Фотоколориметрија
Фотоелктрична колориметријска анализа, или кратко фотоколориметрија, јесте област оптичких метода испитивања обојених раствора, заснована на својству материје да апсорбује одређена подручја видљиве светлости и зависности те количине светлости од врсте и концентрације испитиване супстанце,при чему се детекција пропуштене светлости врши на принципу примене фотоелектричног ефекта.[1]
Фотоелектрична колориметрија
[уреди | уреди извор]Колориметријска метода анализе дели се на две области: визуелну и фотоелектричну колориметријску анализу. Инструмент се зове колориметар и може бити визуелни и фотоелектрични.
Фотоелектрични колориметар ради на принципу примене фотоелектричног ефекта, односно мерења фотострује која је сразмерна интензитету пропуштене светлости. Како Ламбер- Беров закон важи за монохроматску светлост,то кроз испитивани раствор пролази светлост која је претходно пропуштена кроз одређени „филтер“ и приближно је монохроматска.За правилан рад фотоелектричног колориметра битно је познавање улоге и правог одабира обојене оптичке плочице односно оптичког филтера.Филтер пропушта одређени део видљивог спектра и то део који испитивани раствор у највећој мери апсорбује.Боја филтера зато треба да буде комплементарна боји раствора (табела).[1]
| Таласна дужина пропуштене боје (nm) | Пропуштена боја (боја раствора) | Комплементарна боја (боја филтера) |
| 400-435 | љубичаста | жутозелена |
| 435-480 | плава | жута |
| 480-490 | зеленоплава | наранџаста |
| 490-500 | плавозелена | црвена |
| 500-560 | зелена | пурпурна |
| 560-580 | жутозелена | љубичаста |
| 580-595 | жута | плава |
| 595-610 | наранџаста | зеленоплава |
| 610-750 | црвена | плавозелена |
Принцип рада фотоелектричног колориметра
[уреди | уреди извор]Извор струје напаја сијалицу , чију светлост сочиво кроз прорез усмерава на филтер . Филтер пропушта узан сноп светлосних зрака,који пролази кроз кивету са раствором и пада на фотоћелију , а произведену струју региструје галванометар. Колориметар се укључи у извор наизменичне струје. У кивете сипамо дестиловану воду до ознаке,споља их обришемо и ставимо у лежишта у колориметру.Ставимо одабране филтере на места предвиђена за њих.Иглу галванометра доводимо на положај 100% унутрашње трансмитивности,односно на нулу унутрашње густине трансмисије.Затим се у десну кивету сипају редом раствори познатих концентрација припремљених за израду калибрационог дијаграма и очитавају се вредности унутршње густине трансмисије. Изврши се мерење и за испитивани раствор чија је концентрација непозната. Добијени подаци се уносе у табелу.На милиметарском папиру се црта калибрациони график и помоћу њега се одреди непозната концентрација испитиваног раствора.[2]
Примена фотоелектричне колориметрије
[уреди | уреди извор]Фотоелектрични колориметар нашао је примену у свим индустријским гранама, медицини, фармацији и другим областима. Најчешће се користи за одређивање садржаја Fe или NH3 у води или другим растворима који садрже Sr, Ni, Cu, Co и друге елементе који стварају обојене комплексне соли.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Узелац, Марија (2014). Физичка хемија за трећи и четврти разред хемијско-технолошке школе. Београд: Завод за уџбенике Београд. стр. 220,224,225. ISBN 86-17-18756-7 Проверите вредност параметра
|isbn=: checksum (помоћ). - ^ Узелац, Марија (2014). Практикум из Физичке хемије за трећи и четврти разред средње школе. Београд: Завод за уџбенике. стр. 96. ISBN 978-86-17-18671-3.