Фрушкогорски манастири
На простору 50 km дужине и 10 km ширине на сремској планини Фрушка гора, смештено је шеснаест српских православних манастира, од којих је већина васпостављена као живећа. Ова јединствена културно-историјска целина утврђена је за културно добро од изузетног значаја за Републику Србију 1990. године, а предложена је и за упис на листу Светске баштине УНЕСКО-а.
Шире подручје Фрушке горе од давнина је било богато светилиштима, а током 16. и 17. века на овом простору је забележено 35 манастира. Од времена настанка ови манастири небројено пута су пљачкани, рушени и напуштани, а најозбиљније су страдали током Другог светског рата. Неколико манастира је тешко оштећено и током НАТО бомбардовања 1999.[тражи се извор]
Пошто су настајали у периодима великих сеоба српског народа ови бројни манастири су били темељ духовног и политичког живота. Манастири који су грађени у 16. веку већином су рађени у моравском стилу средњовековне Србије, док су они који су грађени касније представљали комбинацију традиционалне архитектуре и барокног модела западноевропске архитектуре.[1]
Манастири Српске православне цркве
[уреди | уреди извор]Од запада ка истоку налазе се манастири:
- Света Петка-Беркасово
- Привина Глава
- Дивша
- Кувеждин
- Петковица
- Шишатовац
- Светих Архангела
- Врањаш
- Бешеново
- Беочин
- Мала Ремета
- Јазак
- Раковац
- Савинац
- Врдник
- Старо Хопово
- Ново Хопово
- Гргетег
- Велика Ремета
- Крушедол
- Ваведења Пресвете Богородице
Поред наведених, на Фрушкој гори се налази још један манастир Српске православне цркве: Света Петка код Беркасова.[2] Женски манастир успостављен је 2006. године уз цркву Свете Петке из 19. века и не сврстава се у ред традиционалних фрушкогорских манастира.
Истраживачи српске нововековне уметности у Подунављу утврдили су извесну правилност у просторном склопу манастирских храмова, те су оне саграђене у 16. веку повезали са моравском архитектуром средњовековне Србије.
Манастирски храмови саграђени током 18. века представљају занимљиву комбинацију традиционалне архитектуре, по угледу на Ново Хопово, и барокног модела преузетог из репертоара западноевропске архитектуре.
Зилотски манастир
[уреди | уреди извор]Поред манастира Српске православне цркве, на Фрушкој гори се налази и православни зилотски манастир на Угару.[3]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Манастир Кувеждин са околином
-
Шишатовац, главни прилаз манастирској цркви
-
Манастир Раваница у Врднику
-
Улазне вратнице у манастир Гргетег
-
Унутрашњост манастира Крушедол
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Фрушкогорски манастири”.
- ^ Манастир Света Петка код Беркасова
- ^ „Вера или смрт: мушки манастир зилота”. Архивирано из оригинала 03. 02. 2010. г. Приступљено 08. 06. 2010.
Литература
[уреди | уреди извор]- Давидов, Динко (2008). Уништавање фрушкогорских манастира у Независној Држави Хрватској (1941-1945). Анали Огранка САНУ у Новом Саду. 4. стр. 37—47.
- Давидов, Динко (2013). Тотални геноцид: Независна Држава Хрватска 1941-1945. Београд: Завод за уџбенике.
- Бранка Кулић, Недељка Срећков, „Манастири Фрушке горе“, Нови Сад 1994.
- Пузовић, Предраг (2014). „Рад митрополита Павла Ненадовића на завођењу монашке дисциплине у фрушкогорским манастирима” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 73 (1): 120—125. Архивирано из оригинала (PDF) 05. 05. 2019. г. Приступљено 06. 02. 2018.
- Фотић, Александар (2005). „Институција амана и примање подаништва у Османском царству: Пример сремских манастира 1693-1696” (PDF). Историјски часопис. 52: 225—256.
- Мирослав Тимотијевић, „Манастир Крушедол“, I-II, Београд 2008.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Фрушкогорски манастири Водич кроз Фрушку гору, Фрушкаћ
- Фрушкогорски манастири Комплетан водич кроз Србију
- Фрушкогорски манастири
- Добродошли на „српску Свету гору“ („Вечерње новости“, 8. септембар 2014)
- Војвођанска планинска лепотица: Зашто је на Фрушкој гори подигнут толики број манастира? (Б92, 28. април 2023)