Франц Пинтер
| Франц Пинтер | |||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||||||||||||||||||||||
| Датум рођења | 24. децембар 1953. | ||||||||||||||||||||||
| Датум смрти | децембар 2023. (69/70 год.) | ||||||||||||||||||||||
| Држављанство | словеначко | ||||||||||||||||||||||
| Спортске информације | |||||||||||||||||||||||
| Спорт | Параолимпијско стрељаштво | ||||||||||||||||||||||
Награде и медаље
| |||||||||||||||||||||||
Франц Пинтер (24. децембар 1953 — децембар 2023)[1] био је словеначки спортски стрелац из Словенске Бистрице. Освојио је четири медаље на Летњим параолимпијским играма између 1996. и 2008. [2] [3]
Живот
[уреди | уреди извор]Пинтер је задобио повреду кичмене мождине у саобраћајној несрећи 1977. Након несреће, бавио се неколико спортова, укључујући кошарку у инвалидским колицима, параатлетику, пара пливање и пара стони тенис, где се такмичио на елитном нивоу. Коначно, одлучио је да се фокусира на спортско стрељаштво. [4] Остварујући свој параолимпијски деби на Летњим параолимпијским играма 1992. у Барселони, Пинтер је од тада представљао Словенију на свим Параолимпијским играма, при чему су Летње параолимпијске игре 2020. у Токију биле његов осми наступ. [5]
Каријера
[уреди | уреди извор]Као параплегичар, Пинтер се такмичио у категорији СХ1 . На Параолимпијским играма такмичио се у дисциплинама Р1 – 10 м ваздушна пушка за мушкарце стојећи, Р3 – мешовита 10 м ваздушна пушка лежећи, Р6 – 50 м мешовита пушка лежећи СХ1 и Р7 – 50 м пушка за мушкарце 3 позиције. [6] У својих седам параолимпијских наступа освојио је четири медаље, три сребрне и једну бронзану, све у дисциплини Р1. Освојио је сребрне медаље на Летњим параолимпијским играма 1996, 2000, и 2004, а бронзану на Летњим параолимпијским играма у Пекингу 2008 . На Летњим параолимпијским играма 2016. у Рио де Жанеиру завршио је 11. у овој дисциплини. [6] Са 67 година, Пинтер је био један од најстаријих спортиста на Летњим параолимпијским играма 2020 . Припремајући се за Игре, Пинтер је изјавио да је у доброј форми 2020. године, али је догађај одложен због пандемије КОВИД-19, а такође је зажалио због изостанка међународних такмичења током пандемије. [7] Тренирала га је Полонца Сладич, која је била и тренер Живе Дворшак на Летњим олимпијским играма 2020 . [7] У Токију је завршио 10. у дисциплини Р1. [8]
Награде и признања
[уреди | уреди извор]За своја достигнућа у параспорту, Пинтер је добио више награда и признања. Проглашен је спортистом године од стране Параолимпијског спортског савеза Словеније и Параолимпијског комитета Словеније 1996, 2000, 2001, 2002, 2004, 2005. и 2006. [9] Такође је награђен Блоудековим признањем 2007. године за своја достигнућа у парастрељаштву. [10]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Umrl legendarni parastrelec Franc Pinter” (на језику: словеначки). RTVSlo.si. Приступљено 18. 12. 2023.
- ^ „Franc Pinter” (на језику: словеначки). RTVSlo.si. Приступљено 24. 8. 2021.
- ^ „Franc Pinter” (на језику: енглески). International Paralympic Committee. Приступљено 24. 8. 2021.
- ^ „Franc Pinter” (на језику: енглески). International Paralympic Committee. Приступљено 24. 8. 2021.
- ^ „Strelca najmočnejše slovensko orožje v Tokiu” (на језику: словеначки). RTVSlo.si. Приступљено 24. 8. 2021.
- ^ а б „Franc Pinter” (на језику: словеначки). RTVSlo.si. Приступљено 24. 8. 2021.
- ^ а б „Strelca najmočnejše slovensko orožje v Tokiu” (на језику: словеначки). RTVSlo.si. Приступљено 24. 8. 2021.
- ^ „Tiršek ubranil srebro za jubilejno 50. slovensko medaljo!” (на језику: словеначки). RTVSlo.si. Приступљено 30. 8. 2021.
- ^ „Dosedanji športniki leta med invalidi” (на језику: словеначки). Paralympic Committee of Slovenia. Приступљено 24. 8. 2021.
- ^ „Bloudek ima dosti naslednikov” (на језику: словеначки). Gorenjski glas. Приступљено 24. 8. 2021.
