Грожан Оду 11. 8. Оду 10. 8. 10. 13. 6. 13. Оду 7. 15. 9. 13. 9. 14. 15. 15. 11.
Магнусен Оду 8. Оду 13. 14. 10. 12. 7. Оду 12. 13. 15. 11. Оду 12. 8. 16. 8. Оду 13.
9. Уједињено Краљевство Макларен 30 Алонсо Оду Оду 14. НПТ 12. 16. 9. Оду Оду 6. Оду 17. Оду 11. 11. Оду 10. 8. 9.
Вандорн 13. Оду НПТ 14. Оду Оду 14. 12. 12. 11. 10. 14. Оду 7. 7. 14. 12. 12. Оду 12.
Батон Оду
10. Швајцарска Заубер 5 Верлајн 11. 16. 8. Оду 15. 10. 14. 17. 15. Оду 16. 12. 17. 15. Оду 14. 14. 14.
Ериксон Оду 15. Оду 15. 11. Оду 13. 11. 15. 14. 16. 16. 18. Оду 18. Оду 15. Оду 13. 17.
Ђовинаци 12. Оду
Боја Значење
Жута Победник
Сива 2. место
Браон 3. место
Розе Одустајање (Оду)
Бела Није почео трку (НПТ)

Технички прописи

[уреди | уреди извор]
  • Технички прописи су промењени како би болиди постизали боља времена него генерација возила 2016 (на болидима су знатно шири пнеуматици).[39]
велика награда рекорд стазе сезона 2017
Аустралија 1:24.125 1:26.538
Кина 1:32.238 1:35.378
Бахреин 1:31.447 1:32.798
Русија 1:39.094 1:36.844
Шпанија 1:21.670 1:23.593
Монако 1:17.939 1:14.820
Канада 1:13.622 1:14.551
Азербејџан 1:46.485 1:43.441
Аустрија 1:08.337 1:07.411
Велика Британија 1:33.401 1:30.621
Мађарска 1:19.071 1:20.182
Белгија 1:47.263 1:46.577
Италија 1:21.046 1:23.361
Сингапур 1:47.187 1:45.008
Малезија 1:34.223 1:34.080
Јапан 1:31.540 1:33.144
САД 1:39.347 1:37.766
Мексико 1:20.521 1:18.785
Бразил 1:11.473 1:11.044
Абу Даби 1:40.279 1:40.650
  • подебљано нови рекорд стазе
  • За ову сезону уведена су ограничења у погледу димензија, тежине и сваке засебне компоненте погонске јединице.[40]
  • Цена погонске јединице биће снижена са 1 милион евра у 2017. на још веће снижење 2018.[40]

