ХИП-Азотара
| HIP-Azotara | |
|---|---|
| доо | |
| Делатност | Хемијска индустрија |
| Основано | 8. јул 1975. |
| Производи | вештачка ђубрива |
| Приход |  €59.10 million (2022)[1] |
| Профит | €10.02 million (2022)[1] |
| Укупна актива | €168.31 million (2022)[2] |
| Власник | Промист доо(100%) |
Број запослених | 209 (2022) |
| Веб-сајт | azotara |
ХИП–Азотара или једноставно Азотара, је српска компанија за производњу вештачких ђубрива и азотних једињења, са седиштем у Панчеву, Србија. Основано је 1975. године.
Историја
[уреди | уреди извор]Године 1962. основан је југословенски индустријски гигант - "Хемијска индустрија Панчево" са седиштем у Панчеву, да би 1975. године била подељена је на две компаније које се налазе у непосредној близини - ХИП-Азотара (за минерална ђубрива) и ХИП-Петрохемија (за петрохемију).[3] ХИП-Петрохемија је изграђена на успеху ХИП-Азотаре, а тек 1990. године предузећа су потпуно одвојена. ХИП-Азотара никада није тражила свој удео у власништву ХИП-Петрохемије, јер су обе биле у државном власништву.[4]
Објекти Азотаре су гађани и бомбардовани током НАТО бомбардовања Југославије и процењује се да је око 250 тона течног амонијака исцурило у земљу и у системе за отпадне воде као резултат бомбардовања.[5]
2006–2009
[уреди | уреди извор]У априлу 2006. ХИП-Азотара је приватизована и продата литванско-српском конзорцијуму, који чине Arvi & Co, Sanitex, and Univerzal-holding за 13,1 милион евра.[6][7]
2009–2021: Преузимање Србијагаса
[уреди | уреди извор]Приватизација из 2006. године је отказана у јануару 2009. године[8] и 55 милиона евра дуга је претворено у власничке акције, а Србијагас је требала да постане већински акционар са 81,6% акција.[7] У априлу 2012. године је да је отписано 130 милиона евра дуга.[9] У марту 2013. Србијагас је и формално преузео ХИП-Азотару.[10] У периоду од септембра 2018. до маја 2021. године, ХИП-Азотара је била у стечајном поступку.[11]
2021 – данас: Продаја ХИП-Азотаре Промисту
[уреди | уреди извор]У мају 2021. продат је новосадском предузећу Промист за 650 милиона динара.[11] У мају 2022. године је најављено да се планира отварање погона за производњу плавог водоника у будућности у ХИП-Азотари.[12]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Bilans uspeha (2022) - HIP-Azotara”. apr.gov.rs. Приступљено 13. 5. 2024.
- ^ „Bilans stanja (2022) - HIP-Azotara”. apr.gov.rs. Приступљено 13. 5. 2024.
- ^ „PANČEVO: 55 godina od početka rada HIP Azotare”. 27. 11. 2017. Приступљено 13. 5. 2024.
- ^ „Azotara Pančevo – majka Petrohemije”. politika.rs. 10. 9. 2012. Приступљено 13. 5. 2024.
- ^ Vučetić, Marija. „Posledice bombardovanja – Pančevo”. ekostraza.com. Приступљено 15. 5. 2024.
- ^ „Потписан уговор о продаји ДП "ХИП Азотара" из Панчева”. srbija.gov.rs. 12. 4. 2006. Приступљено 13. 5. 2024.
- ^ а б „Počela proizvodnja u Azotari nakon godinu dana pauze”. danas.rs. 3. 8. 2009. Приступљено 13. 5. 2024.
- ^ „Raskinut ugovor o prodaji "Azotare"”. rts.rs. 9. 1. 2009. Приступљено 13. 5. 2024.
- ^ „Azotari "obrisano" 130 mil.€ duga”. b92.net. 3. 4. 2012. Приступљено 13. 5. 2024.
- ^ „Srbijagas većinski vlasnik Azotare”. rts.rs. 27. 3. 2013. Приступљено 13. 5. 2024.
- ^ а б „Azotaru kupio Promist, najavljuje pokretanje proizvodnje”. b92.net. Tanjug. 26. 5. 2021. Приступљено 13. 5. 2024.
- ^ „Planovi za pančevački petrohemijski kompleks - Azotara će proizvoditi plavi vodonik, Petrohemija 264.000 tona polipropilena godišnje, Transnafta pregovara s Rumunima”. ekapija.com. 31. 5. 2024. Приступљено 15. 5. 2024.
