Пређи на садржај

Фриц Ланг

С Википедије, слободне енциклопедије
Фриц Ланг
Ланг на сету филма Жена на месецу (1929)
Име по рођењуФредрих Кристијан Антон Ланг
Датум рођења(1890-12-05)5. децембар 1890.
Место рођењаБеч, Аустроугарска
Датум смрти2. август 1976.(1976-08-02) (85 год.)
Место смртиБеверли Хилс, Сједињене Државе
ДржављанствоАустријско, немачко и америчко[1]
Занимањефилмски режисер и сценариста
Активни период1919–1960.
СупружникЛиса Росентал (1919–1921)
Теа вон Харбо (1922–1933)
Деца1
Фриц Ланг 1969.

Фредрих Кристијан Антон Фриц Ланг (Беч, 5. децембар 1890 — Беверли Хилс, 2. август 1976) био је аустријски, немачки и амерички режисер, сценариста и повремени филмски продуцент и глумац.[2] Један је од најпознатијих миграната из немачке школе експресионизма, а назван је Господар таме од стране Британског института за филм.[3]
Његови најпознатији филмови укључују револуционарни футуристички филм Метрополис (1927) и такође утицајни филм М (1931), филм ноар који је направио пре него што се преселио у Сједињене Државе.

Живот и каријера

[уреди | уреди извор]

Младост

[уреди | уреди извор]

Ланг је рођен у Бечу, као други син Антона Ланга (1860–1940),[4] архитекте и менаџера грађевинске компаније и његове женије Паулине Ланг (1864–1920). Крштен је 28. децембра 1890. године.[5] Његови родитељи су били пореклом из Моравске[6] и били су католици. Његова мајка је рођена као јеврејка, али је прешла у католичку веру, коју је изузетно поштовала и одгајила Фрица као у духу католицизма. Ланг је често убацивао области католицизма у своје филмове.[7][8] Кроз живот, себе је представљао као рођеног католика.[9]
Након завршетка школе, Ланг је кратко похађао Технички универзитет у Бечу, где је студирао грађевинарство и на крају прешао на уметност. Године 1910, напустио је Беч да види свет, путујући по Европи и Африци, а касније Азији и Пацифику. Године 1913. студирао је сликарство у Паризу, у Француској.

На почетку Првог светског рата Ланг се вратио у Беч и добровољно је служио за војну службу у аустријској војсци и борио се у Русији и Румунији гдје је рањен три пута. Док се опорављао од повреда и шокова 1916. године, написао је неке сценарије и идеје за филмове. Отпуштен је из војске са чином поручника 1918. године и кратко време је радио у бечком позоришту, пре него што је ангажован као сценариста.

Филмографија

[уреди | уреди извор]

У почетку каријере Ланг је радио пре свега као сценариста, завршавајући филмске сценарије за четири до пет дана.[10] Остварио се и као глумац, а радио је и као режисер и продуцент филмова, прво у Немачкој, а затим и у Сједињеним Државама.[11][12]

Година Филм Напомена
Редитељ Филмски продуцент Сценариста Улога Напомена
1916 Бич Да
1917 Венчање у ексцентрик клубу Да
Хилд Варен и смрт Да
1918 Лилит и Лу Да
1919 Освета је моја Да
Мелез Да Да Изгубљен филм
Bettler GmbH Да
Господари љубави Да Да Изгубљен филм
Wolkenbau und Flimmerstern Да
Жена са орхидејама Да
Totentanz Да
The Plague of Florence Да
Пауци Да Да
Харакири Да
1920 Мистерије света Да
Пауци 2 Да Да
Лутање слике Да Да
1921 Индијски надгробни споменик Да
Четири за жену Да Да
Судбина Да Да
1922 Доктор Мабус коцкар Да Да
Доктор Мабус коцкар 2 Да Да
1924 Нибелунген Да Да
Нибелунген 2 Да
1927 Метрополис Да Да
1928 Шпијуни Да Да Да
1929 Жена на Месецу Да Да Да
1931 М Да
1933 Тестамент доктора Мабуса Да Да
1934 Liliom Да Да
1936 Фури Да Да
1937 Живите само једном Да
1938 Ти и ја Да Да
1940 Повратак Џејмса Франка Да
1941 Вестерн Унион Да
Човек ловац Да
1942 Moontide Да
1943 Хенгмен такође умире Да Да Да
1944 Министарство правде Да
Жена у прозору Да
1945 Улица Скарлет Да Да
1946 Плашт и бодеж Да
1948 Тајна изван врата Да Да
1950 Кућа поред реке Да
Америчка герила на Филипинима Да
1952 Ранч проклетих Да
Сукоби ноћу Да
1953 Плава Гарденија Да
Велика хајка Да
1954 Људска жеља Да
1955 Moonfleet Да
1956 Док град спава Да
Изван сваке сумње Да
1959 Ешнапурски тигар Да Да
Индијански надгробни споменик Да Да
1960 Хиљаду очију доктора Мабузе Да Да
1963 Концепт Да Фриц Ланг