Спортски прописи

[уреди | уреди извор]
  • Снабдевач погонским јединицама имаће "обавезу да снабдева", значи да неће бити снабдевања било ког тима без споразума.[41] Правило је донесено због нарушавања односа Ред бул рејсинга, развојног тима Скудерија Торо Росо и снабдевача погонским јединицама Реноа на крају сезоне 2015 који је оставио оба тима у неизвесности док није постигнут споразум.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Morrison, Mac (23. 5. 2014). „Mercedes F1 extends Petronas partnership for 10 years”. Autoweek. Crain Communications, Inc. Приступљено 3. 8. 2015. 
  2. ^ Parkes, Ian (20. 5. 2015). „Lewis Hamilton and Mercedes announce three-year new F1 deal”. Autosport.com. Haymarket Publications. Архивирано из оригинала 22. 5. 2015. г. Приступљено 29. 7. 2015. 
  3. ^ Parkes, Ian (6. 12. 2015). „Red Bull F1 team announces split with backer Infiniti”. autosport.com. Haymarket Publications. Архивирано из оригинала 6. 12. 2015. г. 
  4. ^ „Red Bull's Daniil Kvyat 'will be in car' for 2016”. BBC. BBC. 1. 11. 2015. Приступљено 1. 11. 2015. 
  5. ^ „Verstappen's Red Bull deal 'long term'. GPUpdate. GPUpdate. 5. 5. 2016. Приступљено 5. 5. 2016. 
  6. ^ „Sebastian Vettel's Ferrari F1 Contract Worth $240 million”. 31. 3. 2015. Архивирано из оригинала 04. 04. 2015. г. Приступљено 9. 7. 2015. 
  7. ^ „Raikkonen to stay at Ferrari next season”. 8. 7. 2016. Архивирано из оригинала 23. 08. 2016. г. Приступљено 8. 7. 2016. 
  8. ^ „FIA Friday press conference - Mexico”. formula1.com. Formula One Group. 30. 10. 2015. Приступљено 2. 11. 2015. „Vijay Mallya: "...We are contractually obliged to Mercedes ‘til 2020 and we respect our contract..." 
  9. ^ „Force India: Perez re-signed but 'games played' amid Ferrari talk”. Autosport. Autosport. 8. 7. 2016. Приступљено 8. 7. 2016. 
  10. ^ Parkes, Ian (14. 5. 2016). „Mercedes informs FIA of its 2017 Formula 1 engine supply deals”. autosport.com. Haymarket Publications. Архивирано из оригинала 14. 5. 2016. г. 
  11. ^ McNish, Allan (15. 7. 2015). „Formula 1: Cracks appearing between Honda and McLaren”. BBC Sport. BBC. Приступљено 2. 8. 2015. 
  12. ^ Benson, Andrew (11. 12. 2014). „McLaren confirm Jenson Button & Fernando Alonso for 2015”. BBC Sport. BBC. Приступљено 14. 12. 2014. „"BBC Sport asked McLaren boss Dennis to clarify the length of Alonso's contract and he said it was for three firm years with no facility by which it could be shortened." 
  13. ^ „McLaren-Honda announces innovative three-driver strategy”. mclaren.com. McLaren. 3. 9. 2016. Архивирано из оригинала 04. 09. 2016. г. Приступљено 3. 9. 2016. 
  14. ^ Parkes, Ian (29. 6. 2016). „Sainz gets 2017 Toro Rosso deal”. autosport.com. Haymarket Publications. Архивирано из оригинала 30. 6. 2016. г. 
  15. ^ Wisenhunt, David (28. 9. 2015). „Major announcement expected Tuesday at Kannapolis based Haas Formula One race team”. WBTV. World Now. Приступљено 29. 9. 2015. 
  16. ^ „Renault to delay engine upgrade until 2017”. speedcafe.com. 22. 7. 2016. Архивирано из оригинала 23. 08. 2016. г. Приступљено 23. 7. 2016. 
  17. ^ „Good news finally flowing at Sauber”. grandprix.com. 9. 7. 2016. Архивирано из оригинала 12. 07. 2016. г. Приступљено 16. 07. 2016. 
  18. ^ „Australian Grand Prix to stay in Melbourne until 2020”. The Age. Fairfax Media. 3. 8. 2014. Приступљено 3. 8. 2014. 
  19. ^ „Shanghai agrees seven-year Grand Prix extension”. ESPN. 16. 2. 2011. Приступљено 28. 7. 2014. 
  20. ^ „Bernie Ecclestone 'happy' to extend Bahrain's contract”. Manipe F1. 22. 4. 2013. Приступљено 7. 7. 2015. 
  21. ^ Kabanovsky, Aleksander (22. 4. 2013). „Vettel impressed by Russian circuit after first visit”. Autosport.com. Haymarket Publications. Приступљено 28. 7. 2014. 
  22. ^ „Circuit de Catalunya signs Spanish GP contract extension with F1”. 8. 5. 2015. Приступљено 9. 5. 2015. 
  23. ^ „Monaco signs ten-year F1 deal”. F1Fanatic. 28. 7. 2010. Приступљено 28. 7. 2014. 
  24. ^ „Canadian Grand Prix to stay in Montreal until 2024”. 7. 6. 2014. Архивирано из оригинала 14. 7. 2014. г. Приступљено 28. 7. 2014. 
  25. ^ „Azerbaijan signs 10-year-contract for holding Formula-1”. Trend.az. Trend News Agency. 8. 2. 2016. Архивирано из оригинала 12. 06. 2018. г. Приступљено 8. 2. 2016. 
  26. ^ „Formel 1 kommt zuruck nach Osterreich”. Kurier. 23. 7. 2013. Приступљено 28. 7. 2014. 
  27. ^ „Silverstone signs 17-year deal for British Grand Prix”. BBC Sport. 7. 12. 2009. Приступљено 28. 7. 2014. 
  28. ^ „Hungarian Grand Prix deal extended until 2021”. ESPN. 28. 7. 2013. Архивирано из оригинала 20. 12. 2014. г. Приступљено 17. 12. 2014. 
  29. ^ „Spa extends F1 race deal through 2018”. Motorsport.com. 7. 1. 2015. Архивирано из оригинала 12. 06. 2018. г. Приступљено 7. 1. 2015. 
  30. ^ „'No room for mistakes' to save Italian Grand Prix”. Motorsport. motorsport.com. 25. 2. 2015. Архивирано из оригинала 25. 07. 2015. г. Приступљено 25. 7. 2015. 
  31. ^ „Exclusive: Imola begins talks to save Italian Grand Prix”. Motorsport.com. 15. 6. 2015. Приступљено 11. 7. 2015. 
  32. ^ Collantine, Keith (22. 9. 2012). „Singapore confirms F1 contract extension to 2017”. F1 Fanatic. Keith Collantine. Приступљено 28. 7. 2014. 
  33. ^ „Malaysian Grand Prix to stay on Formula 1 calendar to 2018”. Autosport.com. Haymarket Media Group. 29. 3. 2014. Архивирано из оригинала 29. 3. 2015. г. Приступљено 29. 3. 2014. 
  34. ^ „Suzuka to remain on F1 calendar until at least 2018”. Autosport. 23. 8. 2013. Приступљено 28. 7. 2014. 
  35. ^ „Formula One returns to the United States”. formula1.com. Formula One Administration. 25. 5. 2010. Архивирано из оригинала 2. 2. 2015. г. Приступљено 28. 7. 2015. 
  36. ^ Benson, Andrew (23. 7. 2014). „Formula 1: Mexico Grand Prix returns to calendar for 2015”. BBC Sport. BBC. Приступљено 1. 8. 2015. 
  37. ^ „Brazil signs contract extension through 2022”. F1 Times. 10. 10. 2013. Архивирано из оригинала 27. 2. 2014. г. Приступљено 24. 1. 2016. 
  38. ^ „Abu Dhabi GP agrees multi-year contract extension”. Reuters. 20. 11. 2014. Архивирано из оригинала 07. 05. 2015. г. Приступљено 7. 7. 2015. 
  39. ^ „F1 rules: elimination qualifying confirmed for Australia, 2017 cars "five seconds faster". James Allen on F1. James Allen. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 6. 3. 2016. 
  40. ^ а б Allen, James (29. 4. 2016). „Aanalysis: Important deal agreed on F1 engines to 2020”. James Allen on F1. James Allen. Архивирано из оригинала 30. 04. 2016. г. Приступљено 30. 4. 2016. 
  41. ^ „FIA confirms new 2017 engine regulations”. speedcafe.com. 30. 4. 2016. Архивирано из оригинала 07. 08. 2017. г. Приступљено 30. 4. 2016. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]