Хари Стојка
Хари Стојка | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 22. јул 1957. |
Место рођења | Беч, Аустрија |
Музички рад | |
Жанр | Џез |
Веб-сајт | www |
Хари Стојка (нем. Harri Stojka; Беч, 22. јул 1957) аустријски је гитариста, певач, композитор и један од савремених џез музичара из Беча.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 22. јула 1957. у Бечу. Потиче из дијаспорског племена Ловара које се у другој половини 19. века иселило из Мађарске у данашњу Аустрију.[1] Велики део његове породице је био жртва Другог светског рата, само шест од првобитних преко двеста чланова проширене породице је преживело нацистички режим међу којима је и његов отац, музичар Јохан Монго Стојка.[1] Када је имао шест година од оца је добио пластичну гитару коју му је донео са прославе, а убрзо након тога и прави инструмент.[1] Поред традиционалних ромских песама које су се певале на свечаностима, породица Стојка је слушала музику Елвиса Преслија, Френка Синатре, Битлса и друге. Као млад Хари Стојка је посебно волео Џорџа Харисона који му је био идол.[1] Каријеру професионалног музичара је започео 1970. године са групом Jano & Harri Stojka коју је основао као тинејџер са својим рођаком Карлом Рацером. Након што је свирао у разним бендовима као гитариста и басиста основао је Harri Stojka Express 1973. године.[1] Углавном је свирао џез-фанк и свој први ЛП албум Sweet Vienna је издао 1978, а 1980. албум ...of the Bone.[1] Следеће године је свирао на Guitar Summit одржаном на реномираном Montreux Jazz Festival где је одушевио критичаре и публику.[1] Осамдесетих је свирао у Монтреу са Ларијем Коријелом и Бирелом Лагреном. Од средине 1990-их је био све више укључен у различите пројекте ромске музике, а посебно њене фузије са другим стиловима. Године 2004. је објавио албум A Tribute to Swing који је номинован за награду немачке музичке критике и за најбољу инострану CD продукцију 2005.[1] Часопис Concerto га је исте године прогласио за најбољег музичара у категорији Jazz National.[1] Године 2011. је објавио три CD-а, а последњи је албум Gitancoeur d’Europe.[1] Заједно са виолинистом Мосом Шишићем је путовао и исраживао своје музичке корене, имали су светску музичку турнеју од Раџастана преко југоисточне Европе до Париза и даље до Луизијане.[1] Пројекат је претворен у филм па су пет недеља заједно са аустријским ромским редитељем путовали по Индији, филм је 2011. проглашен за Најбољи биоскопски документарац.[1] Године 2014. је објавио албуме Heavy Stuff и Hot Club de Vienne.[1]
Поред музичке делатности се бави разним културно–историјским, друштвеним и политичким пројектима. Године 2012. је заједно са Gipsy Music Association покренуо фотографску кампању Ich bin gegen das Wort Zigeuner (Ја сам против речи „Циганин”).[1] Кампања је била усмерена против употребе овог, како верују, погрдног и дискриминишућег израза и подржана је од стране великог броја истакнутих личности и добила је широку медијску покривеност како у Аустрији тако и у иностранству. За своју посвећеност, Хари Стојка је одликован Златним одликовањем за заслуге у Републици Аустрији 2013.[1] Данас редовно организује радионице углавном на тему џипси џеза и ромске музике, одржава концерате широм света и свира на џез и светским музичким фестивалима, као и у клубовима.[1]
Дискографија
[уреди | уреди извор]- Off the Bone (WEA, 1980)
- Live at Montreux (WEA, 1981)
- Camera (WEA, 1981)
- Tight (WEA, 1982)
- Brother to Brother (WEA, 1985)
- Live (Spray 1987)
- Say Yes (JMS, 1989)
- Harri Stojka (Gipsy, 1996)
- Kunst Im Grauen Haus 1998 with Rudi Wilfer (Rst, 1998)
- Gitancoeur (2000)
- Unplugged (2002)
- Live at the Roma Wedding (2004)
- A Tribute to Swing (2004)
- Garude Apsa (2005)
- 98 86 (Gipsy, 2005)
- In Between (Pate, 2009)
- Gitancoeur D'Europe (EmArcy/Universal, 2011)
- India Express (Gipsy, 2012)
- A Tribute to the Beatles (Lotus 2016)
- Other Doors (Lotus, 2017)
- Psycho Guitar (Gipsy, 2019)