Свет филма (1918–1933) и Други светски рат

[уреди | уреди извор]

Ланогово ангажовање за писање сценарија је кратко трајало, јер је убзо кренуо да ради као режисер у немачком филмском студију УФА, а касније и у Неро филму. Његови први озбиљнији радови били су на филмовима Судбина и на популарном трилеру Пауци, на којима је комбиновао популарне филмске жанрове са експресионистичким техникама.

Године 1920, упознао је своју будућу супругу, књижевницу Теу вон Харбо. Она и Ланг су писали сценарије за све његове филмове од 1921. до 1933. године, укључујући и филм Доктор Мабус, који је трајао више од четири сата и био подељен на два дела у оригиналној верзији. То је био први филм у трилогији Доктор Мабус. Радили су и на филму Песма о Нибелунзима (1924), филму Метрополис (1927) и научнофантастичном филму Жена на месецу (1929). Филм Метрополис је далеко превазишао буџет и скоро уништио Уфу коју је купио десничарски бизнисмен и политичар Алфред Хугенберг. Крајем 1932. године Ланг је режирао филм Тестамент доктора Мабуса.

Адолф Хитлер је дошао на власт у јануару 1933. године, а до 30. марта нови режим је забранио овај филм, сматрајући да је био проковативан. Ланг је био забринут због доласка нацистичког режима, делом због свог јеврејског наслеђа[13], док је његова жена Теа вон Харбо подржавала нацисте тридесетих година и придружила се Националносоцијалистичкој немачкој радничкој партији, 1940. године. Ланг се убрзо након тога развео, а страховао је и да би након његовог одласка из Аустрије, према Нирнбершким законима могао бити идентификован као Јевреј, јер је његова мајка била Јеврејка, пре него што је прешла у католицизам.

Емиграција

[уреди | уреди извор]

Ланг је навео да га је министар пропаганде Јозеф Гебелс позвао у своју канцеларију и обавестио да је филм Тестамент доктора Мабуса забрањен, али је он ипак био инпресиониран његовим радом, нарочито са филмом Метрополис и понудио Лангу позицију директора немачког филмског студија УФА.[14][15][16] Ланг је напустио земљу и отишао у Париз, 1934. године.[17]

Холивудска каријера (1936–1957)

[уреди | уреди извор]

У Холивуду, Ланг је потписао уговор са америчком медијском компанијом Метро-Голдвин-Мејер. Његов први филм који је радио у Сједињеним Државама био је крими драма Бес (1936), где је главну улогу тумачио Спенсер Трејси.

Ланг је добио држављанство Сједињених Држава 1939. године. Током своје двадесетогодишње каријере у Сједињеним Државама, радио је филмове у различитим жантровима у сваком главном студију у Холивуду, а повремено је продуцирао своје филмове као независне. Ипак, критичари су сматрали да су његови филмови након доласка у Сједињене Државе изгубили на квалитету, али ипак задржали експресионизам. Један од најчувенијих филмских ноара била је драма Велика топлота (1953). Како је време ишло, његов поглед на филм је био све песимистичнији, кулминирајући у стилу његових последњих филмова као што су филмови Док су градови спавали (1956) и Изнад разумне сумње (1956).

Пошто је тешко проналазио услове за производњу у Холивуду, а притом му се здравствено стање нагло погоршало, Ланг је размишљао о томе да се пензионише. Немачки продуцент Артур Брауер имао је интересовање за поновно прављење филма Индијске гробнице, коју је Ланг одрадио двадесетих година по причи Тее вон Харбоу, његове бивше жене.[18] Ланг је прихватио овај посао и вратио се у Немачку.[19] Године 1963, појавио се у филму Жана-Лика Годара Презир, где је представио самог себе.

Смрт и наслеђе

[уреди | уреди извор]

Ланг је на Холивудској стази славних 8. фебруара 1960. године, за његов допринос индустрији филмова.[20][21]

Преминуо је од срчаног удара 2. августа 1976. године и сахрањен је у Алеји славних у Лос Анђелесу.[22][23] Академски филмски архив сачувао је велики број филмова Ланга.[24]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Kürten, Jochen (4. 12. 2015). „Born 125 years ago: Celebrating the films of Fritz Lang”. Deutsche Welle. Приступљено 18. 11. 2017. 
  2. ^ Obituary Variety, August 4. 1976. стр. 63.
  3. ^ „Fritz Lang: Master of Darkness”. British Film Institute. Архивирано из оригинала 18. 12. 2008. г. Приступљено 22. 1. 2009. 
  4. ^ „Architekturzentrum Wien”. Architektenlexikon.at. Приступљено 6. 3. 2010. 
  5. ^ Vienna, Schottenpfarre, baptismal register Tom. 1890, fol. 83.
  6. ^ Ott 1979, стр. 10.
  7. ^ Mcgilligan, Patrick (1998). Fritz Lang: The Nature of the Beast. St. Martin's Press. стр. 477. ISBN 9780312194543. „"У последњим годинама свог живота, Ланг је на немачком језику написао кратку причу од 20 до 30 страница под називом "Лутајући Јеврејин. То је била нека врста приговора на јеврејско Јеванђеље"” 
  8. ^ Tom Gunning, British Film Institute (2000). The films of Fritz Lang: allegories of vision and modernity. British Film Institute. стр. 7. ISBN 9780851707426. „Богови нису створили људе, већ су људи створили богове - Фриц Ланг".” 
  9. ^ Lang, Fritz (2003). Fritz Lang: Interviews. Univ. Press of Mississippi. стр. 163. ISBN 9781578065769. 
  10. ^ Eisner 1986, стр. 407.
  11. ^ Ankeny, Jason. „Fritz Lang > Biography - Allmovie”. Allmovie. Приступљено 12. 3. 2010. 
  12. ^ Grant 2007, стр. 71
  13. ^ „The religion of director Fritz Lang”. Архивирано из оригинала 28. 01. 2019. г. Приступљено 22. 1. 2009. 
  14. ^ Michel Ciment: Fritz Lang, Le meurtre et la loi, Ed. Gallimard, Collection Découvertes Gallimard (vol. 442), 04/11/2003. The author thinks that this meeting, in fact, never happened.
  15. ^ Havis, Allan , Cult Films: Taboo and Transgression, University Press of America, Inc. 2008. стр. 10.
  16. ^ Thomson, David (2012). The Big Screen: the story of the movies. New York: Farrar, Straus and Giroux. ISBN 978-0-374-19189-4.  64-65 Lang's version suspect
  17. ^ Hughes, Howard (2014). Outer Limits: The Filmgoers' Guide to the Great Science-fiction Films. NY: I.B.Tauris. стр. 1. ISBN 978-1-78076-165-7. Приступљено 22. 1. 2015. 
  18. ^ Plass, Ulrich (зима 2009). „Dialectic of Regression: Theador W Adorno and Fritz Lang”. Telos. 149: 131. 
  19. ^ Gold, H. L. (децембар 1959). „Of All Things”. Galaxy. стр. 6. Приступљено 15. 6. 2014. 
  20. ^ „Fritz Lang | Hollywood Walk of Fame”. www.walkoffame.com (на језику: енглески). 25. 10. 2019. Приступљено 11. 6. 2017. 
  21. ^ „Fritz Lang - Hollywood Star Walk - Los Angeles Times”. projects.latimes.com (на језику: енглески). Приступљено 11. 6. 2017. 
  22. ^ Fritz Lang
  23. ^ Krebs, Albin (3. 8. 1976). „Fritz Lang, Film Director Noted for 'M,' Dead at 85”. New York Times. Приступљено 22. 1. 2009. „Friz Lang, the Viennese-born film director best known for "M", a terrifying study of a child killer, and for other tales of suspense, died yesterday in Los Angeles at the age of 85. He had been ill for some time, and had been inactive professionally for a decade.” 
  24. ^ „Preserved Projects”. Academy Film Archive. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Фриц Ланг на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фриц_Ланг&oldid=28803898”